Видео: Од трагедије до титуле за 159 дана!
Шапекоенсе живи! Тај меч у којем је Шапекоенсе освојио трофеј био је нека врста колективног бдења за душе погинулих кроз које су целом граду почеле да зарастају ране. А ако рај постоји, сигурни смо да је тамо негде оних 19 хероја који су 28. новембра полетели ка небу, направило добру шампионску журку.
Фудбал 11.05.2017 | 08:45
Сада, 159 дана касније, мало по мало, колико је то могуће узевши у обзир последице и околности трагедије у којој је погинула 71 особа, почео је да се враћа осмех на лице навијачима Шапекоенсеа.
А заслужна за то је управо фудбалска екипа која је освојила, односно одбранила титулу првака у шампионату Катариненсе. У два финална меча са Аваијем, Шапекоенсе је победио па изгубио са по 1:0, али је дошао до трофеја захваљујући много бољем учинку у лигашком делу такмичења.
Пут до трофеја је био и тежак и тужан и компликован, али је Шапекоенсе успео, уз велику помоћ осталих бразилских клубова, успео да се усправи и пригрли пехар.
На почетку тог пута опоравка Шапекеонсе је деловао као потпуна рушевина и морао је да доведе много нових играча. Тачније, чак 25! У тиму који је почео други меч финала са Аваијем, само је један играч, Мозес Рибеиро био у клубу прошле године. А на климавим ногама је био Шапекоенсе на старту сезоне, било је ту и пораза, али је екипа предвођена тренером Вагнером Мансинијем у наставку ухватила прави ритам и пронашла идеалну формацију. Доста је морао да ротира Мансини током такмичења, променио је и формацију у једном тренутку и дошао до 4-3-3, а испоставило се да је то права ствар.
Два пораза на почетку сезоне, баш од Аваија и екипе Бруске, били су велики тестови за карактер екипе, али и клуба. Одговорио је Шапекоенсе на прави начин, везао 12 утакмица без пораза на домаћем терену и потврдио да упркос свему има озбиљне амбиције. На крају ни недавни убедљив пораз од уругвајског Насионала није уздрмао Шапекоенсе који је само два дана после тога победио Аваи у првом мечу финала Катариненсеа.
Једна од кључних ствари успеха је и начин на који је клуб заменио фудбалере који су погинули, односно како су се новајлије уклопиле. Наравно, ни у једном тренутку клуб није заборавио на трагедију и оне који су практично и буквално дали живот за Шапекоенсе, али су у управи били свесни да морају да окрену нови, празан лист и на њему да почну да пишу ново поглавље ове фудбалске приче.
А ту су на прослави титуле на терену били и Џексон Фолман, Алан Рушел и Нето, тројица која су преживела авионску несрећу. Претходно су ови момци у једном тренутку почели опет и да тренирају са екипом и упознали све новајлије.
На крају, али никако најмање важан, ту је био и фактор домаћег терена, односно подршке навијача на стадиону Арена Конда. Одиграо је Шапекоенсе од почетка године на свом терену 15 утакмица, изгубио само два окршаја и на неки начин опет постао тврђава.
Пораз од Аваија у реваншу финала, пред више од 19.000 гледалаца, испоставило се, ипак, није утицао на освајача трофеја. Истовремено, тај меч у којем је Шапекоенсе освојио трофеј био је нека врста колективног бдења за душе погинулих кроз које су целом граду почеле да зарастају ране. А ако рај постоји, сигурни смо да је тамо негде оних 19 хероја који су 28. новембра полетели ка небу, направило добру шампионску журку.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Ацтион Имагес
Коментари / 0
Оставите коментар