Лешница за почетнике
Доктор ветеринарске медицине Милојко Урошевић, угледни Лешничанин и Јадранин, објавио је монографију "Лешница за почетнике", својеврсно сведочанство о овој варошици, која се први пут смомиње још давне 1528. године, што "сведочи да је била насељана неколико година раније".
Србија 12.05.2017 | 19:00О свему томе, као и личностима која су оставила белег у историји српског рода, сведочи ова монографија коју је аутор спремао две године, уз здушну помоћ свог пријатеља Дејана Јевтића, док је сабирање грађе трајало скоро четврт века.
владика Валеријан
"Урошевић и Јефтић заслужују сваку честитку за ово дело, јер су заиста успели да међу корице ове књиге спакују, на леп и занимљив начин, живот и рад ове дивне српске вароши, која је била урбана пре више од једног века", каже Јанко Вујиновић, књижевник из Београда, рођени Јадранин.
Урбану средину пратио је и ваљан просветни и културни рад овдашњих људи, што је благодет сачувана и негована до данашњих дана. Тако сазнајемо да је учитељ лешнички још давне 1850. године био наш знаменити историчар и академик Милан Ђ. Милићевић, који је о Лешници написао дивну књижицу, одушевљен оним што је видео, чуо и доживео у њој.
Видоје Петровић, вратио стари сјај једној од првих урабних вароши код Срба
Монографија сведочи о укупном животу и раду у варошици, од успеха и слава до невоља, од оних које су доносили окупатори, до поплава и осталих непогода. С поносом се истиче да је, после вишегодишњег затишја у развоја, ова варош постала место за ваљан живот, рад, забаву, културу што је обезбедила локална власт у Лозници на чијем челу је већ четврти мандат Лешничанин Видоје Петровић.
Варош се поноси својим мештанином владиком Валеријаном Стефановићем, који је ударио темеље Епархије шумадијске СПЦ, после рата, а током рата био сиротињска и избегличка мајка у Београду, упамћен и по томе што се успротивио да Јосип Броз добије подршку СПЦ приликом кандидатуре за Нобелову награду.
др Лепосава Вусковић знаменита Лешничанка
Лешница се, и овом монографијом, сетила својих успешних људи, попут новинара и драмског писца Боре Ољачића, др Лепосаве Вушковић, познате и по томе што њен рад о употреби атмосфере Марса користе инжењери за дизајнирање свемирских летилица које ће некад слетати на марс. Њена истраживања доносе напредак и у медицини, где развија нове технике за откривање рака, као и за напредак у праћењу загађености ваздуха и осталим областима.
Ту су и имена: Јанка Вујиновића, Миломира Ђукановића, Драгана Пантелића, Видоја Петровића, Милана Лукића, Мирољуба Лазића, Милана Котуровића, Тимотија Рељића, Даре и Михаила Рајичића.
БН телевизија (В.М.)
Коментари / 1
Оставите коментарја
13.05.2017 14:09Било би интересантно погледати дали су ту поменути и осниваци, власници имања који су у 19 вјеку протјерани ради отимањс истих
ОДГОВОРИТЕ