Велики интервју Мичела Доналда...

О дивној Србији и људима, сиромаштву, навијачима и жељи да оде овог лета. . .  Шта је све Холанђанин испричао земљацима о две године проведене у Црвеној звезди, Београду и Србији.

Фудбал 21.06.2017 | 19:00 Мичел Доналд је био нада Ајакса, али у холандском гиганту никада није добио велику шансу или није успео да се избори за своје место под сунцем. Играо је са великим именима попут Стама, Давидса, Хунтелара, Суареза, Снајдера, Пантелића и каријеру је морао да прави заобилазним путем. Преко Роде, руске Мордовије и Црвене звезде у којој је последње две сезоне био један од најбољих играча.

Не може се рећи да се српска Суперлига цени на Западу Европе, али је Доналд играма у Црвеној звезди привукао пажњу из домовине. Опет су га се сетили, па је током одмора дао и велики интервју за један угледни холандски фудбалски магазин. Звездино име које и даље има тежину и Доналдова битна улога у њој су опет заинтересовали Холанђане за Мичела Доналда. Иако он није задовољан минулом сезоном...

„Три кола до краја првенства смо били први на табели, а онда смо у финишу све просули. Потом смо изгубили и финале купа од Партизана у мечу у којем смо доминирали 70 минута и примили глуп гол из корнера. Одједном останеш празних руку после добре сезоне...“, опсиује Доналдразочарање на крају сезоне.

Подсетио је и како је дошао у Црвену звезду.

„Одиграо сам добар пријатељски меч против Црвене звезде и они су решили да ме доведу. Помогло је и то што је Мордовија желела да ме се реши јер сам био оптерећење за клуспки буџет. Било је и време за нови изазов у каријери. Црвена звезда је била управо то - изазов. Иако ме је то коштало смањења плате, не жалим“.

Из Србије после две године носи углавном позитивне утиске.

„Нисам много знао о Србији, познавао сам само неколико српских момака са којима сам играо током каријере. Сви су ми причали да је Београд. Поготово ноћу. Али ја кажем да је леп у сваком тренутку. Тамо је лепо живети. Поготово ако лепо и зарађујеш. Уживао сам са супругом и две ћерке. Све нам је било близу. Такође, осећао сам се јако безбедним у граду“.

Холанђане је интересовала прошлост Београда и Србије, бомбардовање и остало...

„Истина, тамо је пре неколико година био рат и још се виде трагови. Једну зграду разрушену у рату сам гледао са прозора, а те зграде данас служе као споменици и подсећање на рат. Али када изађете ван Београда, изузев Новог Сада који је леп, видите сиромаштво. Поготово у мањим градовима. Штета... Имају дивну природу, сјајну храну...“

Има само лепе речи о Србима.

„Људи су отворени и пријатељски настројени. Оно што ме је одушевило је да људе не интересује како се облачиш, какво ауто возиш, да ли носиш минђуше... У Холандији људи воле да коментаришу такве ствари“.

Када је о фудбалу реч и притиску играња у Звезди, каже:

„У Србији може да победиш 20 утакмица заредом. И онда су сви срећни и задовољни... Али чим једну изгубиш, незадовољни су. Навијачи и медији. Емоције владају њима. Некада уме да буде тешко, али научио сам како да се носим са тим стварима. А у првој години је заиста била прелепо и осетио сам неке прелепе емоције када смо освојили титулу. Баш је била велика журка... Осетио сам се вредним и битним играчем јер сам био стандардан. У клубу је топла атосмфера. Сви су пријатељски настројени. Звезда је највећи и најопуларнији клуб у Србији јер 60 или 70 одсто људи навија за њу“.

Холанђане је занимало ривалство са Партизаном и вечити дерби за који је чуо цео свет.

„Заиста је велики ривалитет. Звезда је популарнија јер је била и првак Европе 1991. године. Није као Ајакс и Фајенорд, мого је већи ривалитет. Нисам клинац и није ме лако импресионирати, али осећај на првом вечитом дербију је био нешто невероватно. У сваком тренутку је лудница на трибинама. Полиција, пиротехника, бука... Родитељи и пријатељи су били на једном дербију и када сам им рекао да морају да дођу опет, само су се зачуђено погледали. У осталим мечевима није тако, али 200 навијача је умело да направи буку на трибинама као да их је 10.000“.

Каква искуства има са навијачима?

„Углавном сретао навијаче Звезде и увек су били срећни што ме виде. Наилазио сам неколико пута и на навијаче Партизана, али није било никаквих проблема. Причали смо нормално, говорили су ми да сам добар играч, али у погрешном клубу. То је њихова теорија“.

О остатку лигу нема неко високо мишљење...

„Нија баш на неком добром нивоу. Зато и желим да овог лета пробам нешто друго и да направим корак даље. Имате Звезду и Партизан и то је то. Остали су далеко лошијег квалитета. Уживао сам у Србији, али сада би било лепо да започнем неку нову епизоду“.

Доналд је открио и да жели да напусти Црвену звезду овог лета.

„Већ су почеле припреме за нову сезону. У првој недељи одмора нисам ништа радио, али сам у другој возио бицикл и ишао у теретану како се не би неспреман појавио на припремама. Желим да будем фит за нови изазов у каријери. Клуб је свестан моје жеље да хоћу да пробам нешто друго. Мораћемо да седнемо и и да видимо шта нам се нуди. Интересовање других клубова показује да сам направио добар потез доласком у Црвену звезду. Она ме је вратила на фудбалску мапу. Провео сам прелеп период тамо и упознао неке дивне људе. Не знам да ли ћу се вратити у Холандију. Тренутно ме више привлачи да играм у иностранству. Видећемо где...“.

У Београду је наишао и на познато лице. Некадашњег саиграча из Ајакса - Марка Пантелића.

„Били смо пар пута на пићу, он живи у Београду. Причали смо о временима у Ајаксу. Он ми је открио неке ствари о Црвеwној звезди и Београду. Рекао ми је да сам изабрао најбољи и најлепши клуб у Србији. Дао ми је и неке савете о добрим ресторанима. Препун их је град, а када си играч Црвене звезде, онда не мораш ни да платиш рачун сваки пут. Тамо су фудбалери идоли“.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар спорт