Mogu i kultura i duhovnost zajedno

Na Vidovdan ove godine održan je naučni skup u Loznici povodom sedam vekova manastira Tronoše. Na skupu su učestvovali ugledni predstavnici srpske kulture i crkve, akademici, profesori univerziteta i teolozi. Učesnici skupa ukazali su da tronoški đak Vuk Karadžić i manastir Tronoša kao kulturno središte, trebe da postanu podstrek i obrazac šire saradnje kulturnih i naučnih stvaralaca crkve i kulture.

Srbija 01.07.2017 | 18:21 – Živimo u vreme duboke krize identiteta. Neophodno je snažno afirmisati značaj kulture i duhovnosti, naročito među mladima, u izgradnji i očuvanju ličnog i kolektivnog identiteta – rekao je protođakon dr Ljubomir Ranković, predstavnik Odbora za kulturu u prosvetu eparhije šabačke.

"Decenijama stvarana lažna dilema: kultura ili duhovnost, mora da nestane i da se uspostavi novi model i ideal: i kultura i duhovnost. Crkva, pre svega, mora nadvladati nametnute i samonametnute inferiornosti i komplekse, sujetu i ksenofobičnost, i pokazati više sluha i spremnosti za integrisanje u oblast kulture i društvenog života", rekao je Ranković.

Po njemu, neophodno je ukloniti još lažniju dilemu: Hristos u crkvi ili Hristos u svetu.

"Nije reč o prilagođavanju crkve mentalitetu ovoga sveta već kolektivnom naporu svih radi ostvarenja zamisli Logosa o sudbini sveta.Istovremeno, snažno naglašavam, da crkva nema i ne sme imati nikakve teokratske niti klerikalističke ambicije. Ona mora ostati verna reči svog osnivača.- Onaj ko hoće da bude prvi mora biti svima sluga-. Podvig crkve je u žrtvi i služenju a ne u gospodstvu i gospodarenju, naglašava Ranković.

- Kultura, ako je istinska, ikona je Carstva Božjeg u istoj meri kao i crkva. U Carstvo Božje ući će sve što približava ljudski duh Istini, što se izražava kroz umetnost, što se otkriva u nauci, kroz društveni rad i misao, rečju, sve što se doživljava pod znakom večnosti. Kultura se na taj način spaja sa Liturgijom i postaje slavoslovlje. Može se predvideti u skoroj budućnosti i kanonizacija naučnika, mislilaca ili umetnika koji su stvarali dela koja su stavljali u službu svoga naroda kao Carstva Božjeg: Vuk, Tesla, Pupin, Cvijić, Isidora Sekulić, Desanka Maksimović... Mnogo je prostora za saradnju. Neophodna je što čvršća integracija kulture i duhovnosti i uspostavljanje neophodnog dijaloga. Višedecenijski raskol koji je prisutan na ovom planu donosi tragične posledice, sapinje i marginalizuje i kulturu i duhovnost. Neophodno je ukloniti nametnute animozitete i veštačke pregrade-, kaže Ranković.

Srpska patrijaršija i Srpska akademija nauka, moraju ostvariti, kako kaže, konstruktivan dijalog, sabrati i ujediniti sve raspoložive snage i resurse u izgradnji novog modela afirmacije najvažnijeg sadržaja u životu čoveka: kulture i duhovnosti.

"Tužno i porazno deluje činjenica da u Srpskoj akademiji nauka nema ni jednog dopisnog ili redovnog člana iz redova teologa i sveštenstva. A crkva danas ima uglednih naučnih pregalaca, uvažavanih kod nas i u celom hrišćanskom svetu, koji zaslužuju da budu članovi te najviše naučne i kulturne ustanove. Primera radi, za početak, prof. dr Irinej Bulović, čovek široke kulture i svestranog obrazovanja, poliglota i vrsni znalac klasičnih jezika, patrolog, egzegeta i prevodilac, plodan pisac, bez ikakve sumnje zaslužuje članstvo u akademiji.I svakako, pored njega, još poneko", kazao je Ranković.

Navodi da ovo ne treba shvatiti kao „čitanje lekcije“ ili „spočitavanje“ sadašnjem rukovodstvu Srpske akademije nauka.

"Ni pre rata Vladika Nikolaj Velimirović, veliki pravoslavni duhovnik i mislilac svetskog formata, nenadmašni književni stvaralac i počasni doktor najslavnijih univerziteta Evrope i sveta, nije biran u akademiju. Dodajemo ovde i ime oca Justina Popovića. Vreme je za nova pregnuća i za nov pristup i izgradnji onoga što je najvažnije i najpotrebnije: duhovnog i kulturnog habitusa, kolektivnog i pojedinačnog. To mora biti podvig i napor svih. Svetlost tronoških sedam vekova i besmrtno delo Vuka Karadžića na to opominju i pozivaju", mišljenja je protođakon dr. Ljubomir Ranković.

(BN/V.M.)