Факултети и школе легла корупције

Образовање заузима друго место када је у питању корупција у БиХ, а најчешћи облици су непотизам, нерегуларна запошљавања, куповина испита и диплома, те разна условаљавања студената. С обзиром на то да се БиХ налази међу земљама које имају високу стопу корупције, овај проблем дубоко је захватио и област образовања.

Босна и Херцеговина 24.06.2017 | 18:16 Према истраживањима „Транспаренцy интернатионал БиХ“ и њиховој линији за правну помоћ, корупција у образовању је на високом другом месту одмах после државне управе.

Из ТИ БиХ кажу да износе новца које корупција у образовању „прогута“ годишње немогуће ни проценити, а „прљави послови“ највише долазе до изражаја на факултетима.

''Куповина и продаја испита је њачешћи облик, који се често не дешава само разменом новца, већ кроз разне врсте познанства, притисака, политичких утисака, али и разних условљавања студената'', објашњава портпарол ТИ БиХ, Ивана Корајлић.

Најтужније од свега што за ове оптужбе, чак ни када су случајеви имали медијску пажњу, није нико одговарао.

''Нажалост, нико не реагује. Чак ни када случај дође до суда, као онај професора из Тузле и Сарајева, готово нико не одговара. Професори оптужени за узимање мита и искориштавање студенткиња завршили су на суду, али с обзиром на то да судски процеси нису доведени до краја, ти професори су враћени на посао'', објашњава Корајлићева.

Из групе оптужених кажњен је само возач, док су професори оптужени за секс афере, искориштавање студента и узимање мита враћени на посао.



У ТИ БиХ наглашавају да додатне проблеме прави и политизовано управљање универзитетима због чега квалитет образовања иде ка доле.

''Један од кључних проблема је политизован избор кадрова и руководства факултета, где се директно постављају страначки подобни људи. Иста ствар је у средњим и основним школама где се директори такође бирају по политичкој линији, а конкурси за избор наставника се масовно злоупотребљавају'', додаје она.

Док корупција као корозија захвата факултете широм БиХ, најтужније је да је најмање пријављују студенти који ћуте и неће да виде шта се око њих дешава, објашњавају у ТИ.

Јавна је тајна да многи затварају очи када виде да неко у индекс ставља новац, када их професор условљава да купе књигу од 50 КМ како би изашли на испит, и када на конкурсу за асистанте најбољи кандидат буде неко са најлошијим критеријумима.

Све ово потврђују и подаци инспекције. Прошле године Републичка просветна инспекција је имала 1.091 контролу, а у 346 случајева констатовала пропусте у раду и издала 34 прекршајна налога у износу од 48.000 КМ.

Према неславним подацима, корупција не захвата само високо образовање, има је још у предшколском, где су конкурси намештени, а радна места васпитача нису попуњена стручним кадром.

Ни у основном образовању није боље, јер је у школама утврђено много неправилности.



''Утврђене су неправилности када су у питању процедуре и критеријуми запошљавања, формирање и рад стручних органа, неажурно вођење евиденције, те доношење општих аката школе, али и многе друге'', каже портпарол Републичког инспектората РС, Душанка Макивић.

Све ово сведочи да у образовању много тога није по закону, а пропусти имају много утицаја на будућност младих, као и будућност целе државе.

На све ове критике са бањалучког Универзитета стижу одговори да у последњих пет година није било пријављених случајева корупције органима Универзитета, те да је 2013. године Универзитет усвојио “Програмом превенције корупције“ којим се спречава настанак незаконитих послова. Шта тачно раде и како се против тога боре нисмо успели сазнати.

Јавни факултети губе углед

Чињеницу да је последње две године јавне факултете уписало мање бруцоша него икада, а разлози су, тврде стручњаци, малверзације на факултетима после који они губе свој углед, као и одлазак младих у иностранство.

''Јавни факултет уместо да својим квалитетом покажу да су изнад приватних, као да се покушавају такмичити и снижавају своје критеријуме и квалитет услуга. Зато млади све чешће бирају приватне факултете, јер им се за новац обећава боља услуга и брже студирање'', објашњава Ивана Корајлић.

Извор: Блиц