Умро легендарни Тодор Тоза Веселиновић!

Легендарни играч Војводине, Партизана и репрезентативац Југославије Тодор Тоза Веселиновић, касније успешан тренер и селектор, умро је у Атини у 87. години.  Последњи поздрав Тошкари, мештру са Салајке! Стигле су тужне вести из Атине. . .

Фудбал 18.05.2017 | 19:45 Веселиновић је био један од најбољих стрелаца у некашњој СФРЈ, у дресу Војводине постигао је 123 гола на 170 мечева, чак четири пута био је најбољи голгетер лиге, а има и најбољи проценат успешности у дресу репрезентације – 28 погодака на 37 утакмица.

Био је цлан тима СФРЈ на Мундијалима 1954. и 1958. године, као и на Олимпијским играма 1956. године, када је освојена сребрна медаља.

Као тренер радио је у многим клубовима, између осталих у Војводини, Фенербахчеу, Олимпијакосу и АЕК, а био је и селектор СФРЈ на путу до пласман на шампионат Европе 1984. години и чувеној победи против Бугарске у Сплиту 3:2, голом Љубомира Радановића у последњим тренуцима меца.

Последњи клуб у којем је радио био је грчки Етникос 1998. године и после тога је остао да живи у Атини.



Стигла је тужна вест из Атине. Очекивали смо је сваког часа... Преминуо је један од највећих фудбалера с ових наших простора - Тодор Веселиновић. Пре неколико дана доживео је тежак мождани удар и његови најближи наговестили су шта ће се догодити. 

(Поводом чика Тозине смрти)

...Било је то време када су све пољане од Кисачке до Темеринске биле украшене чилашима и вранцима. Није било асфалта, вијао се Божић, а „Код Владе штуке“ точио прави карпатски токајац. У то време било је дивно бити идол Новосађана. И Тошкара је уживао тај статус. Оно што су Вукас и Беара били у Сплиту, Хорват у Загребу, а Митић и Бобек у Београду, Тоза је био у Новом Саду. Из данашње перспективе делује нестварно, али тада је фудбал у српској Атини заузимао посебно место, а Војводина била важнија чак и од традиционалног недељног ручка. На утакмице се ишло као у цркву, у оделима, са црним шеширима...   

Тоза је сву своју љубав поклонио Војводини чији је дрес носио 12 година, одиграо 546 утакмица, постигао 586 голова и постао легенда. Ненадмашни голгетер, десна или лева полутка, по потреби и крило; војвођанска хаубица или тобџија са Салајке; по природи бонвиван, на терену бећар своје врсте. 

У време највеће фудбалске романтике плесао је теренима широм Европе, тресао мреже на највећим стадионима од Будимпеште, преко Беча, Рима, Напуља, до Париза. Поредили су га са великим Омаром Сиворијем. Од постизања голова направио је уметност. Сваки његов дриблинг био је врхунска шала. Кажу да се од Тозе боље „шалио“ једино Шеки. Иако је за тих 12 година Војводина често била далеко од самог врха југословенског фудбала, никада није размишљао о томе да заигра за неки други клуб у држави. Једном је, додуше накратко, морао. Отео га је Партизан. Тих годину дана Нови Сад је патио као никада, али Тошкара је на крају ипак истерао своје и вратио се Воши...

О одрастању и момковању. О некадашњем схватању фудбала. О политичким играријама и политичарима који су хтели да га на силу задрже у Хумској. О гинисовом рекорду за који се није пријавио?! Јесте ли чули да је неко некада ТРИ ПУТА добио СЕДМИЦУ НА ЛОТОУ?

"За те паре могао сам да купим целу једну улицу у Атини, 70 станова. А нисам. Купио сам само један. Добар део тих пара сам разделио. Бог даје, ђаво узима".

А у Новом Саду се овако говорило: "Кад Тоза има пара и мачке једу кремпита". 

Ето такав је био Тошкара, први бећар са Салајке.

Извор: моззартспорт

фото: МН Пресс