Један је Живко Гоцић!

Легендарни српски ватерполиста Живко Гоцић ових дана поново је освојио трофеј. Са Солноком је првак Мађарске, напада и европску титулу. О одлуци да уђе у тренерске воде, о новим "делфинима", о Прлаиновићу - "човеку званом титула". . .

Остали спортови 22.05.2017 | 22:15
Један је Живко Гоцић!
Са Солноком је недавно освојио трећу узастопну титулу шампиона Мађарске. Тренутно се припрема да нападне и пехар намењен победнику Лиге шампиона, а овог лета ће се опробати и у тренерским водама.

Легендарни капитен ватерполо репрезентације Србије Живко Гоцић, после злата на Олимпијским играма у Рију се опростио од националног тима. Али, без репрезентације очигледно није могао. О томе говори податак да је одлучио да заузме место у стручном штабу Владе Вујасиновића у репрезентацији до 20 година како би своје знање и искуство пренео на будуће асове:

"Годинама уназад већ имам жељу да останем у ватерполу на неки начин, али дуго нисам био сигуран на који. Међутим, у целој тој недоумици предухитрио ме је Дејан Савић, са којим са разговарао пре две године. Неформално сам му саопштио моје планове, а он је мени споменуо да ме види као неког ко би могао да се посвети тренерском послу, јер ја то имам у себи. У први мах нисам знао како да одреагујем, било ми је мало чудно и све ми је деловало далеко... На крају смо озбиљно разговарали о томе, после сам попричао и са Владом Вујасиновићем и донео одлуку да се опробам. Желим да проверим да ли мени то све одговара и да ли ћу моћи да пренесем неке моје идеје и ту емоцију на наше младе играче. Надам се да хоћу и ако то буде тако, када завршим и клупску каријеру, врло је могуће да ћу се посветити тренерском позиву", почиње причу Гоцић.

Србија ће овог лета, на завршном турниру Светске лиге и на Светском првенству, после толико година играти без Гоцића и Слободана Никића, са истим, шампионским амбицијама. Гоцић је на девет узастопних такмичења са репрезентацијом подизао шампионски пехар и неко је ко зна како се стиже до трона.

"Верујем да смо јаки за нове медаље, мада и главни конкуренти поседују квалитет. Без лажне скромности и даље смо, да не звучи претенциозно - најбољи. Имамо добру базу, а резултати у последње време довољно говоре колико се озбиљно код нас ради и колико се озбиљно све схвата. Било би природно да се тај низ настави, али... Није на великом такмичењу све до нас, иако највише сами себи кројимо судбину. Постоји и много других фактора који могу да утичу на коначан пласман. Ипак, тврдим да смо квалитетом у прве три репрезентације на свету, мислим да ће тако бити и овог лета", каже Гоцић и подвлачи:

"Не бих додатно правио момцима притисак како мора да се настави низ златних медаља. Битно је да репрезентација увек буде у врху, као и наша идеја да се увек иде на победу и на прво место. Мораћемо некад и да изгубимо, али је суштина да смо тако тренирани и васпитавани да се увек напада прво место, и сигурно да ће момци то показати у базену".

Гоцић је заједно са Андријом Прлаиновићем и Миланом Алексићем на прилично доминантан начин оодбранио титулу првака Мађарске:

"То је велика ствар и несвакидашњи успех због кога смо сви срећни, пошто смо освојили титулу трећи пут заредом", поносан је Гоцић и одмах додаје:

"Не само што смо одбранили трон победивши Егер са 3:0 у финалној серији, него што целе сезоне стварно играмо добро. Све што смо до сада остварили је заслужено. Резултат делује убедљиво, али није било баш тако у базену. Били смо бољи од Егера у све три утакмице, а они су имали предност домаћег терена. Серију смо отворили победом у гостима када смо у трећој четвртини успели да преломимо меч, што мислим и да је одлучило цело финале".

Жиле, Прле и Мића, момци који су толико пута обрадовали Србију, сада су били задужени да обрадују навијаче Солнока, који су им приредили шампионско славље на улицама града.

"То је традиционално славље, мада Солнок није само град ватерпола, већ и кошарке и фудбала. Шампионска екипа се попне на ватрогасни камион и од базена или хале иде кроз град, а на крају дође на централни трг испред Градске куће код које је била бина са великим видео бимом. Све је то лепа слика, на коју смо навикли већ трећу годину. Солнок је мали град и овде људи стварно живе за наше успехе. То су неки моменти који остају заувек у сећању".

Ево како је то изгледало: 



За Солнок сезона није готова, од 25. до 27. маја бориће се за трофеј Лиге шампиона.

"Као првопласирани из групе смо у полуфиналу, као и Про Реко, и чекамо победника дуела Егер - Бреша. За сада смо концентрисани само на то полуфинале, али мислим да имамо шансе да се пласирамо у финале без обзира на име ривала. То је био циљ, да одемо степеник више у односу на прошлу сезону када смо несрећно изгубили у полуфиналу голом у последњој секунди. Имамо највише амбиције, свака од четири најбоље екипе у Европи не иде да освоји бронзу, сребро или четврто место, већ јуриша на највиши пласман и тако ће бити и са нама".

Солнок је ове сезоне за разлику од прошлих јачи за Андрију Прлаиновића, за кога Гоцић сматра да "носи пехар" са собом. И не греши, јер Прлаиновић, који је недавно напунио 30 година, СВАКЕ СЕЗОНЕ КОЈУ ЈЕ ИГРАО ОСВОЈИО ЈЕ БАР ЈЕДАН ТРОФЕЈ СА СВОЈИМ КЛУБОМ!

Прлаиновић има 31 КЛУПСКИ ТРОФЕЈ!!! Са Јадраном из Херцег Новог, Партизаном, Црвеном звездом, Про Реком и сада Солноком. У бројевима: 13 титула, 12 куп трофеја, 4 титуле европског клупског првака, 2 суперкупа.

"Прле се одлично уклопио, што и резултати показују. Све што смо могли ове сезоне ми смо освојили. Били смо доминантни кроз групу у Лиги шампиона и доминантни у финалној серији првенства Мађарске, тако да то довољно говори о томе. Он је, да га не хвалим превише, један од најбољих играча на свету, то је небројано пута доказао, и није било тешко екипи да се навикне на њега и обрнуто. Прле са собом 'носи трофеј Лиге шампиона у коферу', па се надам да ће га ове године донети код нас".

Извор: мондо.рс

Коментари / 0

Оставите коментар