Милан коначно платио за играча који му фали 10 година!

РР #68 решава проклетство „тројке“? Какви су све промашаји изређали, велики ће терет бити на новом појачању Росонера.

Фудбал 13.06.2017 | 16:30 Рикардо Родригез је и званично постао треће појачање Милана. Швајцарац је данас прошао и тестове физичке спреме и у друштву директора Фасонеа и Мирабелија потписао уговор. Један од најтраженијих левих бекова у Европи претходних сезона је потписао сарадњу на четири године са Росонерима. И можда решио муку која мучи Милан већ скоро 10 година.

Од оне генерације која је Милану донела последња титулу првака Европе 2007. године у Атини, славни клуб не може да убоде са појачањем на позицији левог бека. Откако јеМарек Јанкуловски прошао свој зенит, Милан се мучио да пронађе право решење на позицији левог бека на којој је пре Јанкуловског годинама суверено доминирао Паоло Малдини.

Тражио је Милан левог бека на свим странама света, али је срљао из грешке у грешку. Шпански таленат Дидак Вила никада није направио пробој као што се очекивало. Таје Таиво је био следећи промашај, није био ни сенка левоногоб бомбардера из Марсеља. Лука Антониније у том периоду играо највише на левој страни одбране, али је увек био најслабија карика. Алжирац Ђамел Месба се убрзо показао као катастрофално појачање, а Урби Емануелсониз Ајакса је такође разочарао... Потом је и Кевин Констан био предмет подсмеха, а још веће разочарање је био Колумбијац Армеро. Зато је Матија Де Шиљо као дешњак често окривао позицију левог бека али ни он није деловао као право решење. У међувремену је кратко по левој страни играо и Салваторе Бокети. Толико „успешно“ да га се више нико и не сећа. Добро је почео Лука Антонели, али се често повређивао и није успео да се потврди. Последњи у низу промашаја је био аргентински леви бек Лионел Ванђони, али после само годину, Монтела једва чека да му види леђа...

Зато ће бити занимљиво видети како ће проћи Рикардо Родригез. Откако се појавио у Цириху као велики таленат, био је у бележницама европских скаута. За 8.500.000 евра га је купио Волфзбург где се врло брзо профилисао као један од кључних играча. До пре годину дана се помињало да су за њега заинтересовани Манчестер Јунајтед и Реал Мадрид, хтео га је и Интер, а на крају га уграбио Милан. И то по багателној цени од 15.000.000 евра плус додатних 3.000.000 евра на име евентуалних бонуса. Пре само годину дана је вредео дупло више, а на крају Волфзбург одсутао и од фиксне откупне клаузуле у висини од 22.500.000 евра. Родригезова цена је пала и као последица очајне Волфзбургове сезоне.

Ново руководство Милана није поновило Галијанијеву грешку јурења јефитиних и непороверених левих бекова, већ је платило пристојан новац за једног од најбољих на тој позицији у Европи.  Уз наду да ће коначно лева страна одбране Милана постати његова врлина, а никако рак-рана коју су ривали сласно користили.

Родригезова предност је и што може успешно да игра у формацији са тројицом у последњој линији где би он имао улогу левог спољњег у везном реду. Такође, велики плус му је и извођење прекида. Има моћну „левицу“ којом је често знао да постигне или намести гол. Милану ће његови прекиди добро доћи с обзиром да нису имали класичног специјалисту за прекиде. На 149 мечева у Бундеслиги је дао 15 голова и имао 26 асистенција што је јако добар учинак за бека. 

Швајцарац је дочекан у Милану као предводник нове генерације која би требало да, макар за почетак, врати Милан у Лигу шампиона. А онда и у борбу за трофеје... Родригез је добио реон којим је господарио легендарни Малдини. Наравно, његову „тројку“ на дресу није, али ће на терену покушати да оживи успомене на игра Миланове иконе. За почетак, на дресу ће носити број 68.

Извор: моззартспорт