Отворено - Лука Дончић...

О 54 поена који су га препоручили Реалу, баскету у школи, најсрећнијем дану у животу, Звезди. . . ! Словеначко чудо од детета открило неке досад непознате детаље.

Кошарка 03.06.2017 | 22:15 Евролига се ове године поклонила новом владару Фенербахчеу, али је на делу видела и најсјајнији бисер европске кошарке у овом тренутку - Луку Дончића.

Словеначко чудо од детета играло је кошарку на страшно високом нивоу, а из свега приложеног видело се да су његови крајњи лимити негде, тамо далеко.

О свему што је Дончић урадио ове сезоне зна се све, мање-више. Међутим, неки детаљи из прошлости, односно из времена његових кошаркашких почетака, тек сада почели су да испливавају на површину.

Управо о томе говорио је Дончић. Ипак, за почетак, о тек завршеној такмичарској години.

„Ова сезона била је најважнија у мојој досадашњој каријери. У оваквој ситуацији морате да држите обе ноге чврсто на земљи, да будете скромни и будете мислима на једном месту. Сањам о томе да једног дана освојим Евролигу“, каже Дончић.

А онда је вратио филм уназад, на дане када је још сањао о томе да постане врхунски кошаркаш.

„Одувек сам желео да играм кошарку, још од своје седме године. Тада сам и почео да тренирам у школи. Нисам био толико добар у другим спортовима. Кошарка ми је одувек пријала и откако сам био мали, одувек сам размишљао само о тој игри. Сећам се када су ми дали лопту у руке, одмах сам истрчао напоље, на терен испред моје куће, како бих могао да играм. Тада ми је било најбоље, било да сам срећан или тужан“.

Мало ко зна како је уопште дошло до тога да Лука Дончић привуче тако јаку пажњу мадридског Реала.

„То ми је један од најлепших момената из времена када сам играо у љубљанској Олимпији. Били смо на турниру у Италији, играли смо у финалу, а ја сам дао 54 поена. На рачун тог освојеног турнира, Реал Мадрид ме је позвао 2012. године на мини-куп, а недуго затим и да дођем у клуб. Био сам несигуран поводом одласка тамо, јер сам био јако млад и била је то тешка одлука за мене. Али, остварио сам свој сан и желео сам да се докажем. Никада нећу да заборавим тај осећај“.

Његова досад најлепша успомена из Реала везана је добрим делом и за Црвену звезду.

„Али, из јуниорских дана. Имали смо добар тим, тренер нам је био Пако Редондо. Била је то незаборавна сезона. Освојили смо титулу у Шпанији, а онда и Евролигу против Црвене звезде у финалу. Био је то невероватан меч“.

Свог дебија у првом тиму сећа се, како сам каже, као да се јуче догодио.

„Јако сам био нервозан пред свој први наступ. Када сам ушао на терен нисам осећао ништа, нисам знао шта треба да радим. Био сам уплашен. Помислио сам: 'Ако добијем лопту, пуцаћу на кош сигурно'. То се и догодило, а ја сам погодио и био је то нестваран осећај, најсрећнији дан у мом животу. Био сам импресиониран чињеницом да тренирам са фантастичним играчима свакодневно. Имали смо Љуља и Ћаћа Родригеза, два најбоља плејмејкера Европе, а према мени су се понашали прелепо“, открива Дончић. 

Извор: моззартспорт

ФОТО: МН Пресс