12 година од Ливерпуловог чуда у Истанбулу!

На данашњи дан, пре 12 година, дошло је до највећег преокрета у историји фудбала.

Фудбал 25.05.2017 | 23:45
12 година од Ливерпуловог чуда у Истанбулу!
Тог 25. маја 2005. године у Истанбулској ноћи екипа Ливерпула је освојила Лигу шампиона, иако је на полувремену губила са 3:0 од Милана.

Головима Паола Малдинија и Ернеста Креспа, који је био двоструки стрелац,ретко ко је помислио да Росонери неће подићи пехар Лиге шампиона.

Ни најбољи фудбалски стручњаци нису могли да објасне шта се десило те ноћи, када је цео свет био сведок Ливерпуловог чуда у Истанбулу.

Стивен Џерард, Владимир Шмицер, Саби Алонсо постигли су три гола за шест минута и у свом фудбалском "си-вију" уписали ове поготке залтним словима.

“Ушао сам у свлачионицу и рекао сам им да одиграју још 45 минута и да шта год да се деси, треба да будемо поносни на све што смо до тада учинили. Такође сам им рекао Ми смо Ливерпул, играмо за Ливерпул, играмо за све присталице овог клуба! Не можете себе називати играчима Ливерпула ако играте спуштене главе. Дајте све од себе и верујте да можете вечерас учинити оно нестварно ако то и хоћете. Искористите ову прилику да постанете хероји“ , испричао је после утакмице менаџер Редса Рафа Бенитес.

Готово да не постоји љубитељ фудбала који не зна како је завршена мајска ноћ на стадиону „Ататурк“ – после регуларних 90 минута игре и надокнаде времена пенали су решили победника.

Свакако да је психолошка предност била на страни енглеског тима, ипак, није се очекивало да ће један од најбољих у миланском клубу – Шевченко бити трагичар, а голман Ливерпула Јиржи Дудек јунак.

"Одједном ми је Карагер пришао са леђа, чврсто ме потапшао и рекао: „Уради нешто као Гробелар. Сећаш се како је он излуђивао и деконцентрисао противнике када је требало да изведу пенал", присећао се Дудек.

Са друге стране, за Пирла ова ће утакмица остати ноћна мора до краја живота.

"Разлог због ког смо изгубили на пенале је Јиржи Дудек. Та будала од плесача глумила је пајаца на гол линији, а потом би нам се директно ругао ко год би промашио неко од нас. Утакмица у Истанбулу се играла 25. маја, а наша лига се још није завршила. Четири дана касније на програму је био меч против Удинезеа. Такав сраман распоред је за нас била најтежа казна. Увек смо се питали зашто, али нико није имао никакве одговоре. Једва сам могао да спавам после тог пораза у Истанбулу. Па чак и кад се пробудим, у глави ми је суморна мисао ја сам одвратан. Не могу да играм више. Редовно су ми пре спавања пред очима били Дудек и остали Ливерпулови играчи. Ноћна мора је ноћна мора. Знаш да ће почети кад затвориш очи, али неће престати када их поново отвориш. Никада нећу потпуно отрести тај осећај апсолутне импотенције. То ће ми заувек током каријере држати ноге везаним и покушавати да ме обори.“ открио је Пирло.

"Хтео сам одмах да одем у свлачионицу, али сам застао и помислио: „Не, ово се није догодило. Зато сам сео иза фотографа, морао сам својим очима да видим како Џерард подиже трофе. И даље не могу да верујем. Када је Стиви подигао пехар рекао сам себи: „Ово се стварно догодило“. У свлачионици је било као на сахрани. Нико није могао да говори, неки играчи су плакал. Верујте ми, било је много тешко вече.“ закључио је Креспо.

Чудо у Истанбулу остаће једно од најспектакуларнијих утакмица у историји фудбала!



Извор: Б92

Коментари / 0

Оставите коментар