А онда смо узели пушке и почели да се убијамо...
Сећање на најчувенију југословенску утакмицу која ће довека симболизовати почетак рата и распада СФРЈ. . .
Фудбал 13.05.2017 | 16:00Инциденти су се догодили у узаврелој политичкој атмосфери, неколико седмица после првих вишестраначких избора у Хрватској, на којима су је већину освојила странка ХДЗ Фрања Туђмана, која се залагала за независност. У таквим околностима у Загреб је допутовало око 3.000 Делија, предвођених српским криминалцем и националистом Жељком Ражнатовићем Арканом, па није дуго требало да се усијане главе обрачунају.
Први сукоби забележини су још на Тргу Бана Јелачића у центру Загреба, да би се убрзо пренели испред стадиона, а кулминирали су на Максимиру. Не мали број људи дели мишљење да је комплетан инцидент изрежиран у сврху каснијих политичких обрачуна, пошто су мотке, бејзбол палице, флаше и каменице унапред допремљене испред стадиона, а после туче испред, Бед блу бојси и Делије сукобиле су се и на очајно заштићеним трибинама.
Рушење заштитне ограде, затрчавање једних ка другим и гађење каменицама полицајци нису успели да спрече, због чега су се инциденти убрзо пренели и на терен. Звездини играчи су се повукли у свлачионицу, а Динамови остали на терену. Капитен Модрих, Звонимир Бобан, штитећи једног од навијача свог клуба ударио је ногом полицајца Ахметовића. У очима Хрвата постао је јунак, али га је српска јавност осуђивала, да би га Фудбалски савез Југославије суспендовао на шест месеци и поднео кривичну пријаву против њега.
„Био сам само јавна личност, спремна да ризикује живот и каријеру, све зарад хрватске ствари“, говорио је касније Бобан.
Подсетимо, сусрет је регистрован 3:0 у корист црвено-белих који су осигурали титулу и пре трагичних нереда у којима су повређена 193 лица, од чега 117 полицајаца.
Све наведено учинило је да тај догађај пред очима светске јавности постане најпознатија југословенска "утакмица" икада...
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар