Ja sam uvijek bio radnik na terenu, a ne dribler!
Nikada nisam bio igrač koji će predlibati dvojicu i dati gol sa 30 metara! “Ali za one koji to mogu, činio sam posao lakšim”, kaže Ćabi Alonso u intervjuu za The Times.
Fudbal 20.05.2017 | 12:00
Bez udaranja protivnika u rebra. Sa stilom.
I sada kada igra poslednju sezonu u karijeri, upravo tako - sa stilom, polako podvlači crtu svoje karijere i počinje da gleda unazad. Penzija mu se smeši, ali se smeši i on njoj.
A ta ista penzija ubacuje mnoge sportiste u stanje straha.
"Ja sam u miru sam sa sobom. Kada budem imao vremena da razmišljam o onome što je prošlo, znam da će uspomene biti one dobre", počeo je Alonso razgovor za The Times.
Da li Alonso ima nešto za čim žali?
"Imam možda tri stvari. Sa Real Sosijedadom, mojim klubom, sam bio na jednu utakmicu od osvajanja Primere (2002/2003). Sa Liverpulom sam bio tako blizu osvajanja Premijer lige. Sa Bajernom jako blizu Lige šampiona. Ali, možda bi to bilo previše perfektno. Ako to možete nazvati nešto za čim žalim... To je samo fudbal. Kada pogledam unazad, mogu da budem srećan što sam uradio, diktirao sam svoj put".
Sledeći korak neće napraviti skorije. Potreban mu je odmor koji je proporcionalan umoru akumuliranom godinama igranja.
"Ponekad mislim o utakmicama mnogo, previše. Izgubio sam mnogo sati sna zbog razmišljanja o utakmicama od te večeri, o utakmicama koje slede. Ceo život sam proveo tako što sam pokušavao da strpam sve u četiri sedmice tokom leta. Tako da sada ne planiram ništa. Imaću slobodne vikende prvi put posle 18 godina. Moja žena je uzbuđena".
Pokušao je Španac da objasni svoje viđenje fudbal.
"Morate da budete spremni za utakmicu, ali po mom mišljenju, sve je u inteligenciji. Ako se plašite kontakta, sigurno nećete uspeti. Najvažnije je ipak da razumete igru. Zašto igram kratak pas ovde, dugačko dodavanje tamo. Zašto sam otišao na onu poziciju, a ne na neku drugu. Trudio sam se da razumem igru oko mene. To je moja ideja".
A potom je možda objasnio i suštinu njegovo bivstvovanja na terenu. Precizno, kao kada dodaje svojim igračima i spaja ih sa protivničkom golu.
"Moj posao je bio da budem solucija za saigrače. Nikada nisam bio igrač koji će predlibati dvojicu i dati gol sa 30 metara. Ali za one koji mogu, činio sam posao lakšim".
Malo i o oštrim startovima…
"Uklizavanje nije kvalitet na koji treba da se ugledate. To je velika kontroverza. A ja se držim svog mišljenja. Ne odbijam da startujem. Volim dobro uklizavanje. Ali to je poslednje sredstvo. Mnogo je bolje da izbegavate to, da anticipirate. Koliko Buskets puta uklizava? On je ispred igre, njemu to nije potrebno".
U nekoliko rečenica je napravio analizu engleske reprezentacije. Kada se sve sabere i oduzme, Englezima nedostaje znanja i mentaliteta.
"U Engleskoj vole da reže "Aaagghhh". To je deo njihove igre. Ali tome je potreban napredak kao što vidimo kod nemačkih igrača. Mnogo se bolje prilagođavaju, imaju bolji njuh. Videli ste uspeh na Svetskom prvenstvu, to je bio njihov desetogodišnji proces. U Engleskoj to traje duže. Tu su neki mladi igrači, Sautgejt se trudi da sve radi na malo drugačiji način što mi se dopada. Ali, mentalitet je duboko zakopan".
Na kraju, dodao je da bi voleo da fudbal u budućnosti više koristi Sportsku psihologiju u trenucima kada je igračima potrebna psihička podrška. Takođe, istakao je da bi mogao da se bavi trenerskim poslom u budućnosti, ali i da će o svemu dobro promisliti.
Baš kao što je razmišljao na svom poslu.
"Šta god budem pokušao ubuduće, želim da to osetim iz stomaka, creva, da budem siguran u to. Želim da to bude kako treba. Ne želim da žurim".
Izvor: mozzartsport
FOTO: Action images
Komentari / 0
Ostavite komentar