Атеисти постали велики вјерници

Вјерника и постача замишљам као некога скрушеног, скромног, ненаметљивог, а свједоци смо да је све обрнуто, каже Баздуљ Хубијар

Босна и Херцеговина 25.06.2017 | 19:30 Докторица Нура Баздуљ-Хубијар, која је објавила низ романа, пјесама и драма, у интервјуу за Радио Слободна Европа критикује јавне ифтаре у Босни и Херцеговини који окупљају хиљаде људи, тврдећи како се ради о лицемјерству.

Ради се, како наводи, о тенденцији политичких елита да се људи окупирају вјером и национализмом. Она критикује и вјерске вође, који, попут бившег реиса, носи Арманијева одијела, иако су прави вјерници скрушени, а највећи број грађана у редовима јавних кухиња чека макароне.

У посљедњој колумни сте критиковали све оне који већ мјесец дана ифтаре на јавним мјестима, тврдећи како то раније није био случај, те да се ради о масама који нису најскромнији вјерници, јер такви себи не могу приуштити најскромнији оброк.

Стојим иза сваке ријечи коју сам написала, јер је пост много комплекснији него што је пуко одрицање од хране и воде. У овом времену када је вјера инфилтрирана у сваку пору нашег живота, све се извитоперило и некако ми је све лицемјерно. Вјерника и постача замишљам као некога скрушеног, скромног, ненаметљивог, а свједоци смо да је све обрнуто.

Ја сам на Фејсбуку већ годинама и иритирају ме слике колективних ифтара гдје се столови проламају од јела и пића, а свједоци смо колико је људи у редовима јавне кухиње и не могу добити чонтрицу макарона. Зар то није лицемјерно? А питање је колико је постача, а колико не.

Код нас ни у чему нема мјера и све ми личи на јефтино политиканство. Нашим владајућим структурама је тенденција да се људи окупирају вјером и национализмом, не би ли се скренула пажња овог несретног народа са елементарних проблема који се тичу свих нас.

На питање колико су томе, осим политичара, допринијели и представници вјерских заједница, у овом случају Исламске вјерске заједнице, која, у највећој мјери, стоји иза масовних ифтара, попут посљедњег у Тузли гдје је било неколико хиљада људи, одговара:

Добрим дијелом су криви, заправо, смо ми неке "овце" које чобан тјера. Те вјерске вође би требали бити скрушени, а онда се сјетим бившег реиса (Мустафа Церић, оп.а.) који је носио Арманијева одијела и који је сада реис емеритус, за што никада нисам чула да реис може бити, а када говори, виче као диктатор. Гдје је ту богобојазност и скромност, а својим примјером би требали показати нама како изгледа прави вјерник. А они личе на све, осим на правог вјерника.

Нура је некада постила, а због лицемјерства, каже да сада не пости.

Не знам је ли гријех што не постим, или је гријех што то јавно кажем? То само значи да нисам лицемјерна, већ сам оно што јесам. Мени су на посао знале доћи радне колеге у ординацију да запале цигарету и говоре ми како се крију, јер су свима рекли да посте. Не могу и никада нисам била лицемјерна. Мени је годинама травнички муфтија слао позивнице за бајрамски ручак на који никада нисам ишла.

Када ме је једном срео на улици и питао због чега нисам дошла, ја му кажем да не долазим, јер не постим. Док сам ја клањала и постила, моја генерација је имала црвене партијске књижице и декларисала се као атеисти. Исти ти људи сада се намећу као велики вјерници, са једне на другу стране улице називају селам и куну се у Алаха.

Праксу која је заступљена годинама а то је да се након мјесеца Рамазана, Бајрам обиљежава пуцњавом, односно ти који су постили иду по ресторанима и кафанама како би надокнадили тих мјесец дана, коментарише: 

И то је лицемјерје, јер је нелогично да се у мјесецу Рамазана говори да треба чинити добро, праштати, а нормално је да то буде образац живота у сваком мјесецу, а не мјесецу Рамазана. Када бих се ја нешто питала, те силне новце који се дају за јавне ифтаре бих подијелила људима који су гладни и жедни и који посте и без Рамазана. Мислим и да бих код Бога то било прибраније и од самог поста. Ево, примјер љекара, за које вјерујем да неки посте. Тај исти љекар ће узети новац од пацијента којег је, можда, посудио. Чему онда тај пост?

Свако тумачи вјеру како њему одговара.

 Једном сам приликом гледала на телевизији једног хафиза који је казао један хадис за којег никада нисам чула, иако потичем из праве мислиманске породице. Парафразираћу га – доћи ће вријеме када ће бити забрањено постити и биће џамије празне, а биће пуно вјерника, и доћи ће вријеме када ће сви постити и џамије ће бити крцате, а неће бити ниједног вјерника. Чисто ме страх казати како је то вријеме све ближе.

Рекли сте да политичари манипулишу грађанима и претварају их у "овце" али прије неколико дана Миљенко Јерговић је објавио колумну у којој пореди некадашње ифтаре са данашњим и изложен је различитим негативним коментарима на друштвеним мрежама. Плашите ли се и Ви таквих коментара?

Не плашим се ничега. Заправо, ја их очекујем, али сам, такође, сигурна да има јако пуно људи који мисле једнако као ја, те мислим да ће их, како вријеме пролази, бити све више. Мени нико не може спочитати ништа, ни као љекару који је радио 40 година, ни као патриоти да су већи домољуби и вјерници од мене. Све што радим, радим због себе, и желим остати досљедња једном, а то је да сам живјела и да умрем као човјек.

(РСЕ)