Анализа: Шампионски поздрав са дна!
Испадање Минхена 1860 у трећу лигу натерало нас је да пребројимо све бивше прваке који су потонули и тренутно се такмиче у трећем или нижем рангу својих држава. . .
Фудбал 01.06.2017 | 22:30
Ништа од тога. Богати бизнисмен од 2011, када је за 18.000.000 евра купио 60 одсто клуба (али добио само 49% гласачког права, због специфичних прописа у немачком фудбалу) уложио је више од 60.000.000 у тим - појачања, реномиране тренере, маркетинг...и све је било узалуд. Као да је сав тај новац бацио у хладни Изар. Није било плана, није било праве стратегије и све се урушило као кула од карата. Тако ћемо од августа у трећој лиги пратити клуб који је био и првак Немачке; и двоструки освајач купа; и финалиста Купа победника купова. Клуб кроз који су прошли асови попут Рудија Фелера, Олафа Бодена, Бернарда Винклера, па Бугарина Боримирова, Јенса Јеремиса, Харалда Чернија, Абеди Пелеа, Томса Хеслера, Давора Шукера, Мартина Макса, те наши Стевић, Комљеновић, Вучићевић и много раније, шампионских шездесетих, Перица Раденковић.
Испадање Минхена 1860 у трећу лигу мотивисало нас је да зачепркамо по нижим лигама (пре свега трећем рангу) готово свих респектабилних фудбалских земаља Европе и пронађемо још неке великане и бивше шампионе који ће се од јесени тући за част по теренима који не приличе њиховом реномеу.
Немци за почетак... Мислили сте да ће Минхен бити без одговарајућег друштва у трећем рангу? Преварили сте се. Биће ту озбиљних судара великана. Јер уз Лавове битке за повратак у Цвајту водиће и Карлсруе, односно два џина са истока - Магдебург и Карл Цајс Јена. Пети шампион догодине у трећој лиги биће мало познати Карл Маркс, данашњи Хеминцер.
Карлсруе испао је ове сезоне заједно са Минхеном, а шампион је био давне, давне 1909. Уз ту титулу, овај клуб има и два ДФБ купа освојена средином педесетих. Ипак, много је познатији по играчима је изнедрио и прославио у другој половини прошлог века него по трофејима. Набројаћемо само неке: Оливер Кан, Јенс Новотни, Мемет Шол, Михаел Тарнат, Томас Хеслер, Клаус Рајтмајер, Славен Билић...
Магдебург, Карл Маркс и Карл Цајс име су стварали у другој држави. И било им је, мора се признати, лакше.
Јена је троструки шампион ДДР-а и деветоструки вицепрвак. Европски врхунац досегла је 1981, када је у финалу Купа победника купова изгубила од Динама из Тбилисија. Претходно је почистила Рому, Валенсију и Бенфику. Магдебург такође има три титуле Источне Немачке, али и континентални трофеј - КПК. У ротердамском финалу 1974. пао је велики Милан - 2:0.
Титула Карл Маркса (Хеминцера) из 1967. више је продукт неке врсте "инцидента" и осеке квалитета у то време владајућег Форверца, него озбиљности и величине тог клуба.
Има у Немачкој некадашњих првака и по нижим лигама, а има и угашених шампиона. Преживели су Фрајбургер ФЦ (није данашњи Фрајбург), Манхајм, Рот Вајс Есен, Локомотива из Лајпцига, поменути Форверц (данашњи ФЦ Франкфурт), Динамо Берлин, Ханза Рошток, последњи источнонемачки првак... Само Форверц, Динамо и Локомотива имају 19 титула?! Клуб из Лајпцига играо је чак и финале Купа купова 1986. У мечу за трофеј поражен је од Ајакса. Берлински Динамо био је режимски клуб, под патронатом Штазија и зато је чак десет пута заредом узимао титулу. У Купу шампиона два пута је дошао до четвртфинала, што им је највећи успех. Једном их је избацио Нотингем Форест, а други пут Рома...
За Енгелску би се рекло да има расутих шампиона по нижим лигама "на извол'те", али није баш тако. Конкретно у трећој лиги наредне сезоне играће само два бивша првака - Портсмут(ушао из четврте) и Блекбурн (испао из Чемпионшипа). И више ниједан тим који се било када окитио титулом не налази се испод трећег ранга. Ко би рекао за земљу која има чак 24 различита шампиона...
Портсмутових шампионских ловорика из 1949. и 1950. тешко да се сећају и они најстарији заљубљеници у "бубамару", али зато оној последњи од три Блекбурнова трона (1912, 1914, 1995) и те како памтимо. Уосталом, ево кључних играча: Флауерс, Гејл, Кена, Шервуд (капитен), Ле Со, Галахер, Ширер, Вилкокс, Вичге, Сатон, Берг, Бати... Клупа: Кени Далглиш.
После је тај Блекбурн био убедљиво последњи у групној фази Лиге шампиона, у конкуренцији Спартак из Москве, Легије и Розенборга, са само једном победом у шест утакмица.
Шефилд Јунајтед био би трећи шампион у Лиги 1 наредне сезоне да ове минуле није заузео прво место и попео се у Чемпионшип. Трећелигашку судбину много теже је избегао Нотингем Форест, двоструки континентални првак, који је захваљујући гол разлици задржао главу изнад воде.
На Чизми нема трећелигаша шампиона и неће их бити ни наредне године. Најславнији клуб у трећој лиги свакако је Парма (два купа Италије, два Купа УЕФА, један Куп купова, један Суперкупу Европе), која ће ових дана кроз бараж покушати да се докопа Серије Б. Једини бивши прваци Италије у нижим лигама тренутно су у Серији Д и сада су полуаматерски клубови. Ради се о мало познатом Казалеу и Новезеу.
Занимљивост везана за Казале је следећа - ради се о првом италијанском тиму који успео да победи неки енглески професионални тим. Против Рединга било је 2:1. Година 1913, сезона када ће Неросталати постати шампиони.
А куриозитет за Новезе - то је једини клуб који је постао шампион Италије, а да ниједном није играо ни Серију А, ни Серију Б. Објашњење: У њиховој шампионској 1921/22. Фудбалски савез Италије организовао је више турнира и тако дошао до првака.
У Шпанији нема истинских великана у нижим лигама. Штавише, свих девет шампиона игра у Примери - Реал, Барса, Атлетико, Билбао, Сосиједад, Валенсија, Бетис, Севиља, Депортиво, док у Француској можемо да издвојимо само два клуба. То су Сет и Расинг из Париза. Сет за који је играо некадашњи репрезентативац Југославије Ивица Бек (и био најплаћенији играч лиге) узео је две титуле тридесетих година прошлог века. Расинг такође има две круне, али ради се о далеко реномиранијем клубу за који су до појаве Пари Сен Жермена навијали сви Парижани. За Расинг је играо наш Милош Милутиновић и многи други светски асови попут Луиса Фернандеза, Максима Босиса, Давида Жиноле, Пјера Литбарског, Енца Франческолија, Рабаха Мађера...
Сет се пре неколико дана једва спасао испадања у пету лигу. Расинг је већ дуго у шестој...
Уз пет најјачих фудбалских земаља не можемо, а да не поменемо да у трећој руској лиги игра троструки шампион СССР-а и седмоструки освајач купа - Торпедо из Москве. Некадашња совјетска алтернатива и мезимче највећих руских уметника; да у пољској четвртој лиги, врло често пред 15 и 20 хиљада људи, битке бије Виђев из Лођа. Четвороструки шампион. Сећате га се сигурно... Утакмице Лиге шампиона, средина деведесетих. Група са Дортмундом. А да ли сте знали да је тај Виђев у пролеће 1983. играо полуфинале Купа шампиона и да га је Јувентус једва избацио? И још један клуб за који се прочуло деведесетих - ГАК. Аустрија. Шампион из 2004. Прославио се поразима. Интер их је тукао 1997. у почетној фази Купа УЕФА једва, на пенале, па освојио то такмичење. А нешто слично догодило им се 2005. са Ливерпулом. Узалуд тријумф на Енфилду од 1:0, испали су у трећој рунди квалификација за Лигу шампиона (пораз код куће 0:2 у реваншу) и онда гледали како Редси у Истанбулу праве оно чудо против Милана и свих фудбалских законодавстава. ГАК тренутно игра пету лигу.
Па Партизанова Петржалка, илити Артмедија, двоструки шампион... Данас Словачка четврта лига. Некадашњи бугарски првак Спартак из Варне бори се за опстанак у трећем рангу, а румунска Униреа и Петролул...само бог свети зна где су.
Србија и Југославија за крај. Да се још такмичи, макар и у такозваној "бетон лиги", Обилић би био наш представник међу "великанима" у нижим лигама, овако... Остаје нам само евентуално ОФК Београд. Ко верује да су Романтичари прав(н)и наследници предратног БСК-а, нека рачуна да од наредне сезоне и у Србији један бивши шампион игра трећу лигу...
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар