На јагоде тијело брзо и бурно реагује

Алергије на храну најчешће се испољавају осипом на кожи, отоком и стомачним проблемима. Јагодичасто воће најчешће изазива проблеме код оних који имају ослабљен имунитет и генетске предиспозиције.

Здравље 05.06.2017 | 08:34 НАЈЧЕШЋИ изазивачи нутритивних алергија су млеко, јаја, риба, морски плодови, али и тренутно актуелно јагодичасто воће, међу којима предњаче јагоде. Иако скоро да нема особе која није искусила неку нежељену реакцију на одређену врсту хране, примаријус др Бранка Константиновић Бировљев, специјалиста за исхрану у Заводу за здравствену заштиту студената, каже да су ове алергије заправо веома ретке. Само један одсто одраслих, и три одсто деце има знаке алергијских реакција на поједине намирнице.

- Најмлађе ове алергије погађају чешће јер је њихов имуни систем "незрео" и смањено је стварање заштитних антитела. Међутим, развијањем имунитета често долази до такозваног прерастања алергија - објашњава др Бранка Константиновић Бировљев.

Алергије на јагодичасто воће најчешће погађају оне који имају ослабљен имунитет и генетске предиспозиције. Примаријус др Јелена Стојаковић, начелница Одељења за општу медицину у Дому здравља "Звездара", истиче да ако оба родитеља имају нежељене реакције на неку врсту бобичастог воћа шансе су 60 одсто да ће и дете имати исти проблем. Овај проценат се смањује на 30 до 40 одсто, ако само један родитељ пати од алергијских реакција.

- Због тога је веома важно постепено уводити у исхрану ове намирнице и то тек после прве године живота детета. Ако се појави нека реакција, као што су осип, оток, свраб или стомачни проблеми, треба одмах престати са уношењем те хране и пробати поново после најмање месец дана. Ако се реакција понови, та намирница се потпуно избацује из исхране детета - каже др Стојаковић.

Симптоми нутритивних алергија су разнолики и обухватају кожне и стомачне проблеме, кијавицу, сузење очију, а у ретким случајевима могу довести до анафилактичког шока. Појава и престанак симптома су индивидуални и зависе од комплетног стања имуног система.

- Ако се знаци алергије јаве у првих пет до 30 минута након узимања хране, реакције су углавном бурне - објашњава др Стојаковић. - Симптоми се могу испољити и после шест сати, па чак и после неколико дана. Због тога је често тешко утврдити која је конкретна намирница изазвала нежељену реакцију.

Превенција је, каже др Бранка Константиновић Бировљев, најбољи лек:

- Веома је важно да се не игноришу симптоми као што су надутост, умор, повремено бол у желуцу и промене расположења, јер они указују да имунитет почиње да слаби. То је последица интоксикације организма разним материјама из хране, која се све више процесуира и пуна је адитива и пестицида.

Новости
фото:интернет