Временска машина - сећа ли се неко Бечеја?!

Гаћиновић сениор хет-трик Звезди из Барија на Маракани; Мудрински сениор два комада Партизану. Сада су опет трећа лига. . .

Фудбал 10.06.2017 | 18:00 Пуних десет година пошто је испао из Српске лиге - Војводина и готово нестао са фудбалске мапе Србије, Фудбалски клуб Бечеј поново је у трећем рангу такмичења, а у граду крај Тисе опет се с поносом и уживањем говори о фудбалу. 

На опроштају од Војвођанске лиге плаво-бели су у суботу тукли Текстилац уз слављеничких 10:2, после чега је настала права фешта. Све је подсећало на нека прошла времена, када се на истом стадиону окупљало и по 10.000 људи да бодри своје мезимце у окршајима са нашим највећим клубовима.  

Сећате ли се тог старог доброг Бечеја што је пуних осам сезона "харао" југословенском Првом лигом? 

Баш у време када се Југа дефинитивно распала, Бечејци су ступили на велику сцену. Придружили су се елити и имали шта да покажу. Екипа коју су у оно време предводили Стокић, Зиројевић, Топић, Радмановић, Башић, Здравковић, Ненадић, Крсмановић, Миливојев, Милинковић, Тркуља, Бабић, Плеше, Касаш, па нешто касније Кораћ, Цилиншек, Радишић, Мулина, Новчић...не да се није обрукала у окршајима са Звездом, Партизаном или Војводином, него је у два наврата чак била пласирала одмах иза њих и изборила два изласка у Европу.

Ако су прва и друга прволигашка сезона (92/93. и 93/94) представљале привикавање на високо друштво, наредне две биле су најлепше исписане странице у историји тог клуба и уједно бечејска лабудова песма. Два четврта места, 1995. и 1996. године, донели су Бечеју прво Интертото куп, а онда и Куп УЕФА. У тој првој европској сезони Војвођани су играли против румунског Фарула (1:2), француског Кана (0:1, за који су играли тада млађани Јоан Мику и Патрик Вијеира), белоруског Дњепра (1:2) и пољског Погона (2:1). Заузели су четврто место у групи и завршили такмичење у првој фази. Годину дана касније у првом колу Купа УЕФА избацила их је словеначка Мура (0:0, 0:2).

Сезона 1994/95. слови за најуспешнију у историји клуба јер је поред четвртог места и изласка у Европи, Бечеј стигао до полуфинала купа. А тамо - Црвена звезда. Са свеКрупниковићем, Дарком Ковачевићем, Звонском Милојевићем, Дејаном Стефановићем, Рамбом Петковићем... На Маракани 2:1 за шампиона (Ивица Миливојев дао гол за госте, па после прешао у Звезду); у реваншу пред крцатим трибинама крај Тисе црвено-бели су нешто лакше добили - 2:0.



Али није то био једини окршај Бечеја са нашим најтрофејнијим клубом. Још док су плаво-бели били друголигаши, а Звезда на крову Европе, догодио се њихов први сусрет. Маракана, август 1991. Ту утакмицу до краја живота памтиће отац Мијата Гаћиновића - Владимир.      

Тог дана, Црвена Звезда: Лековић, Радановић, Тошић, Југовић, Тањга, Најдоски, Стошић, Лукић (Ивић), Панчев, Савићевић, Михајловић. Бечеј: Стокић, Гаћиновић, Топић, Радмановић, Башић, Здравковић, Ненадић, Крсмановић, Миливојев, Милинковић и Тркуља.

Владимир Гаћинович 0:1; Југовић 1:1, Дејо Савићевић 2:1 из пенала, па Влада Стошић 3:1; минут касније Гаћиновић 3:2, па у следећем нападу Гаћиновић - 3:3. Победу Звезди донео је Дарко Панчев девет минута пре краја - 4:3. 

У септембарском реваншу, на стадион крај Тисе накрцало се, кажу, и свих 10.000 људи. Опет су победили Београђани (2:1), али у том тренутку то је тако мало било важно за Бечејце. Кад је пола града дошло на утакмицу и видело уживо европског шампиона...   

А кад смо код очева неких наших актуелних фудбалера...па за Бечеј је играо и Мудринскисениор - Радослав. И не само да је играо. Он је у новембру '96. Партизану дао два комада! Причало се тада, а говоре и сада у добро обавештеним фудбалским круговима да се радило о страшном таленту. Његова прича? Проста је... Доста ће бити овај детаљчић: Та два гола црно-белима - Дамјанцу, или беше Краљу, свеједно је - ваљало је прославити како доликује.

Није се баш најпрецизније могло рећи "ди је наредних седам дана боравио Радослав Мудрински". Јер на тренинзима - није! Оставићемо и малу, занемарљиву додуше могућност да се ради о урбаној, варошкој легенди.  

(И још један отац - Милинковић из састава Бечеја је отац Сергеја и Вање Милинковић-Савића...)

Сезона о којој говоре претходни редови завршена је на 11. месту. У наредној, оној чувеној Обилићевој, Бечеј је заузео последње место и преселио се у другу лигу, где се провлачио све до 2004. Онда три сезоне у Српској лиги и тотална пропаст - пад у амбис, све до последњег, шестог ранга.

А играчи симпатичног клуба са Тисе, из тих звезданих година, направили су сасвим пристојне каријере. Поменућемо само неке... Синиша Мулина прешао је у Партизан, био репрезентативац БиХ; Атила Касаш догурао је до Логроњеса, тада шпанског елитног лигаша;Далибор Новчић и Зоран Цилиншек до Белгије; Драган Тркуља дао је 110 голова за немачки Улм; Милорад Кораћ постао голман шампионског Обилића и кандидат за репрезентацију...

Бечеј је пре нешто више од три године играо Међуопштинску лигу. Од јесени бориће се за Прву лигу Србије.    

Пожелимо им срећу.

Извор: моззартспорт