Тешки спорови против БиХ

У току је неколико арбитражних поступака против Босне и Херцеговине, у укупној вриједности већој од 1,5 милијарду марака (више од 750 милиона евра).

Босна и Херцеговина 07.06.2017 | 07:34 "Најскупљи" спор је онај који води Електрогосподарство Словеније против Термоелектране Угљевик – више од 1,3 милијарду марака (прецизније, 1.360.000.000 марака).

Виадукт из Порторожа је покренуо спор због тога што није реализован Уговор о изградњи двије хидроелектране на ријеци Врбас (одштета од 51 милион еура). Аустријски Страбаг сматра да је оштећен (642.000 еура) јер, иако је изабран за извођача радова на мосту преко Саве код Свилаја, никада их није започео.

Електрогосподарство Словеније је покренуло арбитражу (695 милиона евра) јер није добијало електричну енергију из Термоелектране Угљевик, током ратних година, иако су инвестирали у градњу тог објекта.

Из сличних разлога, ових дана стиже нови одштетни захтјев – Електропривреда Хрватске је покренула спор потив Термоелектране Гацко, што би досадашњем укупном износу, додало нових, најамање 50 милиона евра.

Експерт за државну имовину Мухарем Церо сматра да су се огромни трошкови могли избјећи да се држава Босна и Херцеговина раније укључила у рјешавање овог проблема.

"Износи ових захтјева у арбитражи, ма колико застрашујуће дјеловали а ради се о милијарду и петсто милиона, могу изаћи на много више износе, јер камате теку, обавезе теку, трошкови се гомилају. Укључивање државног правобранилаштва у једној поодмаклој фази спора, упућује на констатацију да су извршне власти Босне и Херцеговине врло траљаво водиле овај поступак и да се нису у заштити бх. интереса укључиле на вријеме и на начин како то раде све друге државе", истиче Церо.

Не треба заборавити, указује Церо, да је арбитража нешто што долази на крају покушаја измиривања неријешених односа.

"То значи да је крајњи ефекат у цјелокупној фази трајања овог поступка био изван учешћа јединог међународног субјекта у Босни и Херцеговини, а то је држава Босна и Херцеговина. Она се укључила у поодмаклом периоду и овдје постоји мала опасност – пресуде се могу намиривати преко имовине а не преко новчаних износа. Не искључујем да предмет намирења обавеза буде енормно вриједна имовина Босне и Херцеговине у земљама Европске уније", каже Церо.

Ускоро би требала стићи одлука у предмету аустријског Страбага, који је је тужио Босну и Херцеговину, односно Министарство транспорта и комуникација због тога што на вријеме није уведен у посао, који је добио 2011. године на изградњи моста преко ријеке Саве код Свилаја. Спор се води на арбитражном суду у Хагу.

Како су изјавили представници надлежних институција – Правобранилаштва и Министарства транспорта и комуникација, БиХ се не може надати повољној одлуци јер је арбитар већ закључио да је захтјев Страбага за раскид уговора био оправдан.

Аустријска фирма је раскинула уговор и затражила исплату одштете од Босне и Херцеговине и Хрватске. Хрватска се нагодила, и платила, 535.000 евра, што је потврдио и Млађен Мандић, в.д. правобраниоца БиХ.

"Хрватска је платила свој дуг а Босна и Херцеговина очекује резултате арбитраже. Спомиње се само један арбитар који ће на крају и пресудити. Ту су мале шансе да БиХ успије", каже Мандић.

Замјеник правобраниоца Мариофил Љубић је пред посланицима Парламента БиХ подсјетио да је поводом раскида уговора са Страбагом, у Босни и Херцеговини покренут истражни поступак против одговорних за овај случај, те да је било покушаја за мирно рјешавање спора у чему се није успјело.

Од покренутих, три арбитражна поступка су везана за подручје Републике Српске – термоелектране Угљевик и Гацко и хидроелектране на ријеци Врбас.

Аналитичарка Светлана Ценић каже да се не могу очекивати добре одлуке за Босну и Херцеговину, те да ће терет сносити порески обвезници.

"Републици Српској (РС) сада одговара постојање државе иако се до сада нису претргли да ријеше овај проблем. Влада РС је знала да ће бити још горе оног момента када је увела руског милијардера Рашида Сердарова, којем је дала концесије за изградњу и кориштење Термоелектране Угљевик 3", наводи Ценић.



Светлана Ценић тврди да се проблеми олако схватају, односно, стручни кадар се не ангажује на вријеме.

"Што је најтрагичније, ако се изгуби арбитража за Угљевик и ако Словенци крену у наплату дуговања, ова је термоелектрана изгубљена. Могуће је да Угљевик, или пола термоелектране оде њима... а мени се чини да то за власти не би била лоша вијест. Термоелекрана Угљевик мора сада уложити 200 милиона марака само за смањивање емисије штетних честица и плинова у ваздух, за шта Термоелетрана сигурно нема новца – послује с минусом, запошљава нове раднике након сваких избора, питање је колике су резерве и квалитет угља. Громогласно најављени инвеститор у Угљевик 3, Сердаров, више се и неспомиње, а и он је чак најавио покретање арбитражног поступка", каже Ценић.

БиХ нема арбитра при ИЦСИД

Посланик у Парламенту БиХ Дамир Арнаут наглашава како се већина поступака води пред Међународним центром за инвестиционе спорове (ИЦСИД) у Вашингтону, у којем су 1.002 арбитара из свих земаља. Али, међу њима нема ни једног из Босне и Херцеговине.

"Превасходно, то је обавеза Министарства спољних послова и Савјет министара, да увијек имамо спремне арбитре који се могу ухватити у коштац са најсложенијим инвестицијским споровима на међународном нивоу. Босна и Херцеговина је малтене једина земља која нема нити једног регистрованог арбитра при овом међународном тијелу. Хрватска, наравно, има, Србија има, Словенија има. Пуно, пуно мање, чак и неразвијеније земље од Босне и Херцеговине имају арбитре", каже Арнаут и напомиње:

"Уколико сваки пут требате ангажовати некога из друге земље, јер Босна и Херцеговина, нема другог избора, онда се губи овај сегмент да арбитар познаје ситуацију , а на крају крајева, та особа ће свакако бити скупља него што би била особа из Босне и Херцеговине."

Мухарем Церо упозорава на још један аспект овог проблема уз препоруку да се Босна и Херцеговина почне понашати као и остале земље, које не дозвољавају да се од 2001. до данас ријеши питање сукцесије бх. имовине.

БиХ уопште није покренула поступке да врати своју имовину. На недобросусједски акт треба одговорити на исти начин. У Хрватској би се то могло односити на оживљавање и покретање питања бх. власништва у фамозном данашњем ЈАНАФ-у (Јадрански нафтовод), а бившем ЈУНАФ-у (Југославенски нафтовод). Шта је с имовином Агрокомерца из Велике Кладуше који је удруживао средства са УТП Дубровник? Заједно су градили објекте, од којих БиХ никада није оприходовала ни једну марку. Затим, Шипадова лука у Шибенику, болница за плућне болести Цавтат и још много других", каже Церо.

Босна и Херцеговина, упозорава Церо, мора што прије свој иснтитуционални оквир за остваривање права из сукцесије прилагодити суровој борби за оставинску масу бивше Југодлавије, на територији других држава, оног што припада БиХ.

"Адекватан одговор Босне и Херцеговине за Словенију може да буде подношење захтјева за поврат енормне бх. имовине из сукцесионе масе. Прије свега то се односи на имовину Шипада и других великих фирми из БиХ, које су дјеловале у Словенији и другим земљама региона. Имам осјећај да се рат против Босне и Херцеговине наставља на начин убијања њеног економског суверенитета", закључује Церо.

(РФЕ)