Интервју - Мирослав Ђукић...

Партизан да доведе петорицу? Ма, не. . . Имамо одличан тим, нема потребе за резовима.  „И шта је порука? Логично – треба ући у Лигу шампиона, да не буде проблема“, сија оптимизам из новог тренера црно-белих.

Фудбал 10.06.2017 | 23:00
Интервју - Мирослав Ђукић...
Једино правило је – нема правила.

Била је 2002. Тада успешан спортски директор Ненад Бјековић довео је Лотара Матеуса за тренера, узео је и Тариба Веста, купио најбољег штопера лиге у лику Ненада Ђорђевића, ангажовао пољског репрезентативца Томаша Разу и осам месеци касније увео Парни ваљак у Лигу шампиона.

Била је 2011. Из копачки у одело ускочио је Младен Крстајић. Потрошио - мада ће многи констатовати спискао – 3.000.000 евра на новајлије попут Едуарда, Маркеша, ВладимираЈованчића, веровао у Александра Ранковића, међутим, нико није могао да верује да ће уместо „мушеме“ да тресе Шамрок.

А била је и 2010. Није било новца као у два наведена случаја. „Само“  енергије, идеје, вере у немогуће, толико наглашене да су Алберт Нађ и Александар Станојевић са тричавих 20.000 евра успели у мисији пласмана у групну фазу елитног купа. Тамо сад гледаМирослав Ђукић. Посматра будућност и види да овај Партизан, овенчан дуплом круном, може чак и без великог шминкања на велику сцену.

„Нисам тип који ће доћи с листом појачања и саопштити управи: „Доведите ми Кристијана и Месија“. Људи, ја сам дошао да радим. Да испуним циљеве Партизана, не да тражим алиби. Једно је сигурно: неће бити драстичних резова, никако не би требало да доведемо пет играча за Лигу шампиона. Не, то не“, став је Мирослава Ђукића, повратника у српски фудбал, после безмало десет година.

Како данас видите Партизан, како да игра да би стигао тамо где је двапут био?

„Моја концепција Партизана је офанзивна! Не могу, нећу и не знам другачије. Идеја је даидемо по противника, доминирамо, будемо агресивни... Циљ је да се приближимо највећимклубовима Европе. Ценимо све што они раде, али морамо најпре да уважимо себе. Да постанемо свесни да смо велики. То ћу покушати да пренесем на играче, јер хоћемо у Лигу шампиона, тамо нам је место“.

Из залета или опреза?

„Ако мислите на формацију, поштоваћемо континуитет. Користићемо систем 4-2-3-1 и 4-4-2, као што је радио Марко Николић. Начин на који је освојио дуплу круну показао ми је да Партизан има екипу научену да се такмичи. Усадио јој је чврстину. С те стране нема разлога да много мењам. Само да додајем. А то значи: мало лепршавије, мало агресивније, да држимо лопту дуже у ногама, линије тима да буду ближе“.

Обећавате ли навијачима фудбал као 2007. или ће бити промена?

„Трудићемо се да будемо препознатљиви. ефикасни, доминантни, лепи за гледање. То Партизан тражи од нас. Највећа сатисфакција биће ми да нашу публику видим срећну. Не могу ја да кажем: 'Радићу све као Мурињо'. Не, Мирослав Ђукић мора да буде свој, да од сваког тренера с ким је радио покупи неке добре детаље, али да има лични печат“.

За 33 дана играте утакмицу сезоне. У њој морате да победите. Да ли сте спремни за тај притисак квалификација, под којим су многи у Хумској попустили?

„Амбиције су велике, желимо да уђемо у Лигу шампиона. Како? Тако што ћемо прескакати препреке. Једну по једну. Прва је увек најтежа. Будите сигурни, бићемо спремни за месец дана. Из простог разлога што великих резова неће бити. Играчки кадар нећемо мењати, његова основа остаје, на њу само додајемо. Што да мењамо драстично кад имамо одличан тим, баш супер тим“.

ДОСТА СЛАВЉА, НА ПОСАО

Шта је конкретан залог таквом оптимизму, нетипичном за овдашње прилике?

„Прво, Партизан је стабилан, ситуација није хаотична као 2007. Тад је било резова. Сад неће. Кретаћемо се тамо где је Марко стао. Друго, видим насмејане људе, здраву атмосферу, вероватно јој је кумовала дупла круна. Треће, омогућено ми је да се бавим само спортом. Нема трзавица. Шта да се бакћем политиком, кад сам човек фудбала. Отуда, није било неког великог наговарања са Управом, о час посла смо се договорили“.

Ви сте звезда већа од свих у екипи и клубу тренутно, али... Као тренер, ништа нисте освојили. Да ли сте сад спремни, пошто је ваш ангажман еуфорично одјекнуо међу Гробарима?

„Знам где сам дошао. Овај клуб живи од титула. А ја кажем овако: нема славља, нема уживања, прославили смо и идемо даље. Шта има да славимо данима? Све је то супер, али, народе, чека нас Лига шампиона. Дај да радимо. Нема стајања. Што се мене тиче, токомиграчке каријере сам играо за екипе које су се бориле за трофеје. Изградио сам победнички менталитет. Е сад, кад сам водио неке мање клубове долазило је до конфликта у глави. Кажем себи: 'Ма, ко шиша Реал, идем да га победим'. А онда видим да мој играч то не може, није 'преломио' да је способан. Мој менталитет се комплетно поклапа с Партизановим!“

Чак и ако управа – а то се дешавало у прошлости  - притиснута финансијским морањем, прода неке од носилаца игре?

„Не постоје незаменљиви. Изнад сваког од нас је Партизан и свако од нас мора да ради да будемо јачи. Услов је да не продајемо најбоље, јер останак најбољих значи континуитет. А континуитет омогућава понављање. Е, сад, ако не уђеш у Лигу шампиона онда упадаш у проблем економске природе. И шта је онда порука? Логично – треба ући у Лигу шампиона, да не буде проблема“.

ГОЛМАНЕ, ПРВО БРАНИ ДА НЕ ДРХТИМО! ОСТОЈИЋ КРЕЋЕ ОД СЕДМИЦЕ

Мирослав Ђукић о свакој теми прича не скидајући осмех с лица. Право освежење за домаћи, напаћени, фудбал. На питања одговара конкретно, тако и на оно да ли у његовој концепцији тима голман мора да буде бољи међу стативама или да као у свету помодарства игра ногама?

„Голман? Нек прво одбрани. Нама је потребан човек који ће да улије сигурност тиму, да се поред њега осећамо сигурно, а не да дрхте и штопери ми на клупи кад лопта крене ка њему. Значи, посао му је да брани. Тек ако се осећа сигурним, онда од мене има дозволу да удели пас, па нек буде и од 40 метара. Нема проблема. Ја му то дозвољавам“.

Дакле, све је у глави?

„Нормално. Пример: док сам био играч, један тренер у свлачионици каже „Имате од мене дозволу да напуцавате лопту“, а онда изађе пред медије и прича о лепом фудбалу, кроз пас. То збуњује играче, публику...“

Хоћемо ли мало о штоперима. Играли сте ту позицију, компетентни сте да оцените дефанзивце Партизана?

„Бојан Остојић је све одушевио. Прави центархалф, улива сигурност и озбиљност. Изузетно јеважно да имате такав тип играча у екипи. Остојић Партизану даје стаменост, уз њега можете да прислоните неког млађег, којег ће он да води кроз процес. Што се тиче Бојанових игара, увек игра најмање за седмицу, па на више“.

Ко поред Остојића, странац или домаћи играч?

„Отишао је Никола Миленковић и проналазак штопера је нешто најхитније. Свеједно одакле, али не заборавите, као што нећу ни ја, да имамо Лазара Ћирковића, те талентованог Страхињу Бошњака. Нећемо да јуримо само да се каже 'довели смо'. Напротив, хоћу да се уверим у квалитет тих момака, ја сам као отворена књига, желим да их гурнем у ватру“.

Попут Немање Михајловића, можда Душана Влаховића?

„ Млади у неком тренутку блесну, па... У Партизану је велики притисак, момке ваљарастеретити, да уживају играјући фудбал, да им то не ствара тензију. Желим да их вратим, добри су, требаће нам... Публика ће увек да их подржи, имамо дивне навијаче, заједно можемо да направимо велике ствари“.

ЛАКШЕ СА БРАЗИЛЦИМА, ИЛИЋ ЈЕ ИКОНА

Имаћете плус због комуникације са Леонардом и Евертоном на шпанском?

„Лакше ћемо да се споразумемо, самим тим искористимо боље њихове квалитете. Одлично су се уклопили у наш менталитет, заслужили да постану љубимци публике. Битно је да странци праве разлику, да се наши клинци на њих угледају, уче, напредују. Сећам се мог Депортива кад се попео из Друге у Прву лигу: уз Маура Силву и Бебета и просечни играчи су напредовали“.

Али шта су њих двојица у поређењу са – Сашом Илићем. Какву сте му улогу наменили, на терену или можда поред вас, на клупи?

„Кад кажете Саша Илић, онда кажете Партизан. То је икона клуба. Ми смо фабрика талентоване деце, а њима је неопходан идол, човек коме ће да верују и да уз њега расту. Фудбалски и људски. Значиће и нама из стручног штаба, јер ће нам помоћи да 'освојимо' свлачионици. Не, не, неће Сале да одаје тајне, него да лакше допремо до играча“.

ШТО НИСИ НЕШТО НАПРАВИО КАД СИ ТАКО ПАМЕТАН?

Можете ли да објасните феномен Реал Мадрида, опет сигурног у финалу Лиге шампиона, као некад против ваше Валенсије?

„То је Реал, шампионска екипа. Често игра завршницу, па се рађа победнички менталитет. Сећам се 2000, пред финале у Паризу сви су нас малтене прогласили фаворитом, играли смо одличан фудбал, а Мадриђани ништа. Нисмо били свесни шта нас чека, па су нас тукли 3:0, иаконису играли ништа специјално. Слично је било у Кардифу, искористили су грешке Јувентуса. Реал у крвној слици има победу. Његови играчи су постали свесни своје моћи. Тако и Кристијано. Многе нервира, мисле да је препотентан, а Роналдо заправо само зна да је бољи од ривала“.

Пре званичне промоције у понедељак и овог интервјуа, Мирослав Ђукић је претходни пут за српске медије причао пре девет година!? Зашто је прекинуо контакт?

„Није то било зато што сам љут или бесан. Напротив. Ваш посао је да пишете, мој да прихватим критику, нема проблема. Само, нисам желео да дајем коментаре кад не иде репрезентацији. А звали су ме многи да питају кад су Орлови губили. Што да додајем уље на ватру? Сам се изнервирам кад прочитам да на такав начин реагује неки мој колега, кажем себи 'гледај овога'. Зашто бих продавао накнадно памет? Ни за Шпанце нисам причао о Валенсији, рецимо. Питају ме: шта мислим? А шта да мислим, кад је Валенсија осма!? Шта год да кажем, људи ће рећи 'мајсторе, имао си шансу, што ниси нешто направио кад си тако паметан'."

Наследници Мирослава Ђукића се, такође, баве фудбалом, пошто су упловили у менаџерске воде.

„Старији ради у Манчестеру, агенција се зове Промоспорт, док је млађи у једној мањој агенцији  Лидерброк, стационираној у Валенсији. Не верујем да ће ми препоручити неке играче, али ће саветима гарант да помогну. Знају све о Партизановим фудбалерима, нарочито млађе гарде“, истиче нови шеф струке црно-белих.

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар