Прича: Докторска дисертација дорћолског бунтовника!

То његово дорћолско порекло му никада неће дозволити да устукне и призна да су Шпанија или Португалија боље. Као што у тинејџерским данима, у опасним деведесетим, није старијим мангупима Дорћола пружао шансу да му скину фенси патике, купљене од прве Звездине стипендије.

Фудбал 16.06.2017 | 20:45 Постоји нешто у тој равнотежи судбине. Селектор младе репрезентације Ненад Лалатовић је један од ретких, ако не и једини стручњак са ових простора, који није бежао од проблема. Него је огромним проблемима трчао у сусрет. У Црвеној звезди га је сачекала - беспарица и утешне речи управе клуба да нема такмичарски императив, већ само обавезу да исфорсира клинце. У Борцу га је сачекао - распад. У Војводини - велика унутарклупска превирања и подељена управа...

Почео је да ужива у меду и млеку, бар за овдашње прилике, у редовима Чукаричког, а онда је добио прилику да осети фудбалски луксуз.

А генерација шампиона из Литваније и Новог Зеланда је, која се налази пред новим јуришом на врх, баш то - чист фудбалски луксуз.

Огомно је питање како ће темпераментни стручњак и некадашњи капитен Црвене звезде завршити први гламурозни испит у каријери, али свестан је он да овакву прилику није добио као аконтанцију на име тренерског талента и играчког стажа. Већ је морао да задобије коју седу како би се о њему причало као о потенцијалном кандидату. Искористио је танане игре под командом Томислава Сивића, слушајући можда и наивне констатације како овој генерацији играча у Пољској није потребан тренер. Чиста илузија и лаичка наивност. Сви Орлићи ће вам рећи да је Вељко Пауновић први међу једнаким шампионима са Новог Зеланда, да је он ванвременским талентима плућа напунио победничким геном. Који и данас носе.

Па где онда Ненад Лалатовић има простор за напредак? За Црвену звезду је још био млад, иако је добио озбиљан матурски рад, напредовао је као тренер у мањим срединама. Међутим, није постао стручњак европског калибра.

За то му је потребно такмичење у Пољској, као што је бројним његовим адутима потребно првенство Европе како би још једну етапу успешно пребродили. Како би од расних полупризвода постали још раснији производи. Тај циљ требало би да уједини Лалатовића и Орлиће да здруженим снагама постану европске марке. Доктори ове игре!

Понекад понашање Ненада Лалатовић флертује са простаклуком, али бунтовни дорћолски темперамент могао би да представља озбиљно погонско гориво за Ђурђевића, Грујића, Вељковића и другове. Посебно, јер млада репрезентација Србије нема улогу фаворита у групи из које нас ошртим погледом посматрају Португал и скуп шпанских звезда. У таквој ситуацији Лалатовић је способан да направи озбиљне тренерске креације.. Као док је на клупи Војводине крчио пут ка Лиги Европе.

"Слушајте вамо, погледајте се. Еј, је л ви знате шта се дешава око вас у Србији? Дошао је неки Канга са платом од 400.000 евра. Је л сте ви спремни да вам он узима хлеб? Нисте. Онда изађите на терен и победите. Покидајте, бре", рекао је Лалатовић играчима новосадског клуба пре него што су истрчали на терен у Минску.

Резултат је познат. Просто Лалатовић воли, чак бисмо констатовали - обожава да га потцењују. А тај победнички ген, који је Орлићима усадио Вељко Пауновић, део је његовог васпитања. И то његово дорћолско порекло му никада неће дозволити да устукне и призна да су Шпанија или Португалија боље. Као што у тинејџерским данима, у опасним деведесетим, није старијим мангупима Дорћола пружао шансу да му скину фенси патике, купљене од прве Звездине стипендије.

"Јаче у тај дуел, јаче, бре. Тамо нас чекају ове звери што нису изгубиле две и по године (Португал прим. аут). Али ми ћемо да их победимо, ми ћемо да их пребијемо. Ми, а не неко други", гласила је Лалатовићева заповест на првом тренингу младе репрезентације.

И још мало о Лалатовићевој навици да не устукне, тако важној пред Првенство Европе на којем ће одлучивати нијансе. Био је играч Милиционара, жељан повратка у Црвену звезду. Толико жељан да је желео да своју бриткост посебно демонстрира у судару са Обилићем. И пред очима комаданта Српске добровољачке гарде Жељка Ражнатовића. А знамо сви да је то сигурно храброст, али у том тренутку била је више лудост. Оштрим стартом повредио јеНенада Гроздића у том тренутку најспремнијег играча лиге. Па затим још једног играча Обилића.

"Дај више, смирите овог малог Кисовог (Ненадов стриц је легендарни секретар Црвене звезде Воја Лалатовић)", грмео је из ложе покојни Ражнатовић.

Али од тада је почео успон Ненада Лалатовића, који и данас траје. Имао је ту невеселу епизоду у Црвеној зведи, али се после ње није понашао као Покондирена тиква која је прешла игрицу... Заскукао је рукаве у провинцији, знао је да је то пут до велике сцене.. Каква је Пољска.

Има Лалатовић још нешто у себи. Кроз каријеру га води и солидна доза амбициозности. И срце. А то може да буде понекад погубно, што је на сопственој кожи осетио у Црвеној звезди. Делује да некад иде главом кроз зид и да се бори сам против свих. И опет ту долазимо до тог јаког каректера коме пораз једноставно није опција. Тамну страну младог стручњака видели смо управо после неуспеха, о томе сведоче бројни Јутјуб записи. Може да му се нешто одбје на тренерску незрелост, али Лалатовић је сада представник и једне земље и једне велике генерације. Сигурно најбоље у последњих 20 година за коју нико и никад неће рећи да ју је добио као играчку.

"Волим да радим, то ме испуњава. Нећу да деца причају како им тата само глувари по кафићима", једна је од реченица Ненада Лалатовића.

А какву Србију у фудбалском смислу можемо да очекујемо под младим стручњаком. Неће бити можда много лепршавости у нашој игри, посебно ако се зна ко су нам ривали у прва два меча. Али нешто предосећамо да ће Португалци и Шпанци имати осећај да морају да избегну крволочне питбулове који су јако опасни у транзицији. Тако је под Лалатовићемиграо Напредак, тако је играла и Војводина у оној утакмици када је нанела последњи првенствени пораз Партизану. Висок пресинг, јако на лопту, па брзо напред... И физички моћно. Можда сувише поједностављено без мана, јер се свим надамо најбољем, али је тако...

Има Лалатовић један постулат кога се увек придржава.

"Може да се изгуби када играте у великом клубу и репрезентације. Али мора да се изађе са крвавим коленима са терена. Као што сам ја радио".

Орлићи, чујте ово.

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт