Video: Od tragedije do titule za 159 dana!

Šapekoense živi! Taj meč u kojem je Šapekoense osvojio trofej bio je neka vrsta kolektivnog bdenja za duše poginulih kroz koje su celom gradu počele da zarastaju rane. A ako raj postoji, sigurni smo da je tamo negde onih 19 heroja koji su 28. novembra poleteli ka nebu, napravilo dobru šampionsku žurku.

Fudbal 11.05.2017 | 08:45 Kada je 28. novembra prošle godine u Kolumbiji pao avion sa fudbalerima i stručnim štabom ekipe Šapekoensea, Brazil je zanemeo. Sa bolom u srcu i nevericom navijačima tima iz Šapeka oprostili su se od svojih miljenika koji nikada nisu stigli na destinaciju na koju su krenuli - u Medeljin, na duel sa Atletiko Nasionalom u finalu Kupa Sudamerikana.

Sada, 159 dana kasnije, malo po malo, koliko je to moguće uzevši u obzir posledice i okolnosti tragedije u kojoj je poginula 71 osoba, počeo je da se vraća osmeh na lice navijačima Šapekoensea.

A zaslužna za to je upravo fudbalska ekipa koja je osvojila, odnosno odbranila titulu prvaka u šampionatu Katarinense. U dva finalna meča sa Avaijem, Šapekoense je pobedio pa izgubio sa po 1:0, ali je došao do trofeja zahvaljujući mnogo boljem učinku u ligaškom delu takmičenja.

Put do trofeja je bio i težak i tužan i komplikovan, ali je Šapekoense uspeo, uz veliku pomoć ostalih brazilskih klubova, uspeo da se uspravi i prigrli pehar.

Na početku tog puta oporavka Šapekeonse je delovao kao potpuna ruševina i morao je da dovede mnogo novih igrača. Tačnije, čak 25! U timu koji je počeo drugi meč finala sa Avaijem, samo je jedan igrač, Mozes Ribeiro bio u klubu prošle godine. A na klimavim nogama je bio Šapekoense na startu sezone, bilo je tu i poraza, ali je ekipa predvođena trenerom Vagnerom Mansinijem u nastavku uhvatila pravi ritam i pronašla idealnu formaciju. Dosta je morao da rotira Mansini tokom takmičenja, promenio je i formaciju u jednom trenutku i došao do 4-3-3, a ispostavilo se da je to prava stvar.



Dva poraza na početku sezone, baš od Avaija i ekipe Bruske, bili su veliki testovi za karakter ekipe, ali i kluba. Odgovorio je Šapekoense na pravi način, vezao 12 utakmica bez poraza na domaćem terenu i potvrdio da uprkos svemu ima ozbiljne ambicije. Na kraju ni nedavni ubedljiv poraz od urugvajskog Nasionala nije uzdrmao Šapekoense koji je samo dva dana posle toga pobedio Avai u prvom meču finala Katarinensea.

Jedna od ključnih stvari uspeha je i način na koji je klub zamenio fudbalere koji su poginuli, odnosno kako su se novajlije uklopile. Naravno, ni u jednom trenutku klub nije zaboravio na tragediju i one koji su praktično i bukvalno dali život za Šapekoense, ali su u upravi bili svesni da moraju da okrenu novi, prazan list i na njemu da počnu da pišu novo poglavlje ove fudbalske priče.

A tu su na proslavi titule na terenu bili i Džekson Folman, Alan Rušel i Neto, trojica koja su preživela avionsku nesreću. Prethodno su ovi momci u jednom trenutku počeli opet i da treniraju sa ekipom i upoznali sve novajlije.

Na kraju, ali nikako najmanje važan, tu je bio i faktor domaćeg terena, odnosno podrške navijača na stadionu Arena Konda. Odigrao je Šapekoense od početka godine na svom terenu 15 utakmica, izgubio samo dva okršaja i na neki način opet postao tvrđava. 

Poraz od Avaija u revanšu finala, pred više od 19.000 gledalaca, ispostavilo se, ipak, nije uticao na osvajača trofeja. Istovremeno, taj meč u kojem je Šapekoense osvojio trofej bio je neka vrsta kolektivnog bdenja za duše poginulih kroz koje su celom gradu počele da zarastaju rane. A ako raj postoji, sigurni smo da je tamo negde onih 19 heroja koji su 28. novembra poleteli ka nebu, napravilo dobru šampionsku žurku.



Izvor: mozzartsport

FOTO: Action Images