Конте: 10 година покушавају да ме сруше и не успевају!

Ако треба да умрем урадићу то на свој начин! Тренер Челсија отворено о дебитантској години у Премијер лиги, позивима да се врати у Италију, специфичном начину на који води утакмицу, слави голове. . .

Фудбал 21.05.2017 | 18:30 Сви су причали о Жозеу Мурињу, Пепу Гвардиоли и Јиргену Клопу. Тек понеко је упозоравао: хеј, а Антонио Конте? Само понека реч. Ваљда Енглезима није био довољно занимљив, можда недовољно леп или не сасвим познат. И још кад су стигли они везани порази од Ливерпула и Арсенала у септембру... Само што га већ тад нису сменили. Конте је ћутао. Радио. И на крају тријумфално прошао кроз циљ. Нико више неће рећи да је Мурињо, Гвардиолаили ко год други већи тренер од Контеа.

Додуше, у Италији су то знали још од раније. Још откад је медиокритетски тим Јувентуса трансформисао у жетелицу трофеја. Сада жели да исто уради на Стамфорд Бриџу.

"Челси је већ велики клуб, али није константан. Освоји Лигу шампиона, па испадне у групној фази. Освоји Премијер лигу, па буде десети на табели. Челсију треба стабилност на врху. Мој циљ је да поставим темеље на којима ће Челси наставити да побеђује", каже Конте у интервјуу за Републику.

Међутим, има и оних који би радо спречили такав развој ситуације. Нови, кинески власници Интера у глави су већ фиксирали Контеа као новог шефа струке Неразура. Конте одговара причом о животу у Лондону... Оставља простор за повратак у Италију, мада би било превише тако нешто тврдити.

"Није све срећа и светло. Долазак јесте био, али цело путовање није. Супруга Елизабета и ја смо у јануару одлучили да ћерка Виторија заврши школу у Торину иако смо је већ уписали и овде у Лондону. Рећи ћу вам једну ствар - нећу провести још једну сезону сам! Што се тиче спекулација о мојој будућности - то је све нормално. Ја само тражим да концетрација буде на терену", каже Челсијев стратег.

Самом му није било лако у Лондону. Огромна разлика у односу на сунчану Италију.

"Момци су прихватили нове методе: веома напорне тренинге, дијету, видео анализе, фокусирање на ситне детаље... Али и ја сам постао флексибилнији. Научио сам да зажмурим на неке ствари, рецимо на играча који пред утакмицу једе кајгану... Мораш да прихватиш традиције туђе земље. Мораш да научиш и језик. Мени је то било тешко као да се пењем на планину. Али уз јаку мотивацију не постоји планина на коју не можеш да се попнеш. Уосталом, ни језик није све. Небитан је ако не знаш да пренесеш емоцију. Многи универзитетски професори нису добри учитељи", мудрује Италијан.

Он је био добар учитељ. И  најбоље се то видело после већ поменутих септембарских пораза од Ливерпула и Арсенала. Конте је моментално одговорио шалтањем на систем игре 3-4-3 који обожава још из дана у Торину.

"Тим би излатио на терен, а ја нисам имао појма шта ће да се деси - то је најгора врста изненађења за тренера. Победа за мене траје један сат,  пораз цела два дана. И онда сам помислио: ако морам да умрем, умрећу на својим идејама, на својим ставовима. Нисам неко ко је спреман на компромисе. Давао сам целог себе, али не могу да променим своју природу. Тим ми је указао поштовање. И моја прошлост - и она играчка - говорила је уместо мене... Цела моја тренерска каријера је као успон на планину. Људи покушавају да ме сруше већ 10 година. Не успевају".

Садашњост је још блиставија. Конте као да не зна за неуспех. Али зна како да прослави успехе. Његове емотивне прославе голова одушевиле су Енглезе.

"То се све дешава спонтано. Испрва, када сам грлио играче, морам да признам да су били мало укочени. Па и навијачи крај клупе кад сам скакао међу њих", смеје се Конте.

Има и због чега.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион Имагес