Банка потражује стотину милиона

Кредитни портфолио „Банке Српске“ у стечају веома је лош, а одређен број корисника кредита су предузећа која су у стечају, не раде или се чак не налазе на адреси на којој су пријављена те имају неквалитетна и ненаплатива обезбјеђења. Само од тих фирми, од којих се дио налази на офф схоре зонама, банка потражује скоро стотину милиона КМ, рекла је данас на наставку рочиста стечајна управница Мирјана Голић.

Република Српска 07.07.2017 | 17:38
Банка потражује стотину милиона
На маратонском наставку испитног и извјештајног рочишта „Банке Српске“ у стечају, које је данас трајало скоро шест сати, Голићева је рекла да су из некадашње Балакан Инвестмент банке, чији је Банка Српске насљедник, из РС изнесени милиони КМ путем кредита који су одобравани фирмама на офф – схоре дестинацијама без икаквог обезбјеђења.

Међу тим фирмама су Корелита УАБ Литванија чије обавезе износе 9,8 милиона КМ, Инцомплекс ЛЛЦ Дјевичанска острва 7,3 милиона, Енсцо 165 ЛИМИТЕД из Шкотске са 5,4 милиона КМ, а ту је и још неколико фирми са Дјевичанских острва. Укупне обавезе ових фирми износе 34,7 милиона КМ од чега је већина доспјела на наплату.

Такви кредити одобрени су и фирмама са сједиштем у РС, а међу њима су „Балканика“ Бањалука чије обавезе према банци износе 16,7 милиона, „Инерга“ Бихаћ 14,67 милиона, „Капиталални пројекти“ Бањалука 13,9 милиона, „Кваско“ Бањалука 13,9 милиона. Укупне обавезе ових фирми износе 59,3 милиона КМ и скоро све су доспјеле на наплату.

Све ово је, како је Голићева навела у извјештају о економско-финансијском положају „Банке Српске“, који је у посједу ЦАПИТАЛ-а, утицало на основни капитал који је негативан и износи -84 милиона КМ.

Она је истакла да обавезе банке износе 177,5 милиона КМ, а имовина свега 95 милиона КМ.

Укупна потраживања Банке Српске од клијената по активним кредитним партијамнам износе 244,6 милиона КМ, од којих је 165,5 доспјело на наплату, док 79 милиона КМ кредита доспијева на наплату до 2035. године.

На дан  отварања стечаја банка на рачунима имала 17,7 милиона КМ, у благајни 4.468 КМ, док је у трезору било 919 КМ, у еврима који су оштећени па је упитна и њихова замјена.

Голићева је данас предложила да да се клијентима који уредно измирују обавезе да рок од шест мјесеци да измире своје обавезе с обзиром на то да даном отварања стечаја на наплату доспијевају сви кредити.

У извјештају је наведено и да се уредно сервисира само 16,4 одсто портфолиа, тако да је квалитетна актива расположива за уновчење само 46,3 милиона КМ.

Голићева је рекла да је и данас било замјерки на њене приједлоге, али да нико од повјерилаца није понудио друго рјешење.



Када је у питању извјештај који је поднијела, рекла је да је њиме само потврђен извјештај Агенције за банкарство која је констатовала да је стање лоше.

„Основни разлог је што су кредити у периоду док су Литванци били власници банке одобравани ад хоц повезаним лицима, која чак нису имала ни адресе. Куповане су ХОВ од странаца које нису биле верификоване тако да су то сада безначајни  папири, а фирме се налазе на Сејшелима, Дјевичанским острвима, Панами… Нерезидентима је дат велики износ, али исто тако и резидентима који су били пријављени на адреси на којој се банка налази. О томе је тужилаштво упознато“, казала је Голићева.

Она је рекла да банка већ има добар дио новца за исплату другог, трећег и четвртог исплатног реда, након којег би се требало радити на обезбјеђењу новца за исплату повјерилаца који се налазе у петом исплатном реду, а који нису имали утицај на пословање банке. Тек након њих на исплату ће доћи Влада РС, јавна и државана предузећа који се налазе у петом исплатном суспендованом реду и имају статус повезаног лица са банком.

„Један од приједлога је да Влада и владине институције преузму квалитетан портфолио који износи око 46 милиона, јер би продајом портфолиа банкама морали да платимо ПДВ, што је неповољније“,истакла је она.

Прије извјештајног, јутрос је завршено испитно рочиште на којем су испитање пријаве потраживања које су накнадно стигле.

Замјерке на рад стечајне управнице и данас је имао представника Агенције за осигурање депозита БиХ Перица Рајчевић који је рекао да је поједине повјериоце ставила у повлаштен положај.

Нови наставак рочишта заказан је за 14. септембар.

Извор: Цапитал.ба

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

Засто

07.07.2017 16:13

Засто не бисмо тузили Литванију за накнаду стете а Бориса Здравку и екипу која била управа похапсили заједно са Тегелтијом .

ОДГОВОРИТЕ
Name

Дон Кихот

07.07.2017 16:47

Прање пара јер ; Офшор компанија је предузеће основано у иностранству које пружа пословне и економске предности у односу на локално предузеће. Офшор компанија је за некога у Србији једно посебно предузеће основано рецимо у Панами, Белизеу или чак и Великој Британији које не плаћа порезе на добит ван своје матичне државе. Офшор компаније имају карактеристике да зависно од њихове области деловања, не морају да плате порезе на остварену добит, нити је потребно предавати финансијске извештаје. Уједно се власницима и директорима таквих фирми нуди максимална приватност јер њихова имена не морају бити јавно уписана у судски регистар. Иако се све офшор компаније разликују у извесној мери зависно од корпоративних закона у релевантној јурисдикцији, све офшор компаније имају тенденцију да уживају одређене основне карактеристике: • Не подлежу опорезивању у њиховој матичној држави • Корпоративни режим је дизајниран тако да промовише пословну флексибилност • Регулисање корпоративних активности ће бити лакше него у развијеној земљи.[2] Одсуство опорезивања или прописа у матичној држави су наравно изузети од релевантне компаније из пореза или прописа у иностранству.

ОДГОВОРИТЕ