Анализа: Значи, ми смо Партизан!
Поводом повратка Мирослава Ђукића у Хумску 1. . .
Фудбал 06.06.2017 | 23:00
Мирослав Ђукић, август 2008. године.
Безмало девет година касније ево га поново. Ту, код нас. У земљи која фудбалски није напредовала, у клубу који се није баш прославио како је могао после шест везаних титула, у окружењу које је по много чему антиспортско, где уместо врцавих потеза пљуште саопштења, а у њима безумне речи...
Због чега се у тако несређену средину враћа шпански ђак?
Пре свега, зато што није имао посао. Зато што му је каријера у паду. Зато што нигде после Ваљадолида није успео да направи вредан резултат и поврх свега зато што сад има шансу да тамо где је наговестио потенцијал исти претвори у квалитет који ће га вратити на мапу озбиљнијих европских тренера. Партизан је потребан Мирославу Ђукићу исто колико и Мирослав Ђукић Партизану, јер је опште мишљење међу навијачима црно-белих да су само Александар Станојевић и он били прихватљиве опције после шокантног растанка са Марком Николићем.
Долазак Ђукића значи три битне ствари за новог првака Србије.
Прва: управа је решила да нападне Европу - да ли Лигу шампиона или групну фазу лИге Европе зависиће од тима који тренер буде имао на располагању - на најјачи могући начин. Приволети стручњака од ренома и цене, убедити га да исту спусти за скоро пола, поверити му аутономију у раду какву је уживао Николић требало би да наведе на закључак како у Хумској 1 имају план да играју јесен под капом УЕФА.
Друга: од Мирослава Ђукића се очекује да направи игру у складу са деценијским захтевима овог клуба. Лепу. Питку. Течну. Допадљиву. Онакву каква је била у његовом првом мандату, кад је тим - додуше тек у других шест месеци - „летео“ тереном и био за прилике у српском фудбалу неухватљив.
„Значи, ми смо Партизан! Значи, идемо по лопту. Значи, идемо по противника. Значи, пас, значи, гол“, тим речима обраћао се Ђукић на конференцијама за медије, користећи омиљену поштапалицу.
Трећа: од Мирослава Ђукића се очекује и резултат. Одмах. Већ у првој званичној утакмици његова екипа мораће да изгледа као прави Парни ваљак, јер црно-бели немају луксуз да себи приуште још једног Ивана Томића и да одмах испадну из Европе, макар касније одбранили дуплу круну. Чему овдашња знамења ако нема потврде на међународној сцени? Зато је Ђукић пред изазовом у коме не сме да погреши.
А не би требало...
Некадашњи штопер, репрезентативне каријере, показао је више пута да је човек који уме да се ухвати у коштац с проблемима. Ма какви они били. И колико болели.
Знао је да растерети гломазни кадар Партизана, да његовим асовима Ивици Краљу и Алберту Нађу саопшти да на њих више не рачуна - иако ће се брзо суочити с оптужбама да је „звездаш“ или да с њим црно-бели подсећају на Титаник - да укаже шансу младим играчима и лансира их на велику сцену (Никола Гулан, Милан Смиљанић, Стеван Јоветић, Антонио Рукавина), да верује и онима који долазе из мањих средина (сећате ли се како је играо Ђорђе Лазић по доласку из Лучана?) или су у годинама (на пример, Бојан Зајић), да уклопи странце у овдашњи менталитет, иако се ту мора одати далеко веће признање тадашњем спортском директору Ивану Томићу који је Антонела Жуку, Алмамија Мореиру и Ламина Дијару довео на Топчидерско брдо.
„Ту 2007. годину можемо да поделимо у два дела. Првих шест месеци Ђука је потрошио да сними стање у клубу у екипи и да се отараси оних за које је проценио да му нису потребни, док је у другом делу направио такву игру да и дан-данас сматрамо како је то најлепши Партизан у последњих 20 година. Млели смо све на терену, знали смо да нам нико не може ништа. Усадио нам је веру у сопствене могућности. Прободио у нама жељу за победама, за коју нисмо ни знали да имамо после две дупле круне Црвене звезде. Урадио је доста и на плану атмосфере. Добро памтим то време и ево, нађите ми једног играча из јесени 2007. који је био незадовољан. Нема шансе. Свако се код Ђуке осећао битним. Водио нас је скоро сваких месец дана на заједничке вечере, подизао тимски дух и створио екипу која је касније, код Славише Јокановића, лако привела посао крају, освојившуи дуплу круну“, утисци су неколицине фудбалера црно-белих из тог периода.
Оно по чему Гробари памте Ђукића су три детаља. Први је 128. вечити дерби, други чињеница да је игром и резултатом уништио Зрински, а трећи не баш славни одлазак из клуба.
Његов тренерски опус добио је обрисе на Маракани 25. фебруара 2007. Било је то у другом колу пролећне сезоне у којој су црно-бели били прежаљени, јер је Црвена звезда већ имала двоцифрену предност. Нови тренер, наследник Миодрага Јешића, озбиљно је продрмао екипу, а његов тадашњи помоћник и касније доказани шеф струке, Александар Станојевићистицао је како би се најежио сваки пут кад би се сетио мотивационог говора којим је Ђукаподстакнуо тим да после 11 година слави као гост на терену највећег ривала у првенственим мечевима.
„Како игра Црвена звезда на свом стадиону? Тако што јој противници допусте да контролише терен. Поставе се испред свог казненог простора и чекају је. Зато јој је лако да донесе лопту на њихову половину и ствара прилике. Е, ми јој то нећемо дозволити. Ми ћемо је напасти. Знате што? Зато што она не зна како да реагује кад је неко нападне у њеној кући. Изаћи ћемо високо, играћемо пресинг, биће изненађени, то је наш план. И упалиће“, говорио је Ђукићданима пред дерби.
Стварно је упалило. Парни ваљак је славио 4:2, а у новинама је један од доминантнијих наслова наредног јутра био „Срушена неосвојива тврђава“.
Партизану победа у дербију није ништа вредела осим инстант задовољства навијача. У наредна три окршаја (два у првенству, један у полуфиналу Купа) црвено-бели су трипут тукли Ђукићев тим који је и даље био у стварању. Колико добар посао је урадио на сређивању односа унутар екипе видело се наредног лета, кад је дословце згромио Зрињски из Мостара. Било је 6:1 под Бијелим бријегом и 5:0 у Београду. Даље није могло, јер је УЕФА рекла: „избачени сте“, па је навијачима који су направили или насели на инцидент у Мостару остало да се питају докле би тај тим догурао у Европи.
Ђукић је Партизан напустио у децембру 2007. Месец дана раније договорио се са тадашњим председником ФС Србије, Звезданом Терзићем, да преузме кормило државног тима. Знало се да иде у репрезентацију, али нико није могао да верује да ће на опроштају од Гробара повући потез који се многима није допао. У завшрној утакмици јесење сезоне, кући против Младости из Лучана, одлучио је да у стартере уврсти Антонела Жуку и Зорана Тошића, иако је било логичније да их због жутих картона сачува за вечити дерби у првом колу пролећног дела првенства. На крају је било 4:0, с тим да је утисак да би и без њих црно-белио победили.
Неко ће рећи да је то била почетничка грешка, неко приметити да је реч о себичном потезу, неко величати намеру да се увек игра са најјачим могућим тимом, али Славиша Јокановић, који га је наследио остао је без два важна шрафа и глатко је поражен на Маракани два и по месеца касније (1:4).
Судећи по коментарима и одјецима у јавности, Гробари верују да је Мирослав Ђукић нешто научио из тог потеза. Исто тако, надају се да је остао куражан, смео и без длаке на језику. Јер, ако је умео да одбруси тада недодирљивом председнику ФСС Томиславу Карађжићукако „само холестерол може да га отера у пензију“, онда се навијачи надају да ће умети да заштити тим. Било од унутрашњих, било од спољних утицаја. Да поседује исту ону харизму да из њега извуче најбоље и да има петљу да се порве са интересе кад год они били угрожени.
„Отворен сам, директан, не фолирам се никада и не дозвољавам никоме да ме дира. Независтан сам, не улазим ни у какве дилове и шеме ни са ким, могу да кажем свакоме у лице шта мислим, немам потребу да се удварам било коме“, једна је од реченица Мирослава Ђукића из његовог првог мантада.
Такав човек је потребан Партизану. Баш сад. А овакав Партизан који има шансу да нешто направи у Европи потребан је Мирославу Ђукићу, да докаже себи и другима како није тренер за Кордобу, Мускрон или Еркулес, већ да стварно у њему има потенцијала за велика дела.
И велики клуб. Ако у њему успе у овој епизоди мирне душе може на неку другу дестинацију, па нека и понови:
„Завршио сам са фудбалом у Србији“.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар