Хоће ли Кинези спасити Српску?

Према званичним подацима, Република Српска је тренутно дужна око шест милијарди марака. У овој години предвиђено је враћање 862 милиона, а само у наредној години та обавеза ће се попети на чак 927 милиона марака.

Република Српска 02.07.2017 | 14:43 Комбинација кинеско-руских кредитних средстава, у коме су већинска кинеска, замијениће досадашња кредитна задужења у Републици Српској, пише магазин ''Фактор''.

Ову идеју о реструктурисању дуга изнио је предсједник РС Милорад Додик на отварању 'Јахорина економског форума', крајем априла.

''Власти у РС планирају да до краја августа реструктуришу дуг. Одмах након тога у буџету ће бити око 500 милиона марака суфицита'', утврдио је Додик на Јахорини.

Већину средстава наводно ће обезбиједити ''Банк оф Цхина'' по знатно повољнијим условима од кредитора из Европе.

''За неке дијелове у затварању дуга камата неће ни постојати, док ће за већи дио она бити нешто већа од кредита ММФ-а, али су дужина кредита и грејс период знатно повољнији од аранжмана са Међународним монетарним фондом или неким другим кредиторима из Европе. Ово је суштина разговора, који се ових дана води углавном у Србији, гдје од краја прошле године и званично постоји Банк оф Цхина'', тврди саговорник ''Фактора''.

Економски аналитичари такође су сагласни да је посљедњи тренутак да се нешто уради по питању нагомиланог дуга.

''У сваком случају то је једна озбиљна активност, јер је неодрживо платити идуће године милијарду марака на име дуга који је акумулиран и који ће стићи на наплату. Задатак Министарства финансија је да нађе финансијску конструкцију која би омогућила смањивање притисака на буџет, јер то онда значи да неће бити средстава осим за плате и кредит и сви ће остати без онога што је предвиђено да добију у оквиру једне календарске године'', каже економски аналитичар Зоран Павловић.

Интерес Кине на Балкану је приближавање највећим свјетским тржиштима и будући аранжман може се подвести само под тај контекст. Иза кинеског новца не стоји било каква завјера условљена империјалним или неким другим претензијама, већ је ријеч о класичном профиту који ће се њима вратити након што се испуне одређене претпоставке.

Стварање услова подразумијева улагање у изградњу инфраструктуре у полупериферији земаља које се налазе у непосредном комшилуку тржишта Европске уније и извоз природних ресурса служећи се том истом инфраструктуром.

Срећа Републике Српске је што се налази на путу свиле који Кина намјерава да оживи. Нови пут свиле изискује кинеске инвестиције у инфраструктуру која им је потребна за бржи пласман роба на тржиште ЕУ, а гради се примарно широко разграната мрежа жељезничких путева и логистичких центара.

Веза са Кином иде преко Босфора, Турске, Ирана и централне Азије и она мора бити бржа, а то значи да се умјесто садашњих просјечних 35 дана бродским контејнерима роба на тржиште допреми теретним возовима за десетак дана.

Због тога Кина улаже у инфраструктуру која повезује двије земље или која води главним путевима неке земље, док мало интереса показује за улагање у инфраструктуру у унутрашњости, у путеве који служе само локалном становништву.

Један од класичних примјера је заинтересованост инвеститора из Кине за ауто-пут Бањалука-Приједор-Нови Град-граница за Хрватском.

Кина је спремна да у инфраструктуру Балкана већ уложити око 100 милијарди долара, примјењујући стратегију са којом су већ остварили значајан успјех у Јужној Америци; кроз инфраструктуру извоз кинеске робе на то тржиште повећан је 20 пута.

Модел је да заинтересоване Владе за инфраструктуру подижу велике кредите код кинеских банака, а извођачи радова на значајним пројектима су кинеске компаније заступљене до 60 одсто, а домаћи подизвођачи око 40 одсто.

Жиранти локалним инвеститорима за кредите код кинеских банака су такође владе, те тако локални инвеститори улазе у однос кинеског финансијског и грађевинског капитала.

Извор: Агенције