Све је ту, али домаћина нема

У Спомен-подручју "Вукова родна кућа" у Тршићу код Лознице на први поглед посјетиоцу изгледа да се о кући, вајатима, амбарима, воденици, мљечарима, воћу, травњацима и качари брине вриједан домаћин.

Србија 08.06.2017 | 16:15 Због тога може поновити позната опаска Иве Андрића коју је изговорио на капији дворишта Вукове куће када је први пут посјетио Тршић - "Све је ту, али домаћина нема".

Родна кућа реформатора српског језика Вука Стефеновића Караџића налази се на крају Тршића, поред Жеравија, баш на мјесту када се она с брда сјури у тршићку долину, па ненавикла на раван ток, зажубори и облива жиле јоха, букви и осталог дрвећа.

Да би се ушло у двориште Стефана Караџића, Вуковог оца, мора се прећи дрвени мостић преко Жеравије, а каквих у Тршићу има код сваке куће. Иза мостића је традиционална широка јадарска дрвена капија за запрежна кола, а поред ње је мала за посјетиоце.

Уз капију изграђене су дрвене куће за продају сувенира и за кустоса, а поред плота су клупе и столови од букових цјепаница - све као што је било и у Вуково вријеме.



Испред капије почиње камена стаза која иде до врха ћувика на коме је Вуков кућа. Двориште домаћински уређено, објекти обновњени прошле године - све као и у Вуково вријеме.

"Осјетим дивљење у очима гостију, јер прво погледом обухвате све у дворишту, па прозборе како је све ту домаћински уређено, а ја им онда поменем и Андрићеву мисао када је први пут долазио овдје. Скоро да нема познатијег књижевника, културног радника, амбасадора и умјетника који није овдје долазио. Свима им казујем о Вуку, његовој фамилији, дјелу и још понеким детаљима из живота оца српске писмености, али од неких и ја научим нешто ново", каже Драгица Лечић - Игњатовић.

Иначе, Лечићи из Лознице, када се сабере сав њихов стаж у овом спомен-подручју, провели су више од стотину година. Прије Драгице водич је био њен отац Данило, па брат Слободан, а о објектима се брину и њени рођаци. Драгица је водич у Тршићу више од двадесет година.



Занимљиво је и казивање књижевника Миодрага Богдановића из Лознице о невољама Данила Лечића са натписима у овом подручју.

"До средине седамдесетих година прошлог вијека све је у Тршићу, па и у Вуковој кући: обавјештења, Вукове изреке, обиљежја на објектима и кући, било написано латиницом?! Онда је неко под окриљем ноћи поломио и побацао табле сада тим натписима, Чиме су настале големе муке добродушног чика Данила. Испитиван је и саслушаван, а када сам га упитао гдје су табле са натписима, очински ми је одговорио: "Ћути и не питај!"

На срећу, сада је све до Тршића гдје је на спомен-подручју све написано ћирилицом - вратило се Вуково вријеме.

"Посјетиоци се највише интересују за унутрушњост Вукове куће, која је изграђена у првој половини прошлог вијека, на мјесту гдје је некада била кућа у којој се Вук родио. Од свих предмета у Вуковој кући само су три припадале Вуку: икона Ахрагела Михаила, гусле и столица-троножац са наслоном. Све остало је из Вуковог времена прикупљено у Тршићу и Јадру. Ова три предмета, по свему судећи, пропутовала су Европом са Вуком", објашњава кустос Драгица Лечић - Игњатовић.

Икона и гусле су на зиду у соби Вукове куће, а троножац, некада почасна столица за старјешину куће, кума и знаманите госте, налази се у првој просторији код огњишта.



У соби је и велики дрвени крст. Према причи Драгице Лечић, то је крст који су Тршићани поставили на мјесту гдје је некада била родна Вукова кућа. Има, додуше, и казивања да је то крст са Вуковог гроба у Бечу, али је прича водича вјеродостојнија.

Испред куће, на мјесту са ког је, када се родио Вук, "бацио" (испалио) пушку његов отац Стефан у вријеме градње куће, засађена је липа. Сада је то крошњато миомирисно дрво старо близу осамдесет година.

Једино се не зна гдје су гробови Вукових родитеља, упркос томе што се поуздано зна да су сахрањени баш у дворишту породичне куће, али на ком мјесту не зна нико. Ни сам Вук није оставио запис гдје се налазе гробови његових родитеља.

"Обоје њих почивају негдје у миру у овом травнатом дворишту. Нисмо их нашли ни када су извођени грађевински радови по дворишту. Више их и не тражимо. Не зна се ни да ли је Стефан на крају живота био слијеп, нити да је ослијепио у неком боју, каже Драгица Лечић.

Овим су, на неки начин, демантоване сцене из популарне телевизијске серије "Вук Караџић" када слијепи Стефан долази на Дунав сину Вуку царинику, али и када Вуку јављају за очеву смрт рјечима: "Вуче, прогледао ти отац."

И заиста је све у најбољем реду у Вуковој кући и у дворишту. И све на свом мјесту: вајати, мљечар, кош, качара, бунар, капија, куаћа...

Све је ту, али ипак домаћина нема.

(БН ТВ/Тихомир Несторовић)