Здравице - тема за дипломски

Није баш ријеткост да дјевојка наздравља на свечаностима, али је занимљивост да студент права пише дипломски рад на тему –здравица.

Република Српска 20.05.2017 | 10:30 Драгана Стојановић из Вишеграда одлучила се да дипломира, и то је успјела чистом десетком, на ову тему.

"Од малих ногу сам живјела са здравицама, слушала мог оца док их учи и говори, он је једне године био и побједник здравичара на Сабору трубача у Гучи, и кад се бирао семинарски, а касније дипломски рад, синула ми је идеја да пишем о здравицама", прича Стојановићева за БН телевизију.

Писање рада није ишло глатко јер је ријетка литература из ове области, али упорним истраживањем ова дјевојка је успјела да напише дипломски и добије све похвале свог ментора и професора.

"Здравице су бесједе које се држе уз чашу вина или неког другог пића за вријеме свечаних ручкова или вечера на славама, свадбама, крштењима, породничним скуповима и сличним пригодама када се окупља већи број гостију", објашњава Стојановићева.

Дефиниција за здравичара је да је то онај који држи здравицу бираним ријечима кад пожели срећу, дуг живот и благостање домаћину, слављенику и оним у чију част се весеље одржава.

"Здравица или напијалица, како се још каже, може бити божићна, свадбарска, славска, говори се и у другим приликама, може имати и шаљив карактер, али се изговарати на даћама и сахранама", додаје Стојановићева, тренутно дипломирани правник без посла.



Здравица је врло значајна и у дипломатском свијету и тада је гест уважавања и почасти личности или организацији прије и током обједа. Шампањац је најпопуларније пиће уз здравице, али се може служити и свако друго вино.

"Приликом наздрављања у току ручка или вечере домаћин прво поздравља свог госта здравицома затим јој даје политички карактер, на крају опет поздрав госту и његовој супрузии , ако је присутна“, каже Стојановићева за БН телевизију објашњавајући да је историја наздрављања веома дуга.

Она каже да је истражила да се здравица држала и на Атилином двору, у Великој Британији се наздравља са уз ријеч "тоаст" уз умакање пачета препеченог хљеба у вино или пиво, а у Русији је незамислива без боце вотке.

"Шведска традицију здравица вуче из времена Викинга када се здравило из пуне лобање пићем својих противника, а Нијемци имају различите здравице и за вино и пиво, док у Кини домаћин чини прву здравицу говорећи 'генбеи' што значи 'од дна према горе', истиче Стојановићева.

Као и њен отац један од најпознатијих српских здравичара Драгољуб Стојановић, Драгана зна доста здравица напамет.

"Дижем ову здравицу, у име Светог духа, за Свете Тројице и Богородице, да спаси овај народ од тешких мука и туђе столице..." одрецитовала је Драгана један дио често говорене здравице у разним свечарским приликама.

БН телевизија (Р.Т.)