''Шпигл'': БиХ је нефункционална

Недјељник "Шпигел", у тексту под насловом "Пасторчад континента", наводи да Европска унија губи своју привлачност за становнике "простора између Босне и Македоније".

Босна и Херцеговина 23.06.2017 | 18:09
''Шпигл'': БиХ је нефункционална
"На Балкану, у Европском историјском кризном региону, континенту пријети безбједносни ризик. Привлачна снага ЕУ опада, некадашња националистичка реторика се враћа. Када би постојала заједничка европска спољна и одбрамбена политика, њен највећи тест би био трајно смиривање Западног Балкана", пише у чланку новинара Валтера Мајера и Јана Пула, подијељеном на три поглавља посвећена Косову, Македонији и Босни и Херцеговини, а који преноси "Дојче веле".

Како портал њемачког радија преноси, чланак почиње причом о "човјеку који хоће да постане шеф косовске владе" – Рамушу Харадинају који је "био оптужен за злочине против човјечности у 37 случајева, између осталог, и за убиства и мучења. Оптужбе потичу из 90-их година, када је он био командант УЧК. Пред судом је ослобођен оптужби, јер су свједоци у посљедњем тренутку одустајали од свједочења или изненадно умирали.

У једном извјештају полиције УН ветеран УЧК је оптужен и за трговину кокаином. Њемачка обавјештајна служба га је 2005. у једној анализи чак описала као шефа групе која се бави комплетним спектром криминалних активности. И поред тога, Харадинају је у претпрошлу недјељу успјела мајсторија да на челу алијансе бивших герилаца побиједи на парламентарним изборима на Косову. 34 одсто гласова му сада даје право да тражи себи партнере за формирање владе".

"Вијести из мини-републике сјевероисточно од Албаније уклапају се у слику Западног Балкана ових дана. Онај ко у рано љето 2017. путује Косовом, и даље, у Македонију, најјужнију републику бивше Југославије, као и у Босну и Херцеговину, креће се по готово заборављеном региону – чекаоници уједињене Европе.

Тамо живе људи који полако губе стрпљење. Посљедице су емиграција, исламизација, национализам, сукоби у Скопљу и великоалбанске тираде Приштине и Тиране – све то показује колико је ситуација напета", пише "Шпигел", а преноси аутор Саша Бојић у свом тексту за "Дојче веле".

Аутори наглашавају да је Косову, Србији, Босни и Херцеговини, Македонији, Црној Гори и Албанији на самиту у Солуну 2003. обећана будућност у Европској унији, те да је тада на Балкану још владала атмосфера оптимизма. Али те земље су разочаране, јер се Европска унија, како пишу, углавном бави сама собом, кризом евра, пријетњом коју представљају "популисти" и Бреxитом.

Оклијевање Запада је, примјећују новинари Шпигела, користило другима који сада остварују свој утицај на Балкану, а то су прије свега Русија и Турска, те "нови финансијери из Персијског залива". Запад не зна шта ће с Косовом Опширно пишући не само о Рамушу Харадинају, већ и о предсједнику Косова Хашиму Тачију који је у "90-им годинама био један од оснивача и командант паравојне ослободилачке војске УЧК", аутори подсјећају да и Тачију "пријети оптужница пред Хашким трибуналом због тешких ратних злочина".

Износећи причу о проглашењу независности Косова, они описују тешку економску ситуацију и огромну незапосленост, као и јачање исламизма. "Запад тренутно не зна шта ће с Косовом. НАТО је 1999. ваздушним нападима окончао терор Милошевићевог режима над већинским албанским становништвом. Само до 2008, Косово је свјетску заједницу коштало 33 милијарде евра. Тај трошак можда објашњава зашто ни Вашингтон ни Берлин косовско проглашење независности од 17. фебруара 2008. не виде као оно што јесте – међународноправни гријех у посљератној историји Европе.

Руски предсједник Владимир Путин се позива на Косово када хоће да оправда то што је Крим или Абхазију припојио свом царству", стоји у чланку. Даље се говори о судбини косовских Срба и изнијета прича о подијељеном граду Митровици. И кратко се помиње и предсједник Србије Александар Вучић који "сада оставља мало мјеста сумњама да је спреман да за перспективу уласка своје земље у ЕУ жртвује домовину косовских Срба".

Што се тиче Македоније, аутори наводе да је она "од прије 16 година у преговорима о приступу ЕУ, од прије 11 година је кандидат за приступ ЕУ, а још прије девет година је њен пријем у НАТО важио као готова ствар. Међутим, због сусједне Грчке се ништа од тога није остварило. Она је искористила своје право вета у ЕУ и НАТО јер име Македоније, како тврди Атина, из историјских разлога смију да користе само етнички Грци.

Атина поручује да би владари у Скопљу требало да промијене име своје републике". "Премијер Груевски, који је 2016. поднио оставку, у почетку је важио као проевропски оријентисан. Тек када је схватио да ЕУ и НАТО нису могли да ријеше спор са Грчком око имена државе, промијенио је курс.

Груевски је постао аутократа којег оптужују за манипулације на изборима, корупцију и недозвољено масовно прислушкивање грађана. А он је центар Скопља претворио у националномакедонски Дизниленд са гигантским бронзаним статуама и тоталитарном естетиком – са циљем подсјећања на славну прошлост.

Послије описа протестног покрета који је, уз притисак ЕУ, довео до нових избора, закључује се да је највећу корист из свега извукао социјалдемократа Зоран Заев – представник старе политичке гарде о којем се води истрага због оптужби за корупцију; излази из слијепе улице, у којој се нашла Македонија, тренутно нису на видику", пишу даље аутори чланка.

БиХ не помажу ни милијарде Треће поглавље текста посвећено је Босни и Херцеговини и питању: "Шта је" од те државе "постало 25 година послије избијања рата?" (...) "Срби, Хрвати и Бошњаци се и даље боре једни против других под заједнички кровом своје федерације. Република Српска пријети отцјепљењем и планира да из школских уџбеника избрише поглавље о геноциду над 8000 муслимана у Сребреници.

Након што су САД ваздушним нападима окончале геноцид над муслиманима, натјерали су три зараћене стране да у Дејтону потпишу мировни план. Он важи и данас. Проблем је у томе што је планом утврђена етничка подјела. Босна и Херцеговина је подијељена на српски дио – Републику Српску – и федерацију коју чине бошњачки и хрватски кантони.

Политичке функције се додјељују по компликованим принципима паритета. Неке институције су троструко присутне, на примјер, електродистрибуције, пензиона осигурања, водоводне мреже", наводи се у тексту, а потом се додаје: "Ни ЕУ са развојном помоћи вриједном милијарде није могла да промијени чињеницу да је Босна и Херцеговина држава која лоше функционише. Њени становници углавном не показују интересовање да се ангажују за заједничко добро (...)

Да би забашурили застој, босански политичари се и даље служе националистичким језиком 90-их. У Републици Српској тако предсједник Милорад Додик већ годинама тражи отцјепљење, а то је повреда Дејтонског споразума. А у хрватским кантонима Драган Човић се залаже за формирање трећег, хрватског, ентитета, са изгледом на припајање Хрватској која је чланица ЕУ.

Европска унија, сила-заштитница и спонзор хладног босанског мира, о томе – ћути.

У тексту се закључује да је на Балкану примјетно "одступање од Европе иако нема рата". "У рано љето 2017, на Западном Балкану нема рата; нема ни стања које би личило на грађански рат. Али, на потезу између сјеверне Херцеговине и Охридског језера, јасно се види одступање од европског пројекта.

То што је ЕУ као симбол безбједности и благостања изгубила привлачну снагу и утицај, јесте разумљиво, али је и опасно", закључују аутори.

Извор: ДW

Коментари / 9

Оставите коментар
Name

БнД

23.06.2017 16:27

Људи су схватили да БиХ изједа корупција поготово правосудје рак рана толико афера толико без закоња. Нико није одговоран само пресуде у ситним предметима крупне се дрзе по латицама и развлаце како би наступила застара...

ОДГОВОРИТЕ
Name

Русење

23.06.2017 16:34

Онај ко је русио Југославију да је имало био нормалан запитао би се а ста цу ја то створити тамо.А створио је седам банана дрзавица у којима се не зна ни ко пије ни ко плаца.Опсте расуло

ОДГОВОРИТЕ
Name

ДЕГОТХИА

23.06.2017 19:22

ПА ТО СУ И ХТЈЕЛИ ДА ДОБИЈУ. САДА ЋЕ ОНИ ТО УРЕДИТИ ПО СВОМЕ И ТО ХИТНО - ХВАЛА ПУТИНУ ШТО ЈЕ САМО ПОГЛЕДАО ПРЕМА БАЛКАНУ... НИКАД НАС ЕУ НЕ БИ ПРИМИЛА ДА НИЈЕ САДА ПУТИНА И РУСА КОЈИ ПРИТИШЋУ, ПА СЕ ЕУ МОРА ПОЖУРИТИ ОВАЈ ПРОЦЕС.

Name

ЕWР

23.06.2017 17:14

Нијемци лицемјерни као и увијек, па управо они играју знацајну улогу у дестабилизацији Балкана вец преко 20 година.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Зврцка

23.06.2017 17:53

Тачно тако

Name

лајк

23.06.2017 20:21

Свиђа ми се

Name

приче за малу дјецу

23.06.2017 20:27

Ни ЕУ неће постојати до вијека. Ево Велика Британија је већ напушта. Неко ће сљедећи као Босна и Херцеговина, Црна Гора, Србија, Косово, Македонија, Албанија, Турска, турски дио острва Кипар, Молдавија, Украјина, Бјелорусија ући у ЕУ. Мало сутра. Док те државе задовоље услове за пријем у ЕУ дотле више неће постојати ЕУ.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Марко

24.06.2017 08:14

А то сви знамо али тврдоглавости моцника нема краја тако сто нас дрзе на силу заједно у истој дрзави БиХ која је дрзава на апаратима....

ОДГОВОРИТЕ
Name

Зато нам шаљу НОВОМАТИЦ АДМИРАЛ

24.06.2017 10:49

Зато нам ЕУ и Аустрија шаљу НОВОМАТИЦ АДМИРАЛ да преко БиХ перу новац. У Бањалуци су НОВОМАТИЦ и МИЛОРАД ДОДИК регистровали два фантома за прање новца НОВО РС доо и РСА ГАМИНГ Доо. Европа нам шаље овакве болеснике да са нашим болесницима као што је Додик перу новац и пљачкају буџет а онда кажу да нисмо функционални. Каква је багра задужена за Балкан то је страшно,идентични полуљуди као што су Додик,Изетбеговић и Човић. ФУЈ..

ОДГОВОРИТЕ