Добро јутро моја лијепа Љубијо!

Ове седмице је на дневном реду Народне скупштине Републике Српске питање продаје Рудника Љубија. Власник удјела 65% Љубије би могла постати компанија Исраели Инвестмент Гроуп.

Република Српска 15.05.2017 | 19:40 Био је август 2011. и Сарајево је поново било у центру глобалних гибања. У то вријеме, Босна и Херцеговина је нестална чланица Савјета безбједности Уједињених нација, те се у свјетској јавности помиње као могући 'пресудни' глас по питању палестинског захтјева за независност. Премда су Сједињене Америчке Државе већ најавиле стављање вета на приједлог, знатно мање контроверзно и 'угодније' рјешење за међународну заједницу је било да Палестинцима једноставно фали 9 од 15 руку у Савјету безбједности, што је тражени минимум за усвајање резолуције – у случајевима када се ниједна од сталних чланица не позове на право вета.

Палестински предсједник Махмоуд Аббас и тадашњи израелски министар спољних послова Авигдор Лиеберман су се одмах нашли у Босни и Херцеговини, заговарајући код локалних лидера њихова супротстављена стајалишта по овом питању. Док је члан Предсједништва из реда бошњачког народа Бакир Изетбеговић подржао палестинску иницијативу, српска страна је подржала Израелце, остављајући тако БиХ без званичног става по овом питању (што је било довољно добар исход за Израел).

Неколико мјесеци касније, вријеме је славља у Бањој Луци. Наиме, 30. октобар је 2011. године и специјални представник Свјетског јеврејског конгреса за земље бивше Југославије, слави 90. рођендан. Арие Ливне, преживјела жртва Холокауста, а касније и политички затвореник у Југославији због наводне подршке Совјетском Савезу и Информбироу, сада је вјерни савезник владајуће странке у Републици Српској предвођене Милорадом Додиком. Ливне пуше свјећице у присуству кључних доносилаца одлука у Републици Српској -  Додика, Александра Џомбића и Игора Радојичића (предсједник, премијер и предсједник Народне скупшине), али и израелског шефа дипломатије Лиебермана и тадашњег руског амбасадора Александра Боцан-Харченка.

Ливне је имао добру годину, будући да је усред реализације животног пројекта, изградње Јеврејског културног центра у Бањој Луци. Према званичним подацима, иницијални пројекат је упућивао да би објекат требао покрити 4 000 квадратних метара, али ће до краја изградње нарасти на 40 000 квадрата. Званићно најављен првенствено као културни центар, зграда је у суштини стамбено-пословни комплекс, чији је главни пројектант Милена Давидовић, жена бањалучког градоначелника Драгољуба Давидовића, у чије су вријеме и осигурана одобрења за грађење.

Главни извођач радова је фирма Нискоградња из Лакташа, власништво Љубе Ћубића, Додиковог сарадника од повјерења. Према наводима БН телевизије, у октобру 2014. када је зграда завршена, само 24% је остало у власништву Јеврејске општине, док је остатак припао Нискоградњи. То је био само почетак сумњивих трансакција у Бањој Луци које су укључивале Ливнеа и очигледну злоупотребу јеверејског и израелског имена/идентитета за приватне интересе појединаца у Републици Српској.

У међувремену је Ливне постао специјални представник Републике Српске у Израелу, са службеном адресом на Булевару Технолошког парка у Јерусалему. И даље је одржавао добре односе са Лиеберманом, бранећи га отворено у јавности и афирмирајући његову посвећености добрим односима Српске и Израела. Лиеберман ће остати један од кључних играча за лобирање и међународну релевантност Милорада Додика, до тренутка када су сусрети њих двојице и 'трећих лица' у Бечу експлодирали у скандал по израелским медијима.

Година је 2016, а Лиеберман је постао израелски министар одбране. Постепено се удаљава од аранжмана са Додиком, што је учинио поприлично јасним са јавним састанком са Драганом Мектићем, министром безбједности БиХ. Опозиција у Републици Српској је чак тврдила да се Лиеберман одрекао сарадње са Србима пред Кнессетом, што је било праћено оптужбама 'да је продао Јевреје Србима у Босни', а које су изнијели представници ултра-конзервативне Схас партијеу Израелу. Ипак, ово остаје непотврђено до краја, те је више виђено као дио уобичајног препуцавања и импутирања опозиције и власти у Републици Српској. Без обзира на недоумицу шта је стварно изговорено и с којом намјером, удаљавање је било стварно. Међутим, тандем Додик-Ливне нису успорили када су у питању пословни планови.

Рутину ће им тек разбити високи израелски званичник Дан Ориан са потврдом медијима да не постоји званично Представништво РС у Израелу, закључујући да је уред регистрован посљедњих пар година као приватна компанија. Ориан је потврдио да ни он ни изралеско МСП немају информације о релевантним активностима или догађајима које је организовала ова компанија – у смислу промоције инвестиција или ширења информација о пословним приликама у Републици Српској. Опозиција је одмах реаговала, тражећи појашњење о потрошњи 300 000 конвертибилних марака планираних за ову годину у Буџету Републике Српске за Представништво у Јерусалему, али је остала кратка за одговоре.

А да ли је било стварних резултата фамозног Представништва? То нас доводи до актуелне приче око рудника Љубија код Приједора. Рудник Љубија, у којима постоји јавни удио од 65% (остатак припада АрцелорМиттал), нашао се у средишту сукоба тренутних коалиционих партнера у Народној скупштини Републике Српске. Док се Марко Павић и ДНС залажу да Арцелор откупи преостали удио у Љубији, Милорад Додик и СНСД се од почетка снажно залажу за мистериозни Исраели Инвестмент Гроуп (ИИГ).

У мају 2016. године Евгениј Зотов, представник ИИГ-а, изјавио је да је ту компанију довео и повезао са локалним партнерима сам Арие Ливне. Рус Зотов је суоснивач ИИГ, компаније регистроване на адреси 8 Цоптхалл - Росеау Валлеy 00152, на карипском отоку Доминика, офф-схоре уточишту и адресом која се чак наводи и у Панамским папирима.

Медији у Бањој Луци су открили да је Зотов основао нову компанију –Исраели Инвестмент Гроуп Балканс за локално пословање, заједно са Ариа Ливне, Аријевом кћерком, и Бошком Шушњаром, власникомТопгреен компаније из Лакташа.

За удио у Љубији ИИГ је понудио око 30 милиона конвертибилних марака више у односу на конкурентску понуду Арцелор Миттал. У документима све изгледа обећавајуће, са најавама озбиљних инвестиција и нових радних мјеста. Међутим, јавност није без разлога скептична. Стручњаци упозоравају да елементи понуде једва стоје, будући да би ИИГ могао стећи удио у Љубији и користити га за финансирање обећаних улагања, те резултирати са куповином рудника без правих инвестиција. Милорад Додик је постојао све нервознији, како је јавни интерес за тему растао. Зотов је, у разговору за Клиx.ба, изјавио да ИИГ има 4 канцеларије, 5 запослених и преко 60 000 запослених 'на терену' који раде на различитим пројектима. Прилично чудан скуп бројева?

Након што је Влада Републике Српске доставила одлуку о продаји Љубије, чланови Одбора за привреду у Народној скупштини РС затражили су јавну расправу прије стављања питања на дневни ред. Међутим, саслушање није резултирало ни са чим новим, а дан одлуке је пријетио да наруши односе у владајућој већини у НСРС. Опозиција, заједно са владајућим ДНС-ом, је затражила да се питање Љубије скине са дневног реда. У међувремену, Додик покушава пронаћи недостајуће 'руке' чак и међу посланицима Домовине, који тешко да имају неки јавни политички интерес помоћи му на овом питању.

Прије неколико дана, Ливне је изјавио да је сарађивао са Радованом Караџићем и Слободаном Милошевићем у деведесетим, гарантујући да ће наставити свој рад и помагати Милораду Додику, без обзира на оптужбе да 'Представништво РС у Израелу не постоји'. У свом одговору на питање Ал Јазеера Балканс да ли сматра да је Авигдор Лиеберман имао неке везе с иступима везаним за посљедње информације о 'непостојећем представништву', Ливне изјављује да 'не искључује ову опцију'. Док се званична израелска политика дистанцира од бивших Лиеберманових савезника на Балкану, духови из прошлости би се могли врло брзо вратити. Добро јутро Љубијо, инвеститори су дошли...можда. Љубија, бокер тов!

(Вијести.ба)