Прича: Гроф Ханибал!

Фанатично вредан, лудо генијалан, болесно амбициозан, јужњачки лукав, опсесивно посвећен, савршено дисциплинован, смртно озбиљан, брутално искрен - архитекта подвига у рату тренерских звезда.

Фудбал 14.05.2017 | 23:30
Прича: Гроф Ханибал!
„Као и сваки генијалац он је помало луд. Бољи је тактичар чак од Липија и Анћелотија. Алергичан је на грешке“, речи су Андрее Пирла којима описује Антонија Контеа који му је оживео каријеру у Јувентусу.

Пирло је радио са петорицом од шесторице највећих италијанских тренера у овом веку. И када неко ко не троши речи узалуд и зна о чему прича попут Андрее Пирла каже тако нешто, остаје само да му верујемо без поговора.

Конте јесте генијалац. Оно што је урадио у Челсију за једну сезону се може назвати ремек делом фудбалске архитектуре. Можда су некада улоге тренера и прецењене, али ова Челсијева титула није ни Костина, ни Азарова, ни Кантеова, ни Матићева. На њој стоји печат Антонија Контеа, умочен у крв и зној.

Још од јануара прошле године, Енглеска се тресла због прве сезоне Јиргена Клопа у Ливерпулу, доласка Пепа Гвардиоле у Манчестер Сити и на крају велике промоције ЖозеаМуриња на Олд Трафорду. У таквом ролеркостеру тренерских звезда, долазак АнтонијаКонтеа је прошао недовољно цењен. Наравно, нови тренер у Челсију је битна ствар, али је Конте био у сенци осталих. Мања звезда. Баш оно што је желео јер светла рефлектора нису његова прича.

Сви они су имали недеље и месеце да се припреме за нове почетке у гигантима, само је Конте ковао неки други план. Док се договарао са Челсијем припремао је Азуре за ЕУРО где је вратио италијанском фудбалу сјај и идентитет. Челси је преузео само седам дана после срцесламајућег пораза од Немаца на пенале који би на сваком човеку оставио озбиљне трагове и ожиљке. Не и на лудом јужњаку из Салента. Он живи да би радио. Попут кисеоника му је потребан свакодневни рад. То је једини лек...

„Дан има 24 часа. Пет сати спавам, три сата су посвећена породици и остаје ми 16 сати за рад. Некада је и то мало...“, описује Конте како изгледа његов живот.

Са таквом фанатичном посвећености и лудом амбициозношћу, није ни чудо што је прегазио Премијер лигу као плитак поток. Толико јаким бљеском да је сенка Жозеа Муриња заувек нестала изнад Стамфорд Бриџа. Оно што је висило као мач над главом Виљас Боасу, Бенитезу, Сколарију и осталима, решено је за тили час. Мурињова харизма је заборављена, почела је нова ера. Конте је зграбио Челси и окренуо га за 180 степени. Уз застрашујући контролу и демонстрацију моћи.

Презиме му каже да је Гроф. Али у његовом менталитету нема ништа племићко, раскалашано и на лепе очи. Он није никакав преварант Конте Марко Марио дел Тинторето... Код њега нема пречице, изговора и лаких поена. Све мора да се заслужи. Крваво!

Рад, зној, труд, посвећеност, дисциплина, глад за успехом, жеља за победом... То су појмови које су ђаволски добро упознали фудбалери Челсија ове сезоне, а под њиховим крампонима и цела Енглеска.

„Слушајте момци, прошлу сезону сте завршили као десети. Није баш да је само један човек одговоран за то. До вас је“, упозорио је Челсијеве фудбалере на упознавању прошлог лета.

Попут багера који је дошао на рушевину заоставштине Жозеа Муриња, Конте је разгрнуо неред, елиминисао непотребне и зарђале делове, поставио темеље и почео да зида спрат по спрат. Сада то личи ни на раскошну вилу достојну олигархијске супериорности РоманаАбрамовича, али Контеов зацртани циљ је да направи луксузни облакодер и дође до врха на којем никад био – пехара Лиге шампиона.

Његова прича је прича о упорности, жељи и победи. Ћерки је дао име Виторија. Рачунају се само победе, естетски утисак је за неке друге који мало раде и имају вишка слободног времена.

На шареноликом италијанском југу, почео је да тренира код оца Козимина у фудбалској школи Јувентина Леће. Јасно вам је за кога је навијао и чему је стремео...

Лећеов директор Пабнталео Корвино га је спазио као 13-годишњака и пожелео да га доведе међу Ђалоросе. Отац Козимино је у старту одбио све приче о селидби јер је Антониобио предодређен да се школује. А онда је клинац замолио само да проба и смекшао тврдо очево срце.

„Само проба, ионако нећу да прођем“.

Козимино је прво Корвину тражио 10 лопти и „нешто пара, а да није много“, а на крају је добио осам лопти и баш мало пара. Антонио је доласком у Леће први пут заиграо на травнатом терену. До тада је играо на прашњавим и бетонским...

У Лећеу ће упознати двојицу тренерских педагога: Еугенија Фашетија и Карла Мацонеа, сјајне тренере, цењене стручњаке на Чизми који су лансирали бројне таленте. Они су знали да препознају чаробњаке попут Тотија или Касана, али и упорну радилицу која пљује крв попут Контеа.

Једног дана му је зазвонио телефон, а са друге стране жице је чуо глас Јувентусовог председника Бонипертија. Он га је одвео код газде Ањелија на разговор, а чувени Адвокат није ни знао ко је Конте. Волео је везисте који постижу голове и питао га је.

„Колико голова си дао до сада?“

„Искрено, баш и не много. Али ћу их у Јувентусу давати, будите сигурни“, лукаво јужњачки се снашао Конте који је после Ањелијевог питања осећао као да му тло измиче под ногама.

Тачан одговор је био – један гол!

По доласку у Јуве се потпуно деморалисао када је видео Бађа и остале спознавши колико је скромних квалитета његов фудбалски арсенал. И колико више мора да ради од других да га не бли гледали снисходљиво. Осећао се као навијач више него као играч поред Бађа и осталих мајстора. Срећом, Трапатони је волео такве играче, а касније је Липи у њему препознао вођу генерације препуне бандита, жестоких момака и рођених шампиона попут Фераре, Монтера, Југовића...

Наследио је траку од Вијалија, носио ју је поносно и шампионски пет година и са Јувентусом освојио све што се могло освојити. Тамо је упознао и двојицу најближих сарадника. Анђела Алесија који му је и данас десна рука. И Масима Кареру који је Контеовимметодама истерао губитнички менталитет из московског Спартака. Њих двојица су га мењали када је Јувентусу био суспендован и када је хтео да полуди због неправедне суспензије. Постоји легенда и да му је супруга Елизабета тада купила тренерску клупу на којој је седео у кући како би се боље осећао. Ето каква је то психа...

Ни тешке повреде, ни недостатак талента, ни доласци страшних играча као директних конкурената, ни маргинална улога у репрезентацији нису могли поколебати Контеа. Већ тада се знало да ће једног дана бити тренер јер је на терену био тај који је дизао мач увис и наређивао напад. Упијао је од Трапатонија, Липија, а посебно од Арига Сакија у репрезентацији Италије. Од Липија прагматичност и практичност, од Трапатонија бруталност, а од Сакија тактичку генијалност. Саки је био толико опсесиван тип који је психички убијао играче 24-часовним живљењем и дисањем фудбала, да су га избегавали и правили се да спавају када им уђе у собу. Једини који је на заједничким оброцима желео да седне у празну столицу код Сакија од које су сви бежали је био Конте.

Врхунски тренери италијанске школе су га пратили током целе каријере, следећи је био Анћелоти. Само му је недостајао Капело. На крају је и њега дочекао. Али баш на крају. Немилосрдни Дон Фабио је одмах по доласку у Јуве рекао Контеу да доводи свог миљеника Емерсонаи да је Конте после 13 година вишак у Јувентуса. Спаковао се без речи и завршио каријеру. Није желео да се у позним годинама брука по мањим клубовима и да се коље за минутажу са дупло млађим ликовима. Имао је малу жељу да одигра годину дана у Лећеу, али га тамо нису желели као омраженог Јувентина. Међутим, и из тог случаја са Капелом је научио. Јако битну лекцију за касније...

Почетак тренерске каријере је био питање момента, али пре тога је морао да уради нешто. Домаћи задатак за пут којим ће ићи.

Отпутовао је у Алкмар да записује тренинге идола – Луја ван Гала. Иако су га водили највећи италијански фудбалски умови, Контеов узор је био Ван Гал и његов аутоматизам у игри којем је Италијан тежио. Шпијунирао је Ван Галове тренинге, чак и када су били затворени и када није имао дозволу. Обезбеђење га једном умало није претукло јер нису знали ко је, а енглески му баш и није ишао, па је са собом водио Елизабету која је добро говорила енглески и тада га је спасила.

И опет је пожртвовано кренуо са дна. У Арецу је добио отказ после само девет утакмица, али су га убрзо вратили да им донесе опстанак. Био је и помоћник у Сијени, па је Лећеовим тифозима вратио мило за драго тако што је преузео љутог ривала Бари и увео га у Серију А. Потом је опет из долине опет кренуо у брда и доживео неуспех са Аталантом да би увођењем Сијене у Серију А купио нову карту за Јувентус где је опет имао тежак посао на старту.

У Јувентусу - тамо где је битно једино да се побеђује и да се то по могућности ради тако да те други мрзе – Конте је затекао хаварију. Ни налик оној шампионској атмосфери када је долазио као играч. Коцкао се Јуве са Дел Неријем, Ранијеријем, Закеронијем, Фераром и нико није успео да Старој дами врати стари сјај. Јувентус је био тим губитничког карактера, нешто слично као Милан и Интер данас.

„Момци, завршили сте седми у претходне две сезоне. Нисам дошао овде због тога, него да будемо први. Време је да престанете да изгледате као говна. Окретање овог брода у другом правцу није мој захтев или моба. То је наређење и морална обавеза. Ово јер Јувентус!“, загрмео је на првом састанку са играчима и од тог момента је свлачионица Јувентуса постала једно од најопаснијих места на свету.

Контеове методе су биле застрашујуће. Умео је да урла, да ломи, да прети, имао је поглед манијака... Није штедео никога. Једнаки су му били Пирло и Ељеро Елија. Немилосрдно је прецртавао свакога ко није могао или желео да слуша његове војничке заповести. МилошКрасић је један од оних који су осетили гнев Антонија Контеа. Симонеу Пепеу је претио да ће га пребити бејзбол палицом, а овај му је био један од највернијих војника на терену. Лихтштајнеру је тражио да пљује крв када изађе са терена.

Са Матријем и Вучинићем је узео титулу Ибрахимовићевом Милану у првој сезони на клупи Јувентуса и вратио гиганта на трон после голготе коју су прошли током Калчополија. Тај Јувентус није био јачи од Милана, индивудално је био испод ривала, али је сваки играч на терену имао глад за победом Антонија Контеа. Трчали су до изнемоглости и без поговора извршавали наређења. Створена је казнена експедиција која је титулу узела без пораза у сезони што је био тек трећи такав случај у историји италијанског фудбала.

На зидовима свлачионице је лепио новинске чланке и подвлачио фломастером делове у којима противници или критичари не причају лепо о Јувентусу. Провоцирао је екипу да сатире ривале.

„Ово је добро што нас мрзе. То значи да смо успели. Јувентус се вратио“, славодобитно је рекао читајући критике из новинских чланака.

Показао је знаке задовољства. То је у његовом случају реткост. Јер увек тражи више, увек мисли да може боље... Али поштен однос који је имао према играчима и труд да од њих извуче оно најбоље су му донели огромно поштовање и оданост свлачионице. Играчи су му на слодобне дане долазили да тренирају, иако је знао је да укине и празнике и одморе. Буфоње морао да му се извињава.

„Антонио, извини. Више бих волео да сам покидао лигаменте него што сам онако погрешио“, гласила је Ђиђијева СМС порука после једног кикса коју умало Јуве није коштао титуле.

„Ти не смеш да се извињаваш никада и никоме у Јувентусу! Ни мени, ни управи, ни навијачима, ни саиграчима. Твоја прича је овде, ти си толико дао Јувентусу и Италији и тек ћеш да даш. Јасно?“, гласио је одговор најбољем голману свих времена. 

После прве, одмах је уследио и други Скудето. Још доминантиније. Упоставио је династију на чијим темељима данас Макс Алегри зида Триплету. Потом је везао и трећу титулу. Уз све победе на домаћем терену што никад никоме у Италији није успело и рекордна 102 бода!

Антонио Конте је у тим тренуцима био божанство за Јувентусове навијаче. Неко ко је успео да само мукотрпним радом и пожртвованошћу зацементира Јуве на врху и да успут гурне миланске ривале у провалију.

Дакле, може! Успех у данашњем фудбалу није искључиво новац и не може тек тако да се купи. Конте је другим врлинама успео да то потврди. Када ситуација изгледа непоправљиво и када будућност није баш најсветлија, треба засукати рукаве и радити, радити и само радити. Једноставна формула коју само ретки могу да примене.

Али уз сву љубав према Јувентусу, сав легат над фудбалским монструмом којег је направио, Конте је човек који се држао и других принципа. У Европи није имао успеха и знао је да је за корак даље потребан тај проклети новац. А клуб и није баш био расположен да га слуша. Оног тренутка када су одбили да му доведу Санчеза, Најнголана, Квадрада и кога је све тражио, дигао је руке од Јувентуса. О трансферима од 90 и кусур милки попут Игуаиновог није могао ни да сања. Све то је добио његов наследник Алегри.

И добио је аутоматизован тим победничког менталитета који само треба надограђивати и који функционише у свим ситуацијама на различит начине. Конте је увек у каријери имао храбрости да верује у оно што функционоше на тренинзима. Оно што је испробао „хиљаду пута“, што је у теорији довео до савршенства, примењивао је и у пракси. Било да игра 4-2-4 са Сијеном, 4-3-3 или 3-5-2 у Јувентусу или данашњих 3-4-3 у Челсију. Све увек функционише добро јер је сваки детаљ разрађен и свака грешка сведена на минимум.

Константним понављањима и имплементацијама нових ставри је од Јувентуса направио пефектну машину који по аутоматизму гази на више начина. И приде, поставио и темељ за игру репрезентације коју је преузео после дебакла у Бразилу. Јак Јуве - јака Италија! Увек било и биће... Повукао је неке аутоматизме из Јувентуса, искористио челичну одбрану као темељ и са групом скромних момака у осталим линијама тима, направио опет праву Италију. Ону која игра пресинг, немилосрдно кажњава и не прави грешке. Окончао је осмогодишњу владавину Шпаније у Европи и само га је пенал лутрија против Немаца спречила да покори Европу. Јер да је елиминисао Панцере, све остало би ишло лакше и до самог краја... 

Али принципа се држао и тамо. Недостајао му је свакодневни рад, претио је оставком ако му клубови не пусте играче на тренинг кампове где је желео да ствара победнички ДНК екипе. Попут Јувентуса, дигао је репрезентацију и онда прихватио још један тежак посао – Челси.

Екипа која је са Мурињом пала са врха на дно и у којој су играчи били психички уништени. Многима је деловало да ће Италијан променити цео тим и покуповати нове играче, али он је остао веран свом рецепту: да прво извуче максимум из онога што има на располагању, па да тек онда купује оно што нема.

За разлику од Муриња, Клопа или Гвардиоле који су доносили пресудне одлуке на куповину појачања, Контеова улога је била ограничена. Челси је по томе другачији. Тамо и многи менаџерски лобији имају битан утицај. Романови директори Еменало и Грановскаја су препреке сваком тренеру који жели да има потпуну контролу. Конте је желео Бонућија, Кулибалија или Ридигера, а добио је Давида Луиза. Желео је двојицу од тројице између Најнголана, Витсела и Кантеа, а добио је само једног. Уместо Морате или Игуаина, довели су му Батшуајиа. Једина изричита жеља коју му је Челси испунио је био леви бек МаркосАлонсо.

Али иако је имао разлога да дигне руке од свега већ на почетку, засукао је рукаве, измерио све плусеве и минусе и почео да ставља циглу по циглу.

На припремама је Челси био тим који је направио највише фаулова, који је једини играо такмичарски фудбал и чак добијао црвене картоне. Тренирали су на пакленим врућинама по шест сати дневно, потпуно им је променњен режим исхране и научени су како да у линијама покивају један другог тако да се грешка сведе на минимум. Пример Аспиликуете и Мозесакако покривају један другог је најбољи доказ.

Почео је са нечим што је било микс између 4-3-3 и 4-5-1, побеђивао на старту, али је то радио на мишиће и на убилачки инстинкт Дијега Косте. Видело се да тако неће моћи дуго... Морао је да трпи староседесоце Терија и Ивановића, бразилску старлету Оскара који је био све оно што се не уклапа у Контеовој визији фудбала. И уследили су порази када је било битно. Арсенал и Ливерпул су разбили Челси и показали да Плавци неће далеко догурати правцем који су кренули.

„Ми изгледамо као тим само на папиру. На терену нисмо тим!“, љутито је рекао после дебакла против Арсенала.

Челсију су се сви смејали када је последњег дана прелазног рока „у маниру очајника“ вратио Давида Луиза, а Конте је у њему добио кључног играча. Плејмејкера из позадине какав му је био Бонући у Италији. Искористио је Бразилца на маестралан начин и показао да Мурињо и није баш до краја истражио све квалитете чупавог штопера и да ке био кратковид.

Луизов долазак је камен темељац да Конте промени Челси. После поменутих пораза је прешао на 3-4-3, измислио Мозеса на десном беку и практично добио појачање које није коштало ништа. Искористио је максимално Луиза, блиндирао одбрану тако да Бразилац попут старинског либера покрива киксеве Кејхила или Аспиликуете, али и да они чувају леђа њему када креира игру.

Избрисао је Терија, Ивановића, Оскара и Микела. Састојке који му се нису свиђали је једноставно игнорисао. Поготово је мајсторски решио деликатну ситуацију са Теријем. Ту је искористио ону лекцију коју је код Капела научио на својој кожи. Још раније је у Јувентусу једини имао петљу да каже Алесандру Дел Пјеру да је крај. Зато му је било још лакше да и Челсијевој легенди саопшти да је његово време прошло. Али да то уради на директан начин да Терију није падало на памет да диже фрку и да крене патетична хајка у јавности о лошем третману највеће клупске легенде. Наравно, резултати су били најбољи одговор и покриће.

Када је Челси почео да ниже победе у новом систему, нико није био толико глуп да преиспитује зашто је Тери играо за Б тим, зашто нема Оскара или како је Бане Ивановићдочекао све то после толико заслуга за клуб. Сећања на трауматичну прошлу сезону су била још свежа и сви су знали колико Челси може ниско да падне када се не побеђује. А код Контеа је растао из дана у дан, деловао све уигранији, видео се аутоматизам, опет је однекуд изникао онај победнички менталитет од пре две године...

Играчи су почели да га слушају и да слепо верују у његова наређења као једини рецепт за победу. Пробудио је ону изгубљену глад у њима... Воле га зато што знају да је уз њих. За разлику од Мурињових јавних пацки на рачун Де Брујнеа, Мате, Марсијала или Шоа, Конте у јавности никада не критикује своје играче појединачно.

Труди се да направи добру атмосферу међу играчима, али граница мора да постоји. Онај ко пређе границу и помисли да је Конте „један од нас“ ће осетити гнев као што је то било са Дијегом Костом када је избачен из тима.

За породице играча је оганизовао дружење уз роштиљ, упознао њихову децу, а за Божић им поклонио вино из Италије. Свака флаша је било персонализована са именом играча, али је на свакој била иста порука. Митологијски цитат Ханибала док је прелазио Алпе.

„Или ћемо наћи пут или ћемо га направити!“, гласила је порука Челсијевим играчима.

Зато је Луиз променио одбрану, Мозес и Алонсо преорали аут линије и растеретили креативце, а Канте и Матић могу завезаних очију да покривају један другога. Оживео је Педра којег Мурињо није умео да искористи и због тога жрвовао Вилијана који је био једина светла тачка претходне сезоне. Нашао је савршен тајминг и начин како да користи Фабрегаса, а ЕденаАзара лансирао у некадашњу форму и добио у њему вођу тима који има потпуну слободу, али се не шверцује и увек је спреман да покрије саиграча. Азар ове сезоне има дупло више успешних дриблинга и дупло више шутева на гол него у оној претптрошлој код Муриња када је освојена титула и када је био играч године у Премијер лиги.

„Мурињо нас је ставио у систем који смо разумели, али на којем нисмо довољно радили на тренинзима. Сви смо добри фудбалери и знали смо шта треба да радимо, али нам је недостајао аутоматизам који сада имамо“, упоредио је двојицу тренера Еден Азар.

Када цела та машинерија функционише тако, онда Дијегу Кости остаје само да крунише сав тај колективни труд и задаје фаталне ударце противницима.

Контеов Челси је за копље испред осталих био ове сезоне, контролисао ситуацију у скоро целом делу првенства и деловао нерањиво. Недавно против Мидлзброа, сваки од стартера је имао шут на гол или створио шансу саиграчу. На домаћем терену је Челси постигао гол у свакој утамици. Умео је да меље ривале као против Манчестер Јунајтеда, Арсенала или Евертона. Умео је и да их сачека и потом прободе убитачним контрама као против Ситија у гостима. Челси је могао да игра на више начина... На крају је чак искористио и тог несрећног Батшуајиа да му донесе титулу.

„Мурињо је био само љубоморан када је рекао да Челси досадном и дефанзивном игром осваја првенство. Конте би то требало да схвати као комплимент, ако му Мурињо завиди на томе. Челси уопште није досадан“, рекао је недавно Гери Невил.

Истина, имао је Конте предност да не игра у Европи као остали ривали и да има више времена за тренинге, а у његовом случају то време је драгоценије од било каквог појачања. Међутим, исто тако је Челси тим који су две или три повреде могле да униште. Док остали попут Гвардиоле или Муриња имају по 200.000.000 евра на клупи у резервним играчима, Конте је имао само две праве измене –Вилијана и Фабрегаса. Освојио је првенство са 13 играча! Није имао луксуз да квалитетом резервиста заоштрава конкуренцију. Играчи попут Лофтус Чика, Чалобе, Акеа, Батшуајиа нису дорасли борби за циљеве које је зацртао Конте.

Оно што застрашујуће звучи је да није прошло ни годину дана од Контеове револуције на Стамфорд Бриџу. Сада док сви славе титулу, он сигурно размишља о следећој сезони и шта је то све то се треба дотерати, поправити, утегнути... Ко више не може да га испрати и ко би донео квалитет више. Овог лета ће Роман и његов директори морати пажљиије да саслушају жеље темпераментног Италијана.

Супруга Елизабета каже да је умела да га затекне у три ујутро како ради видео анализе у кући када је Јувентус већ био првак Италије са по 15 бодова предности. Он се никада не опушта. Сваки тренинг са трибина снима његов брат Ђанлука и онда заједно анализирају до јутра сваки детаљ. 

Навијаче је освојио, играче је купио, Премијер лигу прегазио и једини који и даље имају резерве су Абрамович и његови људи. У Јувентусу је једном приликом рекао:

„Не можеш са 10 евра у џепу да једеш у ресторану где све кошта 100 евра“.

За даљу надоградњу Челсија је осим Контеовог фанатичног рада потребна и подршка управе преточена у капитална појачања. 

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион имагес

Коментари / 0

Оставите коментар