Саша Обрадовић селектор Србије?! Русије?!

Селектор Србије? Тако нешто се не одбија! Селектор Русије? Зашто да не?! "Није толико ствар жеље, колико могућности. Ја сам тренер који води клубове. Није свако у могућности да комбинује више послова и оствари значајне резултате", рекао је Саша у разговору за руску Газету.

Кошарка 29.05.2017 | 14:45 Саша Обрадовић са Локомотивом из Краснодара води борбе против ЦСКА у оквиру полуфинала ВТБ лиге, а руска Газета је искористила то као повод за велики интервју.

Обрадовић ради одличан посао са Локомотивом, потпуно ју је опоравио и у првом мечу полуфинала је пружио јак отопор Армејцима.

Руси су у току разговора питали Обрадовића око репрезентација Србије и Русије. На предстојећем Европском првенству ове две репрезентације ће играти у истој групи. Ко ће бити победник?

"Наравно ми. Јачи смо. То је једноставно питање".

Онда су уследила хипотетичка питања...

Ако будеш имао прилике да водиш репрезентацију Србије, да ли би ти требало много времена да размислиш о томе?

"Није толико ствар жеље, колико могућности. Ја сам клупски тренер. Није свако у могућности да комбинује више послова и оствари значајне резултате на оба поља. Али, да ли бих могао да одбијем понуду да будем селектор Србије? Наравно да не. Такви позиви се не одбијају".

А да ли би био селектор Русије?

"Зашто да не? Водити репрезентацију тако велике земље је велика част. Мислим да не бих одбацио такву могућност". 

Наш интернационални тренер каже како му период адаптације на стил живота у Русији није тешко пао.

"Пре свега желим да кажем да ми је драго што сам овде. У клубу осећам подршку и играча и менаџмента. Овде сви дајемо 120 одсто како бисмо дошли до резултата. Да је другачије не бисмо учинили ово до сада. А ако говоримо о земљи, Руси нису много другачији од Срба. Није ми требало много да се прилагодим. Краснодар је леп град, пријатно ми је да живим овде".

Срби доживљавају Русе (и обрнуто) веома пријатељски. Шта је разлог томе?

"То је базирано на многим стварима: језику, религији. Руси и Срби су слични по много чему и наши народи су увек били братски. У мојој домовини се према Русима обраћам са љубављу и топлотом, увек је лепо видети Русе. У новинама је доста позитивних ствари о вашој земљи, председнику Владимиру Путину. Ми смо веома блиски народи по менталитету и то нам помаже нашим народима да се боље разумеју и остваре контакт".

Обрадовић је провео четири године водећи Албу из Берлина. Шта му је остало у сећању из тог периода?

"Постао сам тренер у екипи у којој сам играо током дуго година - био је то одличан избор. Помогло ми је да се адаптирам. Када сам одлазио то је било јако тешко за мене. Из Немачке носим само лепе успомене".

Како је било преселити се из Берлина у руске градове?

"Берлин за мене није био град где сам се одмарао, уживао у знаменитостима и атракцијама. То је било место мог посла, а од мее су се захтевали добри резултати што је тражило доста потрошене енергије".

Потом је Саша говорио о периоду адаптације у Локомотиви. Проблем мотивисања играча био је један до тежих.

"Моја филозофија кошарка је да сваки играч мора да буде спреман да умре на терену за свој тим, за победу у сваком мечу. Чак и на тренингу се играчи Локомотиве боре до последњег даха. У утакмицама се види рефлексија онога што смо свакодневно радили".

Играчи треба да се боре попут лавова?

"Управо. Сви тимови које сам икада тренирао били су препознатљиви по несавитљивом тимском духу и бобреним квалитетима".

Колегама из Русије делује да је Саша Обрадовић веома емотиван крај аут-линије.

"Верујем да помаже мом тиму. Импулсиван сам. А то је оно што играчи очекују од мене. У последње време радим на томе да контролишем бес. Али, знате како то није лако. Сећате ли се одакле долазим? Српски менталитет, шта друго да кажем. А када желите да победите сваку утакмицу онда није лако контролисати се. Али, искрено и не мислим да је то неопходно. Некада треба пустити пару".

Да ли га се играчи плаше због неких његових реакција?

"Боље да питате њих. Верујем да нисам тако застрашујућ. Наравно, мој израз лица... Вероватно у неким моментима није најбољи знак по њих. Али, најважнија ствар је да када се чује последњи звиждук све остаје на терену. И играчи су тога свесни".

НБА лига би могла да се назове будућом жељом. Обрадовић је био у посети Бруклина и Сан Антонио Спарса.

"Морате да будете тамо, да видите све изнутра. Био сам Грегом Поповичем на вечери, он је прави пријатељ Срба. Дао ми је доста свог времена и разговор са њим био је веома користан. Не кријем да бих волео да се опробам у НБА. Можемо да кажемо да је то жеља за будућност. Мораш да докажеш да си вредан тамо да радиш. Волео бих да добијем понуду из НБА лиге, али сада имам тим са којим радим овде".

Извор: моззартспорт