Брат и сестра након 57 година

Након пуних 57 година један знатижељни леви клик мишем на Фејсбук опцију “Познајеш ли ове људе”повезао је брата и сестру, Маријану Тадић и Драгана Шквару.

Босна и Херцеговина 02.07.2017 | 13:49
Брат и сестра након 57 година
Цела ситуација, да прича додатно добије на чаролији, одвила се на овој друштвеној мрежи дан уочи прошле Бадње вечери, па је ово двоје рођених Зеничана који су готово цели живот знали једно за друго, али се никад нису срели, добило најбољи поклон за Божић.

Нема нам друге него отићи више од пола века у историју да бисмо разумели како је до ситуације у којој су раздвојени уопште дошло.

"Врло брзо након мог рођења родитељи су се растали, разлоге не знам, али донесен сам већ као беба у село Живинице јужно од Тузле, где се моја мајка Шефика нашла с једним финим човеком Дружиани Клетом који ме отхранио и прихватио као свога.

Имао сам лепо детињство, али увек ме копкало због чега сви у кући имају исто презиме, а ја сам једини Шквара. Таква су била времена, нико се није смео пуно распитивати", казује Драган, који је тек 1961. године, као момчић од 11 година, чуо да има девет година млађу сестру.

Открила му је то тетка која је живела у Зеници, где би понекад одлазио на викенде.

"Зове она мене кад сам кренуо кући, ја мислим даће ми чоколаду или неку ситницу, кад она каже, сине, имаш сестру Маријану којој су сада две године. Да сам знао што ме у животу чека, питао бих за детаље, али у оно доба деца нису смјела постављати пуно питања.

Године су пролазиле, а кога год бих питао, није ми знао рећи где је Маријана или како доћи до ње", говори Драган, кога је посао после одвео у Аустрију, где је у Клагенфурту срео и оца, али му никад није споменуо сестру, а он није имао снаге питати га.

Маријани је пак информацију о брату открила мајка, кад је имала 10 година.

"По ко зна који пут листала сам породичне фотографије у албуму, али овог пута пажњу ми је привукла једна на којој се налазио мени непознат дечак од око пет година, иза које је писало Драган Шквара.

Питам ја маму ко је то, а она ми је отворено признала да ја и тај дечак имамо истог тату, али да нема никаквих информација где се налази", прича Маријана, која се управо као и Драган током живота често распитивала за брата код познаника у Зеници који би могли знати више, али нико јој није давао корисне информације.

Прошао је за обоје добар део животног века, но тек је модерна технологија омогућила да се први пут загрле.

"Стигли компјутори, па и тај Фејсбук, сви га отворили па рекох, и ја ћу. Тражио сам ја сестру, али био сам сигуран да је нећу наћи по имену, јер сигурно се удала. И једног дана понуди ми се опција "Познајете ли ове људе", ја мало гледам и пажњу ми привуче профил под именом Зана Тадић.

Не знам ја ко је то, млада девојка је у питању, али знам да много Тадића живи око мене у Зеници. Додам је за пријатеља, али било ми је незгодно писати јој јер је млађа особа, знате шта се све догађа по интернету", присећа се Драган тренутака који су претходили судбоносној поруци која му је стигла већ након неколико сати: "Чика Драгане, моја мајка се презива девојачки као ви, а има и брата којем је име Драган“. Била је то Маријанина ћерка.

"Грло ми се осушило, одем се ја напити воде, нервоза ме хвата. Али мислим се, сумњиво ми је све то, можда се неко игра са мном. Кад каже она, ево мама живи преко пута, зовнућу ја да дође. Након пар минута, пише госпођа јесам ли ја Драган, да је она удата Тадић, али да је рођена Шквара. И након пар минута шаље ми фотографију. На њој мој отац у млађим данима" , присећа се "пронађени брат".

"Ако је ово и твој отац, онда смо брат и сестра", написала му је Маријана.

Уследили су интензивни телефонски разговори и планирање сусрета јер требало је надокнадити све пропуштене године.

"Први телефонски разговор био је тежак, никако се нисам могла ослободити нити почети причати. Кад сам почела више писати и разговарати, већ ми је било предивно, и једва сам чекала да се видимо, срцу ми је одмах прирастао", казује за "Слободну Далмацију" Маријана, која је била "заточена" у Немачкој јер ју је након операције кука чекала операција кичме па је Драган био тај који је морао на пут. Али он је био бацио пасош, јер се зарекао да више неће напустити Босну и Херцеговину, но, у овом случају, како каже, кренуо би и пешице.

Коначно, брат и сустра сусрели су се након 57 година, пре неколико седмица у Фреибургу.

"Дођем ја до врата, гледа она у мене као у кип, тотално у шоку", прича Драган.

"Никад га нисам, осим на оној једној фотографији кад је био дете од пет година. Али у том тренутку видела сам слику свога оца пред собом", надопуњује га Маријана.

"Речима не могу то описати. Ако сте икада имали страх у животу, у том тренутку нека благост ме је прошла, заплакао сам. Кад немаш динара у џепу, сваки динар ти је као добитак на лоту.

Био је ово прст судбине, звали ви то Бог или како год, сто пута сам се уверио да постоји нека виша сила. Захвалан сам му јер су у том тренутку све моје бриге биле као руком однесене", закључио је Драган за Слободну Далмацију.

Извор: Слободна Далмација

Коментари / 0

Оставите коментар