Vremenska mašina - seća li se neko Bečeja?!

Gaćinović senior het-trik Zvezdi iz Barija na Marakani; Mudrinski senior dva komada Partizanu. Sada su opet treća liga. . .

Fudbal 10.06.2017 | 18:00 Punih deset godina pošto je ispao iz Srpske lige - Vojvodina i gotovo nestao sa fudbalske mape Srbije, Fudbalski klub Bečej ponovo je u trećem rangu takmičenja, a u gradu kraj Tise opet se s ponosom i uživanjem govori o fudbalu. 

Na oproštaju od Vojvođanske lige plavo-beli su u subotu tukli Tekstilac uz slavljeničkih 10:2, posle čega je nastala prava fešta. Sve je podsećalo na neka prošla vremena, kada se na istom stadionu okupljalo i po 10.000 ljudi da bodri svoje mezimce u okršajima sa našim najvećim klubovima.  

Sećate li se tog starog dobrog Bečeja što je punih osam sezona "harao" jugoslovenskom Prvom ligom? 

Baš u vreme kada se Juga definitivno raspala, Bečejci su stupili na veliku scenu. Pridružili su se eliti i imali šta da pokažu. Ekipa koju su u ono vreme predvodili Stokić, Zirojević, Topić, Radmanović, Bašić, Zdravković, Nenadić, Krsmanović, Milivojev, Milinković, Trkulja, Babić, Pleše, Kasaš, pa nešto kasnije Korać, Cilinšek, Radišić, Mulina, Novčić...ne da se nije obrukala u okršajima sa Zvezdom, Partizanom ili Vojvodinom, nego je u dva navrata čak bila plasirala odmah iza njih i izborila dva izlaska u Evropu.

Ako su prva i druga prvoligaška sezona (92/93. i 93/94) predstavljale privikavanje na visoko društvo, naredne dve bile su najlepše ispisane stranice u istoriji tog kluba i ujedno bečejska labudova pesma. Dva četvrta mesta, 1995. i 1996. godine, doneli su Bečeju prvo Intertoto kup, a onda i Kup UEFA. U toj prvoj evropskoj sezoni Vojvođani su igrali protiv rumunskog Farula (1:2), francuskog Kana (0:1, za koji su igrali tada mlađani Joan Miku i Patrik Vijeira), beloruskog Dnjepra (1:2) i poljskog Pogona (2:1). Zauzeli su četvrto mesto u grupi i završili takmičenje u prvoj fazi. Godinu dana kasnije u prvom kolu Kupa UEFA izbacila ih je slovenačka Mura (0:0, 0:2).

Sezona 1994/95. slovi za najuspešniju u istoriji kluba jer je pored četvrtog mesta i izlaska u Evropi, Bečej stigao do polufinala kupa. A tamo - Crvena zvezda. Sa sveKrupnikovićem, Darkom Kovačevićem, Zvonskom Milojevićem, Dejanom Stefanovićem, Rambom Petkovićem... Na Marakani 2:1 za šampiona (Ivica Milivojev dao gol za goste, pa posle prešao u Zvezdu); u revanšu pred krcatim tribinama kraj Tise crveno-beli su nešto lakše dobili - 2:0.



Ali nije to bio jedini okršaj Bečeja sa našim najtrofejnijim klubom. Još dok su plavo-beli bili drugoligaši, a Zvezda na krovu Evrope, dogodio se njihov prvi susret. Marakana, avgust 1991. Tu utakmicu do kraja života pamtiće otac Mijata Gaćinovića - Vladimir.      

Tog dana, Crvena Zvezda: Leković, Radanović, Tošić, Jugović, Tanjga, Najdoski, Stošić, Lukić (Ivić), Pančev, Savićević, Mihajlović. Bečej: Stokić, Gaćinović, Topić, Radmanović, Bašić, Zdravković, Nenadić, Krsmanović, Milivojev, Milinković i Trkulja.

Vladimir Gaćinovič 0:1; Jugović 1:1, Dejo Savićević 2:1 iz penala, pa Vlada Stošić 3:1; minut kasnije Gaćinović 3:2, pa u sledećem napadu Gaćinović - 3:3. Pobedu Zvezdi doneo je Darko Pančev devet minuta pre kraja - 4:3. 

U septembarskom revanšu, na stadion kraj Tise nakrcalo se, kažu, i svih 10.000 ljudi. Opet su pobedili Beograđani (2:1), ali u tom trenutku to je tako malo bilo važno za Bečejce. Kad je pola grada došlo na utakmicu i videlo uživo evropskog šampiona...   

A kad smo kod očeva nekih naših aktuelnih fudbalera...pa za Bečej je igrao i Mudrinskisenior - Radoslav. I ne samo da je igrao. On je u novembru '96. Partizanu dao dva komada! Pričalo se tada, a govore i sada u dobro obaveštenim fudbalskim krugovima da se radilo o strašnom talentu. Njegova priča? Prosta je... Dosta će biti ovaj detaljčić: Ta dva gola crno-belima - Damjancu, ili beše Kralju, svejedno je - valjalo je proslaviti kako dolikuje.

Nije se baš najpreciznije moglo reći "di je narednih sedam dana boravio Radoslav Mudrinski". Jer na treninzima - nije! Ostavićemo i malu, zanemarljivu doduše mogućnost da se radi o urbanoj, varoškoj legendi.  

(I još jedan otac - Milinković iz sastava Bečeja je otac Sergeja i Vanje Milinković-Savića...)

Sezona o kojoj govore prethodni redovi završena je na 11. mestu. U narednoj, onoj čuvenoj Obilićevoj, Bečej je zauzeo poslednje mesto i preselio se u drugu ligu, gde se provlačio sve do 2004. Onda tri sezone u Srpskoj ligi i totalna propast - pad u ambis, sve do poslednjeg, šestog ranga.

A igrači simpatičnog kluba sa Tise, iz tih zvezdanih godina, napravili su sasvim pristojne karijere. Pomenućemo samo neke... Siniša Mulina prešao je u Partizan, bio reprezentativac BiH; Atila Kasaš dogurao je do Logronjesa, tada španskog elitnog ligaša;Dalibor Novčić i Zoran Cilinšek do Belgije; Dragan Trkulja dao je 110 golova za nemački Ulm; Milorad Korać postao golman šampionskog Obilića i kandidat za reprezentaciju...

Bečej je pre nešto više od tri godine igrao Međuopštinsku ligu. Od jeseni boriće se za Prvu ligu Srbije.    

Poželimo im sreću.

Izvor: mozzartsport