Древна воденица меље са два кола

Древна воденица у Горњој Љубовиђи меље са два кола! И у ове дане, када је град проузроковао велике штете мјештанима брдско-планинског дјела Азбуковице, показало је, као по неписаном правилу, да непогоде прати нестанак електричне енергије, разарање ионако лоших путева и стаза. Зато људи овог диела Србије, навикнути деценијама на муке и невоље, воде рачуна да им све што је потребно за живот буде при руци. . .  

Србија 10.05.2017 | 11:11 Тако, једноставно, кажу нам у породици Мићић у Горњој Љубовиђи, као и њиховим прецима, спас им је воденица, која је, поред осталог, специфична у односу на друге што има два кола, а по потреби убацује се и треће. У хитним ситуацијама, као што је ова после великог невремена, истичу мјештани, никад се не зна до када ће да буду без струје.



- Зато људи „нагрну“ у воденицу, да мељу жито за јело, али и за стоку, па да би сви били услужени што брже увели смо, давно, два па и три воденична кола,- прича нам Владан Мићић, један од поредовника „Мићића воденице“, старе скоро два вијека.

- Воденица је више пута обнављана, има и одличан камен, у њен кош може да стане доста жита, па кад се све подеси воденичари не морају да дежурају, већ само да дођу после неког времена, да узму мељаву, а у међувремену да раде друге послове.



За воду бар у овом крају нема проблема. Има је и у љетњим мјесецима, слива се каналима и речицама са околних брда и планина Азбуковице и Подгорине. Некада је само у Гордој Љубовиђи било двадесетак воденица, а сада им част брани само ова породице Мићић.

- Долазе и људи из града да самељу жито, јер многи држе до здраве хране на којој смо одрасли и ми и наши стари и одрастају наша деца, - каже домаћица Славка Мићић, која управо спрема проју од чувеног кукуруза „осмака“ и качамак за чељад.

- Издају нас кућни уређаји, које имамо као и савремена домаћинства, али никад наша воденица. На њој се зна кад која кућа има ред, нешто као акционарско друштво, с тим што се акционари зову поредовници. Кад је некоме хитно, онда се лако усагласимо о замјени, јер смо у невољама упућени једни на друге. А, у посљедње вријеме код нас, ако нису велике поплаве као оне прије три године, онда је као неизбјежан град, снијег у априлу, тешки мразеви опасни по воће од ког живимо и преживљавамо.

(БН/В.Митрић)
(Фото В.Митрић)