ЛШ: Реал преживио! У финалу на Јуве!
Реал преживео "блицкриг", са Јувентусом за титулу! Фудбалери Реал Мадрида браниће 3. јуна у Кардифу титулу шампиона Европе против италијанског Јувентуса. Реал не дозвољава чуда! Атлетико послао часно Калдерон у историју! Пирова победа Јорганџија у реваншу полуфинала Лиге шампиона - 2:1 (2:1).
Фудбал 10.05.2017 | 23:20
"Јорганџије" су замало вратиле драму у двомеч погодима Саула Њигеса и Антоана Гризмана у првих 16 минута, али је Иско крајем првог полувремена ставио тачку.
Реал и Јувентус су се последњи пут у финалу ЛШ састали далеке 1998. године, када је Мадриђанима титулу донео Предраг Мијатовић.
Иако је мало ко очекивао да ће Реал имати тежак посао у реваншу, мало је недостајало да Атлетико већ у првом полуврмену надокнади сва три гола заостатка.
Тим Дијега Пабла Симеонеа је фуриозним стартом повео 2:0 после свега 16 минута, захваљујући прекидима, и вратио се у меч.
Домаћин је повео у 12. минуту преко Њигеса, који је погодио главом мрежу Реала после центаршута Кокеа, да би само четири минута касније Гризман реализовао пенал који је над Фернандом Торесом направио Рафаел Варан.
Реал је успео да се консолидује и неутралише нападе ривала у наставку полувремена, а онда у самом финишу искористио фантастичан потез Карима Бенземе који је преварио тројицу дефанзиваца Атлетика код корнер линије, те проиграо Иска који тресе мрежу "јорганџија" за 2:1.
Тај гол је дотукао домаћи тим који је изгубио препознатљиву енергију, био је немоћан у дургих 45 минута, али је имао прилике за нешто неизвеснију завршницу.
Ипак, средином другог полувремена Кејлор Навас фантастично брани ударце Јаника Караска и Кевина Гамеира у року од два минута и ставља дефинитивну тачку на меч.
На крају је киша растерала навијаче Атлетика који је одиграо последњи европски меч на Висенте Калдерону, јер се од следеће сезоне сели на нови стадион.
Реал ће у Кардифу играти 15. пут у финалу Лиге/Купа шампиона, а играче за 12. титулу. Јувентус игра девето финале, има тек два трофеја.
Све је имао Атлетико до 42. минута вечерашњег окршаја са Реалом на Висенте Калдерону. И игру и активан резултат (2:0) самим тим и добру шансу да направи велики камбек у реваншу полуфинала Лиге шампиона после пораза од 0:3 у првом мечу, али не и одлучност.
Оно што је била раније изузетна одлука екипе Дијега Симеонеа вечерас се показала као слабост. Јорганџије су пале када је најмање требало, а Бензема вероватно најбољим потезом икада у каријери (мада је било сигурно још ефектних голова) омогућио Реалу, тачније Иску, да визира карту Краљевском клубу за јунско финале у Кардифу без обзира на пораз од 2:1.
Јер, како другачије описати него као магију ситуацију када је Француз узео лопту на левом крилу, покрај само гол-аут линије, ћушнуо је напред поред тројице фудбалера Атлетика и лагано претрчао Година, Савића и Хименеза, како би припремио прилику за Кроса. Немцу је Облак скинуо шут, али је на правом месту био Иско, Реалов златни дечак који је утишао препуни Калдерон и прстом показао ка северу Европе - у лов на 12. титулу првака Европе.
Фудбалер који је овог пролећа решио неколико важних утакмица Реала у Примери поново се показао као човек одлуке, а Зинедин Зидан дефинитвно заслужује похвале као мајстор тренерског еснафа који је успео да од „вечите“ резерве и очигледно пакленог фудбалера направи машину која би могла да му донесе два трофеја ове сезоне. Успео је и Исковечерас да засени чак и великог Кристијана Роналда, али Португалац се сигурно неће љутити јер и он сме да одмори једно вече, зар не? Ето, Реал има и тај луксуз, односно привилегију да бележи добре резултате и када најбољи стрелац није расположен.
Атлетико може да буде поносан. Није успео да направи сензацију у последњем мечу на Висенте Калдерону у Лиги шампиона у историји, али питаће се сигурно Дијего Симеоне, бар неко време, зашто је после фуриозних 15 минута и вођства од 2:0, које је успалило навијаче Јорганџија његов тим нагло повукао ручну. Као да им је неко прекинуо доток енергије, и то баш онда када је требало да нагрну још јаче на грогираног противника. Уместо нокаута, дали су му времена да се подигне.
Можда су црвено-бели и награђени мало од стране турског судије Чакира у 14. минуту, када је преискусни Фернандо Торес изнудио пенал против младог Варана, али и то је вероватно било чисто да се мало узбурка утакмица. Мало ко је слутио да ће од тог пеналаГризмана, па све до краја меча домаћин шутнути још само неколико пута ка голу Кејлора Наваса. Питање је, истина, и шта би било да су у 66. минуту прво Караско, а одмах затим и резервиста Гамеиро успели да погоде мрежу, али је Кејлор Навас опет био маестралан на голу Реала.
И Симеонеу је тада сигурно постало јасно да нема ништа од финала, бар не ове сезоне. Ако им је утеха, мушки су се опростили од свог стадиона у Лиги шампиона, а славили су онако како су на њему најчешће играли претходних година, „Симеонеовски“, како волимо да кажемо.
После свега виђеног мора се рећи да је Реал заслужено у финалу и да је заслужио да се 6. јуна против Јувентуса бори за историју. Не само што би освајањем 12. титуле Мадриђани сачували ореол најтрофејнијег тима у Лиги шампиона, већ би могли да постану и први тим који ће одбранити титулу у овом такмичењу, што нико до сада није учинио.
То достигнуће налази се само на корак од Роналда, Зидана, Бенземе, Иска и компаније, али на том путу им стоји и Стара дама, никад лепша и убитачнија, што је довољна позивница да почетком јуна испратимо завршетак фантастичне сезоне. У славу фудбала.
АТЛЕТИКО МАДРИД - РЕАЛ МАДРИД 2:1 (2:1)
/Саул 12, Гризман 16пен - Иско 42/
Стадион: Висенте Калдерон
Гледалаца: 54.500
Судија: Чунејт Чакир (Турска)
Жути картони: Савић, Годин, Габи, Кореа (Атлтико), Данило, Рамос (Реал)
АТЛЕТИКО МАДРИД (4-4-2): Облак - Хименез (од 57. Партеј), Савић, Годин, Филипе Луис – Коке (од 76. Кореа), Габи, Саул, Караско - Гризман, Торес (од 56. Гамеиро).
РЕАЛ МАДРИД (4-3-3): Навас - Данило, Рамос, Варан, Марсело - Крос, Каземиро (од 77. Лукас), Модрић - Иско (од 88. Мората), Бензема (од 76. Асенсио), Роналдо.
Извор: Б92/моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар