Ја сам увијек био радник на терену, а не дриблер!

Никада нисам био играч који ће предлибати двојицу и дати гол са 30 метара! “Али за оне који то могу, чинио сам посао лакшим”, каже Ћаби Алонсо у интервјуу за Тхе Тимес.

Фудбал 20.05.2017 | 12:00 Заиста, нећете га видети како прави слаломе кроз противничку одбрану, ломи зглобове противницима, постиже хет-трикове. Али, Ћаби Алонсо је увек био мозак операције, а не проста радна снага. Трчао је, борио се, али елегантно. Са финоћом.

Без ударања противника у ребра. Са стилом.

И сада када игра последњу сезону у каријери, управо тако - са стилом, полако подвлачи црту своје каријере и почиње да гледа уназад. Пензија му се смеши, али се смеши и он њој.

А та иста пензија убацује многе спортисте у стање страха.

"Ја сам у миру сам са собом. Када будем имао времена да размишљам о ономе што је прошло, знам да ће успомене бити оне добре", почео је Алонсо разговор за Тхе Тимес.

Да ли Алонсо има нешто за чим жали?

"Имам можда три ствари. Са Реал Сосиједадом, мојим клубом, сам био на једну утакмицу од освајања Примере (2002/2003). Са Ливерпулом сам био тако близу освајања Премијер лиге. Са Бајерном јако близу Лиге шампиона. Али, можда би то било превише перфектно. Ако то можете назвати нешто за чим жалим... То је само фудбал. Када погледам уназад, могу да будем срећан што сам урадио, диктирао сам свој пут".

Следећи корак неће направити скорије. Потребан му је одмор који је пропорционалан умору акумулираном годинама играња.

"Понекад мислим о утакмицама много, превише. Изгубио сам много сати сна због размишљања о утакмицама од те вечери, о утакмицама које следе. Цео живот сам провео тако што сам покушавао да стрпам све у четири седмице током лета. Тако да сада не планирам ништа. Имаћу слободне викенде први пут после 18 година. Моја жена је узбуђена".

Покушао је Шпанац да објасни своје виђење фудбал.

"Морате да будете спремни за утакмицу, али по мом мишљењу, све је у интелигенцији. Ако се плашите контакта, сигурно нећете успети. Најважније је ипак да разумете игру. Зашто играм кратак пас овде, дугачко додавање тамо. Зашто сам отишао на ону позицију, а не на неку другу. Трудио сам се да разумем игру око мене. То је моја идеја".

А потом је можда објаснио и суштину његово бивствовања на терену. Прецизно, као када додаје својим играчима и спаја их са противничком голу.

"Мој посао је био да будем солуција за саиграче. Никада нисам био играч који ће предлибати двојицу и дати гол са 30 метара. Али за оне који могу, чинио сам посао лакшим".

Мало и о оштрим стартовима…

"Уклизавање није квалитет на који треба да се угледате. То је велика контроверза. А ја се држим свог мишљења. Не одбијам да стартујем. Волим добро уклизавање. Али то је последње средство. Много је боље да избегавате то, да антиципирате. Колико Бускетс пута уклизава? Он је испред игре, њему то није потребно".

У неколико реченица је направио анализу енглеске репрезентације. Када се све сабере и одузме, Енглезима недостаје знања и менталитета.

"У Енглеској воле да реже "Аааггххх". То је део њихове игре. Али томе је потребан напредак као што видимо код немачких играча. Много се боље прилагођавају, имају бољи њух. Видели сте успех на Светском првенству, то је био њихов десетогодишњи процес. У Енглеској то траје дуже. Ту су неки млади играчи, Саутгејт се труди да све ради на мало другачији начин што ми се допада. Али, менталитет је дубоко закопан".

На крају, додао је да би волео да фудбал у будућности више користи Спортску психологију у тренуцима када је играчима потребна психичка подршка. Такође, истакао је да би могао да се бави тренерским послом у будућности, али и да ће о свему добро промислити.

Баш као што је размишљао на свом послу.

"Шта год будем покушао убудуће, желим да то осетим из стомака, црева, да будем сигуран у то. Желим да то буде како треба. Не желим да журим".

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион имагес