Губи ли или добија БиХ спорове?

Писмени дио процеса, односно размјена писмених изјашњења, окончана је и крајем октобра или почетком новембра слиједи усмена расправа пред арбитрима Међународног центра за рјешавање инвестиционих спорова из Вашингтона, изјавио је за Фактор в. д. правобраниоца БиХ Млађен Мандић. Словеначка фирма Електрогосподарство покренула је овај спор, вриједан 1,3 милијарде КМ, 2014. године против БиХ.

Босна и Херцеговина 22.05.2017 | 12:47 - Ми сматрамо, да бисмо требали доказати и у току расправе, да Међународни центар у Вашингтону није надлежан за рјешавање овог спора. Прије свега, пред овим арбитражним судом спорове могу покретати приватне компаније или физичка лица против држава, али не и фирме у власништву државе, односно јавна предузећа. Електрогосподарство Словеније је, у вријеме потписивања уговора са термоелектраном Угљевик, 1981. године, било јавна фирма. Осим тога, у вријеме потписивања тог уговора радило се о односима унутар једне земље, а не о међудржавном уговору – казао је Мандић, наводећи да је Словенија већ изгубила два слична спора пред истим судом против Србије.

Словеначка фирма Електрогосподарство покренуло је овај спор, вриједан 1,3 милијарде КМ, 2014. године. Уколико словеначка компанија добије овај случај и ако буду обрачунате затезне камате, одштетни износ би могао нарасти и до три милијарде КМ.

Основ за покретање поступка је уговор о инвестирању Електрокосподарства Словеније у ТЕ Угљевик из 1981. године. Према том уговору, ТЕ Угљевик је била обавезна испоручивати одређену количину електричне енергије Словенији под повољним условима, односно по цијени нижој од тржишне. До 1992. године је тај споразум функционисао, али је тада престала испорука. Словенци су годинама након рата покушали остварити своја права на основу овог уговора, а када у томе нису успјели покренули су спор пред међународним арбитражнбим судом.

Мандић је додао и како је Хрватска електропривреда најавила покретање сличног спора против бх. фирме Термоелектрана Гацко, односно на основу сличног уговора којег има и Електрогосподарство, али који је потписан 1974. године. Одштетни захтјев у овом случају био би вриједан око 100 милиона КМ.

Словеначки случај није једини спор који се против БиХ води пред Међународним центром за рјешавање инвестиционих спорова. Ту су још и случајеви тужби словеначког Виадукта и аустријског Страбага.

Словеначки Виадукт је тужио БиХ због тога што је Влада Републике Српске својевремено додијелила једну концесију за двије комапније. Прво је Виадукту одобрила градњу хидроелектрана Крупа и Бања Лука на Врбасу, да би накнадно, након што нису испунили свој дио обавеза из концесионог уговора, исту концесију одобрили фирми Хидроелектране на Врбасу за изградњу ХЕ Бочац 2. Вриједност тужбеног захтјева је око 100 милиона КМ.

- У овом случају Влада Републике Српске је прихватила да сноси све трошкове, а улога правобраниоца БиХ је само да надгледа цијели процес како би спријечио да држава БиХ, односно државне институције претрпе штету због овог случаја – казао је Мандић.

Трећи случај, и једини којег ће БиХ вјероватно морати "искеширати" је тужба аустријског Страбага вриједна око милион марака. Ради се о томе да БиХ није испунила свој дио уговорних обавеза с циљем припрема за изградњу моста на Сави код Свилаја, тако да Страбаг није могао на вријеме почети изградњу. Због тога је раскинут овај уговор, а аустријска компанија је покренула спор за наплату одштете.

С друге стране, БиХ у сусједним државама има значајну имовину, коју никада није успјела вратити нити наплатити одштету.

- Вриједност те имовине је око три милијарде КМ, барем према процјенама које смо ми до сада вршили. Највећи дио те имовине се налази у Хрватској. Ради се о одмаралиштима на јадранској обали, становима наших фирми, производним погонима, пословним просторима, па чак и једној луци, оној у Шибенику. Разлог због којег БиХ још није вратила своју имовину је што у Споразуму о сукцесији имовине бивше СФРЈ стоји да ће се ова питања рјешавати међудржавним споразумима, а Хрватска упорно избјегава потписати такав споразум са БиХ – истакао је Мандић.

Напоменуо је и да је БиХ пред хрватским судовима покретала спорове за поврат имовине, али су пресуде увијек биле против БиХ, уз исто образложење да је немогуће испунити захтјев до потписивања међудржавног споразума.

У оваквим случајевима готово је немогуће покренути неки спор пред међународним судовима, јер би то требале учинити фирме које су биле првобитни власници тих некретнина, попут сарајевског Шипада, великокладушког Агрокомерца и друге, од којих неке више и не постоје. Наиме, држава БиХ може покренути спор само за ону имовину која је у њеном власништву, а у Хрватској се као власници некретнина и даље воде бх. фирме.

(Фактор)