Опрезно са аналгетицима!

Главобоља услед прекомерне употребе лекова је трећа по учесталости. Парадокс је да главобољу изазивају медикаменти чија је превасходна сврха да је прекину, олакшају или излече.

Здравље 02.06.2017 | 11:04 Главобоља је најчешћа тегоба због које се тражи помоћ лекара. У пракси, то значи да се сваки десети преглед у домовима здравља заказује због одређених болова у глави, сваки четврти у хитној служби, а сваки трећи код неуролога. Осим што ремети свакодневне активносте, главобоља нарушава породичне и социјалне односе, смањује квалитет живота оболелом...

- Од свих главобоља мигрена је најкомплекснија, али се о њој највише и зна. Постоје, међутим, и друге, једнако оптерећујуће главобоље које нису довољно познате јавности. Такве су, на пример, менструална мигрена, тензионе и главобоље узроковане прекомерном употребом лекова. Ове потоње су тек у последње две деценије успеле да привуку пуну пажњу стручне јавности а такође и пацијената који су неконтролисани конзументи одређених медикамената - каже асистент др Александра Радојичић, неуролог Центра за главобоље Клинике за неурологију Клиничког центра Србије.

* Шта карактерише главобоље услед прекомерне употребе лекова?

- Овај тип главобоље је трећи по учесталости и сличан је мигрени. Процењује се да око два одсто становништва на планети пати од ње, при чему је код жена заступљенија 3,5 пута чешће у односу на мушкарце. Иако су механизми настанка још увек недовољно познати, примећено је да се по правилу јавља само код особа које већ пате од дугогодишње мигрене или тензионе главобоље. Може настати чак и када се лекови против болова не користе за лечење мигрене већ из неког другог разлога, као што је, на пример, бол у леђима. Карактерише се прогресивним повећањем учесталости јављања, при чему се карактеристике претходних присутних главобоља мењају.

* По чему се ова врста главобоље разликује од других?

- С обзиром на то да јачина, локализација, квалитет и трајање бола у великој мери варирају од особе до особе, много је важно да се препозна процес трансформације мигрене или тензионе главобоље у главобољу прекомерне употребе лекова. Ова главобоља је одређена распоном узимања појединих врста лекова кроз број дана у месецу, а не њиховом количином. На пример, узимање обичних аналгетика 15 или више дана у месецу, може изазвати ову врсту главобоље. Исто се односи и на комбиноване аналгетике, специфичне антимигренске лекове попут триптана или ерготамина, али и на лекове који се примењују у терапији бола уколико се користе чешће од десет дана месечно. Специфичност овог феномена најбоље се огледа у очигледном парадоксу да главобољу изазивају управо они медикаменти чија је превасходна сврха да главобољу прекину, олакшају или излече.


* Како се дијагностикује и лечи?

- Узима се детаљна анамнеза о евентуалним претходним главобољама и лековима који су у оптицају, јер је код ових пацијената по правилу физикални неуролошки преглед нормалан као и сва друга допунска дијагностичка испитивања. Потпуна обустава прекомерно употребљаваних лекова је кључни корак у излечењу ове главобоље. Циљ је да се прекине циклус хроничних главобоља и поправи квалитет живота болесника уз вишемесечну редовну примену превентивних лекова из групе антидепресива, антиепилептика и бета блокатора. Уз ове медикаменте смањује се учесталост и јачина главобоља као и потреба за узимањем аналгетика. У доброј мери може да помогне и физикална терапија, акупунктура, релаксационе технике, технике савладавања стреса и мишићне релаксације. Исход лечења је углавном повољан мада су могући рецидиви.

* А шта се дешава код тензионе главобоље, коју сте, такође, поменули као мање познату?

- Када је реч о тензионој главобољи готово да не постоји особа која је бар једном није доживела. То је "стресогена", "психомиогена" или "обична" главобоља присутна у свим старосним групама, а код деце у чак седам одсто случајева. Препознаје се по обостраној локализацији бола, блага је до умерене јачине и непулсирајућа, без погоршања за време уобичајене физичке активности. Болесници се обично жале, не на бол, већ на осећај притиска или стезања у глави и врату. Тај осећај описују као да имају "траку око главе" или "капу.

* Који су још симптоми карактеристични?

- Може бити присутна блага мучнина али никад нема повраћања. Нема ни преосетљивости на светлост и звук који су типични за мигрену. Тензиона главобоља обично траје дуже од пола сата, а неретко је присутна чак и недељу дана у континуитету. Врло је важно да се препозна да би се лечила на одговарајући начин. Обични аналгетици и нестероидни антиинфламаторни лекови су углавном ефикасни у сузбијању и прекидању акутног бола. Међутим, код особа са честим главобољама, било тензиног или мигренског карактера ова терапија се не препоручује, баш због великог ризика од прекомерне употребе медикамената. У таквим околностима може доћи до развоја хроничне скоро свакодневне главобоље изазване управо лековима против бола.

МЕНСТРУАЛНА МИГРЕНА

Многе жене за време менструалног циклуса пате од главобоље мигренског типа која им свакога месеца загорчава живот. Анализе су показале да се мигренски напад најчешће јавља два дана пре почетка и током прва три дана циклуса. О менструалној мигрени може да се говори уколико се главобоља са карактеристикама мигрене јавља најмање два од три менструална циклуса, наглашава др Радојичић.

* Шта изазива менструалну мигрену?

- Кључну улогу игра полни хормон естроген. Истраживања су показала да прогестерон одлаже менструацију али не и мигрену, док естроген одлаже мигрену али не и менструацију. У практичном смислу то значи да нагли пад естрогена као и његове хронично високе концентрације могу да провоцирају мигренски бол. Жене са менструалном мигреном обично немају поремећен хормонски баланс, већ су само појачано осетљиве на нормалне хормонске промене које се дешавају током менструалног циклуса. Код њих се у предменструалном периоду јавља снижење ендорфина у крви, који је важан у природном процесу контроле и сузбијања бола.

* Како се ова врста главобоље лечи?

- Напад мигрене могуће је прекинути класичним аналгетицима као што је аспирин, парацетамол или другим нестероидним антиинфламаторним лековима узетим у високим дозама на самом почетку јављања главобоље. Могу да послуже и специфични антимигренски лекови из групе триптана који се узимају краткотрајно и превентивно уколико се менструална мигрена понавља из циклуса у циклус.

* Постоји ли још неко решење?

- На менструалну мигрену повољно утиче трудноћа. Скоро 90 одсто трудница током трудноће има ретке нападе или нема ни једну мигренску главобољу. Дугорочна прогноза ове главобоље углавном је повољна. Код више од 60 одсто жена уласком у менопаузу мигренске главобоље нестају.

Новости
фото:интернет