Могу и култура и духовност заједно

На Видовдан ове године одржан је научни скуп у Лозници поводом седам векова манастира Троноше. На скупу су учествовали угледни представници српске културе и цркве, академици, професори универзитета и теолози. Учесници скупа указали су да троношки ђак Вук Караџић и манастир Троноша као културно средиште, требе да постану подстрек и образац шире сарадње културних и научних стваралаца цркве и културе.

Србија 01.07.2017 | 18:21 – Живимо у време дубоке кризе идентитета. Неопходно је снажно афирмисати значај културе и духовности, нарочито међу младима, у изградњи и очувању личног и колективног идентитета – рекао је протођакон др Љубомир Ранковић, представник Одбора за културу у просвету епархије шабачке.

"Деценијама стварана лажна дилема: култура или духовност, мора да нестане и да се успостави нови модел и идеал: и култура и духовност. Црква, пре свега, мора надвладати наметнуте и самонаметнуте инфериорности и комплексе, сујету и ксенофобичност, и показати више слуха и спремности за интегрисање у област културе и друштвеног живота", рекао је Ранковић.

По њему, неопходно је уклонити још лажнију дилему: Христос у цркви или Христос у свету.

"Није реч о прилагођавању цркве менталитету овога света већ колективном напору свих ради остварења замисли Логоса о судбини света.Истовремено, снажно наглашавам, да црква нема и не сме имати никакве теократске нити клерикалистичке амбиције. Она мора остати верна речи свог оснивача.- Онај ко хоће да буде први мора бити свима слуга-. Подвиг цркве је у жртви и служењу а не у господству и господарењу, наглашава Ранковић.

- Култура, ако је истинска, икона је Царства Божјег у истој мери као и црква. У Царство Божје ући ће све што приближава људски дух Истини, што се изражава кроз уметност, што се открива у науци, кроз друштвени рад и мисао, речју, све што се доживљава под знаком вечности. Култура се на тај начин спаја са Литургијом и постаје славословље. Може се предвидети у скорој будућности и канонизација научника, мислилаца или уметника који су стварали дела која су стављали у службу свога народа као Царства Божјег: Вук, Тесла, Пупин, Цвијић, Исидора Секулић, Десанка Максимовић... Много је простора за сарадњу. Неопходна је што чвршћа интеграција културе и духовности и успостављање неопходног дијалога. Вишедеценијски раскол који је присутан на овом плану доноси трагичне последице, сапиње и маргинализује и културу и духовност. Неопходно је уклонити наметнуте анимозитете и вештачке преграде-, каже Ранковић.

Српска патријаршија и Српска академија наука, морају остварити, како каже, конструктиван дијалог, сабрати и ујединити све расположиве снаге и ресурсе у изградњи новог модела афирмације најважнијег садржаја у животу човека: културе и духовности.

"Тужно и поразно делује чињеница да у Српској академији наука нема ни једног дописног или редовног члана из редова теолога и свештенства. А црква данас има угледних научних прегалаца, уважаваних код нас и у целом хришћанском свету, који заслужују да буду чланови те највише научне и културне установе. Примера ради, за почетак, проф. др Иринеј Буловић, човек широке културе и свестраног образовања, полиглота и врсни зналац класичних језика, патролог, егзегета и преводилац, плодан писац, без икакве сумње заслужује чланство у академији.И свакако, поред њега, још понеко", казао је Ранковић.

Наводи да ово не треба схватити као „читање лекције“ или „спочитавање“ садашњем руководству Српске академије наука.

"Ни пре рата Владика Николај Велимировић, велики православни духовник и мислилац светског формата, ненадмашни књижевни стваралац и почасни доктор најславнијих универзитета Европе и света, није биран у академију. Додајемо овде и име оца Јустина Поповића. Време је за нова прегнућа и за нов приступ и изградњи онога што је најважније и најпотребније: духовног и културног хабитуса, колективног и појединачног. То мора бити подвиг и напор свих. Светлост троношких седам векова и бесмртно дело Вука Караџића на то опомињу и позивају", мишљења је протођакон др. Љубомир Ранковић.

(БН/В.М.)