Досељеници јачи од старосједилаца

Одлазак из родног краја, без обзира на разлоге, утиче на ментално здравље, истиче психолог Златко Делић, коментаришући резултате посљедњег пописа, према којима од 1. 170. 342 становника у Српској од рођења у истом граду или општини станује њих 412. 703 или тек сваки трећи.

Република Српска 21.05.2017 | 14:37 Делић наводи да свако напуштање родног краја узрокује код људи симптоме агресивности, срџбе, наглашене сумњичавости и депресивности као посљедицу такозваног културалног шока, који преживљава сваки имигрант.

Он наглашава да су поменути симптоми много израженији у случају присилних миграција усљед ратних збивања, природних катастрофа и слично, те код слабије образованих и сиромашнијих миграната.

"С друге стране, слабије су изражени и лакше се отклањају ако је ријеч о природном процесу исељавања због тражења посла или бољег живота", објашњава Делић.

Он наводи да се већина миграната, без обзира на узроке миграције, у новој средини врло брзо уклопи и постају цијењени и угледни чланови друштва, док мањи број и даље има статус друштвених маргиналаца.

Делић истиче да мигрирање из родног у ново мјесто живљења досељеника мотивише да буде спремнији и "јачи" од старосједиоца, уз напомену да се то дешава јер већина мора да почне испочетка.

"Управо то досељенике мотивише да буду агресивнији у позитивном смислу, пробојнији и инвентивнији. На примјер, раде и послове које домицилно становништво избјегава.

Многи постају успјешни и у политици, умјетности и занатству, неријетко захваљујући добро организованој жмрежи за подршкуж, коју чине земљаци који су раније дошли у одређену средину. Ту долазимо до прича о Црногорцима у Београду, Гламочацима и Дрварчанима у Бањалуци...", наводи Делић.

Као примјер депласираности вјештачке, укоријењене и опасне дихотомије "стари Бањалучани - дошљаци", он наводи бана Светислава Тису Милосављевића.

Овај рођени Нишлија је, захваљујући околности да га краљ Александар Карађорђевић именује за намјесника Врбаске бановине, од неизграђене и запуштене паланке Бањалуке направио модеран европски град.

Коментаришући податке према којима од рођења у истом граду или општини станује тек сваки трећи становник Српске, демограф Стево Пашалић истиче да је ту ријеч о унутрашњим миграцијама и чињеници да је током посљедњег рата више од милион људи пресељено унутар граница БиХ.

"Ишло се ка етничкој и територијалној хомогенизацији, па су све општине измијениле предратно становништво. Зато сада у некој општини или граду имамо много мање домицилног од досељеног становништва", објашњава Пашалић за Срну.

Он наводи да се унутрашње миграције дешавају и због одласка људи у развијеније центре у потрази за послом, те да је ту ријеч о економским миграцијама, које ће се и даље дешавати.
 
"Мања мјеста и села нису инфраструктурно изграђена, што ствара неравномјерну насељеност и развој, с чиме се и ми сусрећемо", објашњава Пашалић.

Социолози тврде да мигранти који се селе због економских разлога, у већини случајева, у нове средине доносе нешто ново и позитивно, па су на добитку и они и њихово ново мјесто живљења.

Према попису становништва Српске из 2013. године, који је објавио Републички завод за статистику, само у Кнежеву, Љубињу и Оштрој Луци број досељеника није већи од популације која је у њима цијели живот.

Највише досељених је у Бањалуци, која има само 70.798 рођених Бањалучана. Овај град и због тога има добру демографску слику, наводе стручњаци из ове области.

У Бијељини је око 70.000 нових становника, а у Приједору 57.480.

(Срна)