Чађо на путу у затвор

Ускоро се из француског затвора враћа Ненад Раденковић и није спреман на још четири године робијања због саобраћајне незгоде коју није починио. Од више извора потврђено ми је да ће Раденковић признати истину, која у затвор упућује бившег министра полиције Чађу. Истовремено, врло сам агилан на доказивању злочина какви ће и Лукача претворити у још једног бившег министра – РОБИЈАША.

Република Српска 30.05.2017 | 14:39 Ненаду Раденковићу истиче четворогодишња затворска казна због кријумчарења оружја у Француску. Разумљиво је да му је неприхватљиво продужити робијање за још четири године, колико је неправоснажно осуђен у Бањалуци, а понајмање за кривично дјело које није починио.

Од више извора блиских Раденковићу потврђено ми је да он намјерава признати како је за новчану награду преузео одговорност за саобраћајну незгоду коју је починио тадашњи министар полиције Станислав Чађо. И (н)ова истрага засигурно ће ићи из простог разлога што се врх СНСД-а давно котарисао овог контраверзног министра и све то ће јавности представити као „чишћење“ властитих редова (као позитивну политичку реакцију).



Из поузданих извора имам информације да врх СНСД-а од првог дана зна за Чађин злочин и правне марифетлуке, али тада нису били спремни на конфронтацију јер је министар био утицајан и много знао. Просто, био је у позицији да странки нанесе непоправљиву штету. Зато је „елиминисан“ тек након двије године, постепено и систематично, да СНСД и Додик не би претрпили никакву штету.

Елем, вријеме је да у овом дијелу текста објелоданим прву ексклузиву. Прије спорне незгоде министар Чађо је у једном познатом бањалучком ресторану заказао рођенданско славље, те позвао Додика и врх странке. Обзиром да су начули за спорну „саобраћајку“ већина позваних је очекивала отказивање прославе. Кад је то изостало, онда су похрлили да виде Чађин изглед и реакције. Кад је у салу ушао са лангетом на нози свима је било јасно са каквим човјеком имају посла.

Након тога унутар странке наступила је озбиљна нетрпељивост према Чађи, али су сви дисциплиновано чекали Додикову „пресуду“. И, како рекох, Додик се одлучио на анулирање партијске штете и одлагање Чађине елиминације.

Друга ексклузива односи се на шпекулације о Чађиној умијешаности у Раденковићево хапшење у Француској. Многи тврде да је Чађо то хапшење буквално „намјестио“! Према мојим сазнањима, а био сам актер те истраге, мислим да је Чађо тек након моје депеше дознао да је овај ухапшен.

Конкретно, у то вријеме Управа криминалистичке полиције (УКП) задужила ме је да оперативно покривам Мирка Бакића из Приједора, који је ухапшен заједно са Раденковићем. Прва сазнања о овим догађањима долазе након што је мајка тада већ ухапшене Данке Маринковић пријавила њен нестанак. Обзиром да је мајка пријавила како је Маринковићева отпутовала у Њемачку са „покривеним“ Мирком Бакићем, одмах сам започео провјере.

И ту почиње својеврсна анегдота. Наиме, укуцао сам Мирко Бакиц у Гуглов претраживач и уочио низ текстова на француском језику. То је одговарало информацији да је Маринковићева ухапшена у Француској, па сам започео превођење текстова. Убрзо сам „налетио“ на саопштење француске полиције о томе ко је све ухапшен, шта је од оружја пронађено, коме је оружје било намијењено, те како је хапшење резултат вишемјесечне истраге француске, словеначке и Б-Х полиције.

Тај текст сам превео, граматички средио и као депешу упутио на више адреса, од кабинета министра, па наниже. Убрзо се мој мобилни телефон „усијао“ од позива из врха МУП-а, пошто их је интересовала аутентичност и извор информација. Ником нисам рекао шта сам учинио, него се са свима спрдао како сам позвао свог пријатеља и колегу у Француској, који ми је доставио све информације.

Многи су у ту шалу чак и повјеровали обзиром да су знали како ми је неколико година прије тога један француски високопозиционирани официр ИПТФ нудио да изаберем радно мјесто и људе са којима ћу да сарађујем на пољу сузбијања организованог криминала. Његову понуду сам одбио, јер нисам ја Драган Лукач па да служим окупационим властима (и нпр. за њихов интерес изводим државне ударе као што је он учинио 1997.).



По реакцијама особа из врха полиције закључио сам да нису имали појма о томе шта се догађа, а без њиховог учешћа Чађо није могао (сам!) намонтирати ништа. Е друго питање је због чега је МУП одбио моје иницијативе да наставимо са овом истрагом обзиром да је круг починилаца кријумчарења оружја у Француску био много шири од петоро ухапшених, па чак укључивао и једног полицајца! И особе које су оружје откупљивале у Паризу су такође наши држављани и врло занимљиви са аспекта исламистичког радикализма.

Након вишеструких терористичких напада у Паризу поново сам потенцирао потребу наставка истраге, обзиром да је дјелимично кориштено овдашње оружје и муниција, али ни тада нисам наишао на заинтересован врх полиције. У почетку је истраге стопирао Чађо, али се касније показало да Милораду Додику није било у интересу разјашњавање свих догађања и ризик да се успутно открије истина о Чађиној „саобраћајки“.

Елем, занимљиво је да су и државне институције биле озбиљно летаргичне спрам ових истрага. Да би схватили зашто је то било тако морам подсјетити да је на челу Агенције за истраге и заштиту – СИПА био Додиков кадар Горан Зубац, док је функцију министра безбједности обављао Фахрудин Радончић, који је калкулисао са чињеницом да унутар бошњачког бирачког тијела засигурно не би „профитирао“ разоткривањем бошњачког елемента у кријумчарењу оружја и учешћу у тешким терористичким злочинима.

Овде се немеће логично питање: да ли ће сад СНСД-овац Драган Лукач истраживати кримене СНСД-овца Станислава Чађу. Хоће и то из два разлога. Прво, Додик је (предње речено) спрам Чађе начинио потребан одмак и сад га може „пустити низ воду“. Друго, полиција ће у овом случају поступати по наредбама тужилашта и суда, а ту има мало простора за шпекулације. Понављам, постоји простор за манипулације, али је битно смањен.

ЛУКАЧ ЈЕ ГОРИ „МРАЧЊАК“ ОД ЧАЂЕ

Овај текст користим и да јавност обавијестим како сам министру Лукачу упутио допис у ком га питам да ли је моја изјава из децембра прошле године, дата инспекторима УКП-е, достављена тужилашту (на шта је полиција законски обавезна), те да ли су за протеклих пет мјесеци предузимане какве кривичнопроцесне и оперативне радње унутар полиције. Посебно сам га запитао: да ли ме је суспендовао због таквих изјава?

Наиме, инспекторима УКП-е дао сам изјаву о два конкретна случаја тешких облика корупције министра Драгана Лукача, начелника ПУ Приједор Далибора Иванића и бившег начелника ЦЈБ Приједор Војислава Пелкића. Притом, наглашавам како у изјави посебно објашњавам корупциону спрегу прозваних спрам међународног организованог криминала. Колико је мени познато са овом изјавом упознат је врх наше полиције, али и даље „скупља прашину“ у ладицама више појединаца.



Притом сам министру и доставио примјерак изјаве како се не би могао „правити блесав“ и тврдити да му моји наводи нису познати. Зашто сам овај, наоко безначајан упит, упутио министру? Видите, сачекаћу његов одговор или бар вријеме потребно да ми га достави, а након тога све то ћу прослиједити Тужилаштву БиХ и министру безбједности Драгану Мектићу. У ствари доставићу то и господину Михаљици као предсједнику Одбора за безбједност НС РС, а након тога и медијски објелоданити садржај изјаве.

Елем, ово је тек почетак мог обрачуна са министром Лукачом. Чекао сам седам мјесеци како бих добио потврду Лукачове умијешаност у монтирање пријаве против мене због наводног „угрожавања сигурности“ начелника Далибора Иванића. Сад посједујем кључни доказ и могу поднијети пријаву против Лукача, Иванића, командира ПС Приједор 1 Горана Лазића и полицајца Данка Карановића.

Пошто знам да ова пријава унутар правосуђа Републике Српске неће лако проћи и да ће моћници учинити баш све да је избјегну (укључујући и моју ликвидацију), зато ћу пријаву повезати са другом пријавом против Лукача која иде Тужилаштву БиХ.

Обзиром да сам током десетогодишњег обрачуна са врхом власти Српске стекао бројна искуства о томе како је „напад најбоља одбрана“ убрзо ће министар Лукач добити још неке моје упите, од којих би реално могао добити какав удар(нпр. у предјелу „малог мозга“, кад великог нема) и завршити у болници. Он, осиљен какав јесте, стварно није свјестан да се овога пута намјерио на „играча“ који ће га тотално разорити. Мој став јесте да је њему мјесто у затвору и примијенићу своје респектабилно знање и искуство да га тамо и смјестим.

Многи ми указују да прецјењујем своју моћ, но, сачекајмо крај „рата“ и тек након тога ћемо размотрити резултате. Елем, оно шта ми многи указују јесте опасност каквој излажем породицу и себе и то чине на основу знања о томе какав „мрачњак“ је Лукач, при чему заборављају да сам и ја био припадник специјалне полиције и неустрашив борац, ког није лако застрашити. Ко зна, можда сам као ратни специјалац био и свједок Лукачових ратних злочина. Ко зна...

Аутор: Борислав Радовановић

Наведени текст је ауторски текст и не одражава ставове БН портала.