Intervju - Miroslav Đukić...

Partizan da dovede petoricu? Ma, ne. . . Imamo odličan tim, nema potrebe za rezovima.  „I šta je poruka? Logično – treba ući u Ligu šampiona, da ne bude problema“, sija optimizam iz novog trenera crno-belih.

Fudbal 10.06.2017 | 23:00 Jedino pravilo je – nema pravila.

Bila je 2002. Tada uspešan sportski direktor Nenad Bjeković doveo je Lotara Mateusa za trenera, uzeo je i Tariba Vesta, kupio najboljeg štopera lige u liku Nenada Đorđevića, angažovao poljskog reprezentativca Tomaša Razu i osam meseci kasnije uveo Parni valjak u Ligu šampiona.

Bila je 2011. Iz kopački u odelo uskočio je Mladen Krstajić. Potrošio - mada će mnogi konstatovati spiskao – 3.000.000 evra na novajlije poput Eduarda, Markeša, VladimiraJovančića, verovao u Aleksandra Rankovića, međutim, niko nije mogao da veruje da će umesto „mušeme“ da trese Šamrok.

A bila je i 2010. Nije bilo novca kao u dva navedena slučaja. „Samo“  energije, ideje, vere u nemoguće, toliko naglašene da su Albert Nađ i Aleksandar Stanojević sa tričavih 20.000 evra uspeli u misiji plasmana u grupnu fazu elitnog kupa. Tamo sad gledaMiroslav Đukić. Posmatra budućnost i vidi da ovaj Partizan, ovenčan duplom krunom, može čak i bez velikog šminkanja na veliku scenu.

„Nisam tip koji će doći s listom pojačanja i saopštiti upravi: „Dovedite mi Kristijana i Mesija“. Ljudi, ja sam došao da radim. Da ispunim ciljeve Partizana, ne da tražim alibi. Jedno je sigurno: neće biti drastičnih rezova, nikako ne bi trebalo da dovedemo pet igrača za Ligu šampiona. Ne, to ne“, stav je Miroslava Đukića, povratnika u srpski fudbal, posle bezmalo deset godina.

Kako danas vidite Partizan, kako da igra da bi stigao tamo gde je dvaput bio?

„Moja koncepcija Partizana je ofanzivna! Ne mogu, neću i ne znam drugačije. Ideja je daidemo po protivnika, dominiramo, budemo agresivni... Cilj je da se približimo najvećimklubovima Evrope. Cenimo sve što oni rade, ali moramo najpre da uvažimo sebe. Da postanemo svesni da smo veliki. To ću pokušati da prenesem na igrače, jer hoćemo u Ligu šampiona, tamo nam je mesto“.

Iz zaleta ili opreza?

„Ako mislite na formaciju, poštovaćemo kontinuitet. Koristićemo sistem 4-2-3-1 i 4-4-2, kao što je radio Marko Nikolić. Način na koji je osvojio duplu krunu pokazao mi je da Partizan ima ekipu naučenu da se takmiči. Usadio joj je čvrstinu. S te strane nema razloga da mnogo menjam. Samo da dodajem. A to znači: malo lepršavije, malo agresivnije, da držimo loptu duže u nogama, linije tima da budu bliže“.

Obećavate li navijačima fudbal kao 2007. ili će biti promena?

„Trudićemo se da budemo prepoznatljivi. efikasni, dominantni, lepi za gledanje. To Partizan traži od nas. Najveća satisfakcija biće mi da našu publiku vidim srećnu. Ne mogu ja da kažem: 'Radiću sve kao Murinjo'. Ne, Miroslav Đukić mora da bude svoj, da od svakog trenera s kim je radio pokupi neke dobre detalje, ali da ima lični pečat“.

Za 33 dana igrate utakmicu sezone. U njoj morate da pobedite. Da li ste spremni za taj pritisak kvalifikacija, pod kojim su mnogi u Humskoj popustili?

„Ambicije su velike, želimo da uđemo u Ligu šampiona. Kako? Tako što ćemo preskakati prepreke. Jednu po jednu. Prva je uvek najteža. Budite sigurni, bićemo spremni za mesec dana. Iz prostog razloga što velikih rezova neće biti. Igrački kadar nećemo menjati, njegova osnova ostaje, na nju samo dodajemo. Što da menjamo drastično kad imamo odličan tim, baš super tim“.

DOSTA SLAVLJA, NA POSAO

Šta je konkretan zalog takvom optimizmu, netipičnom za ovdašnje prilike?

„Prvo, Partizan je stabilan, situacija nije haotična kao 2007. Tad je bilo rezova. Sad neće. Kretaćemo se tamo gde je Marko stao. Drugo, vidim nasmejane ljude, zdravu atmosferu, verovatno joj je kumovala dupla kruna. Treće, omogućeno mi je da se bavim samo sportom. Nema trzavica. Šta da se bakćem politikom, kad sam čovek fudbala. Otuda, nije bilo nekog velikog nagovaranja sa Upravom, o čas posla smo se dogovorili“.

Vi ste zvezda veća od svih u ekipi i klubu trenutno, ali... Kao trener, ništa niste osvojili. Da li ste sad spremni, pošto je vaš angažman euforično odjeknuo među Grobarima?

„Znam gde sam došao. Ovaj klub živi od titula. A ja kažem ovako: nema slavlja, nema uživanja, proslavili smo i idemo dalje. Šta ima da slavimo danima? Sve je to super, ali, narode, čeka nas Liga šampiona. Daj da radimo. Nema stajanja. Što se mene tiče, tokomigračke karijere sam igrao za ekipe koje su se borile za trofeje. Izgradio sam pobednički mentalitet. E sad, kad sam vodio neke manje klubove dolazilo je do konflikta u glavi. Kažem sebi: 'Ma, ko šiša Real, idem da ga pobedim'. A onda vidim da moj igrač to ne može, nije 'prelomio' da je sposoban. Moj mentalitet se kompletno poklapa s Partizanovim!“

Čak i ako uprava – a to se dešavalo u prošlosti  - pritisnuta finansijskim moranjem, proda neke od nosilaca igre?

„Ne postoje nezamenljivi. Iznad svakog od nas je Partizan i svako od nas mora da radi da budemo jači. Uslov je da ne prodajemo najbolje, jer ostanak najboljih znači kontinuitet. A kontinuitet omogućava ponavljanje. E, sad, ako ne uđeš u Ligu šampiona onda upadaš u problem ekonomske prirode. I šta je onda poruka? Logično – treba ući u Ligu šampiona, da ne bude problema“.

GOLMANE, PRVO BRANI DA NE DRHTIMO! OSTOJIĆ KREĆE OD SEDMICE

Miroslav Đukić o svakoj temi priča ne skidajući osmeh s lica. Pravo osveženje za domaći, napaćeni, fudbal. Na pitanja odgovara konkretno, tako i na ono da li u njegovoj koncepciji tima golman mora da bude bolji među stativama ili da kao u svetu pomodarstva igra nogama?

„Golman? Nek prvo odbrani. Nama je potreban čovek koji će da ulije sigurnost timu, da se pored njega osećamo sigurno, a ne da drhte i štoperi mi na klupi kad lopta krene ka njemu. Znači, posao mu je da brani. Tek ako se oseća sigurnim, onda od mene ima dozvolu da udeli pas, pa nek bude i od 40 metara. Nema problema. Ja mu to dozvoljavam“.

Dakle, sve je u glavi?

„Normalno. Primer: dok sam bio igrač, jedan trener u svlačionici kaže „Imate od mene dozvolu da napucavate loptu“, a onda izađe pred medije i priča o lepom fudbalu, kroz pas. To zbunjuje igrače, publiku...“

Hoćemo li malo o štoperima. Igrali ste tu poziciju, kompetentni ste da ocenite defanzivce Partizana?

„Bojan Ostojić je sve oduševio. Pravi centarhalf, uliva sigurnost i ozbiljnost. Izuzetno jevažno da imate takav tip igrača u ekipi. Ostojić Partizanu daje stamenost, uz njega možete da prislonite nekog mlađeg, kojeg će on da vodi kroz proces. Što se tiče Bojanovih igara, uvek igra najmanje za sedmicu, pa na više“.

Ko pored Ostojića, stranac ili domaći igrač?

„Otišao je Nikola Milenković i pronalazak štopera je nešto najhitnije. Svejedno odakle, ali ne zaboravite, kao što neću ni ja, da imamo Lazara Ćirkovića, te talentovanog Strahinju Bošnjaka. Nećemo da jurimo samo da se kaže 'doveli smo'. Naprotiv, hoću da se uverim u kvalitet tih momaka, ja sam kao otvorena knjiga, želim da ih gurnem u vatru“.

Poput Nemanje Mihajlovića, možda Dušana Vlahovića?

„ Mladi u nekom trenutku blesnu, pa... U Partizanu je veliki pritisak, momke valjarasteretiti, da uživaju igrajući fudbal, da im to ne stvara tenziju. Želim da ih vratim, dobri su, trebaće nam... Publika će uvek da ih podrži, imamo divne navijače, zajedno možemo da napravimo velike stvari“.

LAKŠE SA BRAZILCIMA, ILIĆ JE IKONA

Imaćete plus zbog komunikacije sa Leonardom i Evertonom na španskom?

„Lakše ćemo da se sporazumemo, samim tim iskoristimo bolje njihove kvalitete. Odlično su se uklopili u naš mentalitet, zaslužili da postanu ljubimci publike. Bitno je da stranci prave razliku, da se naši klinci na njih ugledaju, uče, napreduju. Sećam se mog Deportiva kad se popeo iz Druge u Prvu ligu: uz Maura Silvu i Bebeta i prosečni igrači su napredovali“.

Ali šta su njih dvojica u poređenju sa – Sašom Ilićem. Kakvu ste mu ulogu namenili, na terenu ili možda pored vas, na klupi?

„Kad kažete Saša Ilić, onda kažete Partizan. To je ikona kluba. Mi smo fabrika talentovane dece, a njima je neophodan idol, čovek kome će da veruju i da uz njega rastu. Fudbalski i ljudski. Značiće i nama iz stručnog štaba, jer će nam pomoći da 'osvojimo' svlačionici. Ne, ne, neće Sale da odaje tajne, nego da lakše dopremo do igrača“.

ŠTO NISI NEŠTO NAPRAVIO KAD SI TAKO PAMETAN?

Možete li da objasnite fenomen Real Madrida, opet sigurnog u finalu Lige šampiona, kao nekad protiv vaše Valensije?

„To je Real, šampionska ekipa. Često igra završnicu, pa se rađa pobednički mentalitet. Sećam se 2000, pred finale u Parizu svi su nas maltene proglasili favoritom, igrali smo odličan fudbal, a Madriđani ništa. Nismo bili svesni šta nas čeka, pa su nas tukli 3:0, iakonisu igrali ništa specijalno. Slično je bilo u Kardifu, iskoristili su greške Juventusa. Real u krvnoj slici ima pobedu. Njegovi igrači su postali svesni svoje moći. Tako i Kristijano. Mnoge nervira, misle da je prepotentan, a Ronaldo zapravo samo zna da je bolji od rivala“.

Pre zvanične promocije u ponedeljak i ovog intervjua, Miroslav Đukić je prethodni put za srpske medije pričao pre devet godina!? Zašto je prekinuo kontakt?

„Nije to bilo zato što sam ljut ili besan. Naprotiv. Vaš posao je da pišete, moj da prihvatim kritiku, nema problema. Samo, nisam želeo da dajem komentare kad ne ide reprezentaciji. A zvali su me mnogi da pitaju kad su Orlovi gubili. Što da dodajem ulje na vatru? Sam se iznerviram kad pročitam da na takav način reaguje neki moj kolega, kažem sebi 'gledaj ovoga'. Zašto bih prodavao naknadno pamet? Ni za Špance nisam pričao o Valensiji, recimo. Pitaju me: šta mislim? A šta da mislim, kad je Valensija osma!? Šta god da kažem, ljudi će reći 'majstore, imao si šansu, što nisi nešto napravio kad si tako pametan'."

Naslednici Miroslava Đukića se, takođe, bave fudbalom, pošto su uplovili u menadžerske vode.

„Stariji radi u Mančesteru, agencija se zove Promosport, dok je mlađi u jednoj manjoj agenciji  Liderbrok, stacioniranoj u Valensiji. Ne verujem da će mi preporučiti neke igrače, ali će savetima garant da pomognu. Znaju sve o Partizanovim fudbalerima, naročito mlađe garde“, ističe novi šef struke crno-belih.

Izvor: mozzartsport