ММФ није против помоћи аграру

Подршка пољопривредницима кроз увођење плавог дизела не би био добар потез, рекао је Франциско Пароди, стални представник Међународног монетарног фонда у БиХ.

Босна и Херцеговина 08.05.2017 | 08:25 Он истиче да ММФ сматра да би то ослабило јавне приходе, повећало корупцију, а можда било оспорено од стране Уставног суда БиХ, јер та надлежност припада ентитетима, а не држави.

"То да је ММФ против да се помогне пољопривредницима једноставно није тачно. И није тачно да ММФ жели да казни пољопривреднике", рекао је Пароди.

Он каже да продужени аранжман је трогодишњи програм економских реформи за БиХ одобрен од стране Борда директора ММФ-а у септембру 2016, финансијске подршке у висини од 550 милиона евра.

"Одобравање кредита условљено је конкретним напретком. Први циљ аранжмана је спровођење структуралних реформи ради повећања запослености и јачања приватног сектора. Други циљ је омогућити одрживост фискалних политика, односно ставити дефицит под контролу. То значи да би у периоду од три године требало смањити оптерећење јавног дуга, а јавни сектор учинити ефикаснијим. Трећи циљ је одржање финансијске стабилности, а банке учинити сигурним и јаким како би могле олакшати приступ капиталу за приватни сектор и оснажити економију", навео је Пароди у интервјуу Независним.

По њему, нема сумње да је дошло до озбиљних кашњења за нову траншу кредита, наводећи да су имали конструктивне разговоре с властима у БиХ у Вашингтону и да им је речено да је ММФ спреман сазвати састанак Одбора чим испуне претходно договорене обавезе.

"Прије састанка Одбора треба испунити обавезе које смо договорили. На државном нивоу треба усвојити закон о акцизама и закон о осигурању депозита, а на нивоу ФБиХ амандман на закон о банкама, и остварити мјерљив и неповратан напредак на обављању дубинске анализе за "БХ Телецом" и "ХТ Еронет". Чим то буде обављено, можемо кренути са заказивањем састанка Одбора директора", рекао је Пароди.

Наводи да су буџети за 2017. одрживи, а јавне финансије би - уз услов да дође до финансирања ММФ-а - биле стабилне.

"Подаци из првог квартала нам показују да су финансије мање-више у складу с нашим очекивањима, а власти су успјеле исфинансирати обавезе путем приватних кредитора. Тако да су јавне финансије у релативно добром стању. Међутим, треба имати у виду да су јавне финансије и иначе у свим земљама боље у првој половини године јер већина обавеза обично долази у другој половини. Тако да ћемо коначну оцјену моћи дати тек кад видимо како ће финансирање ићи до краја године", рекао је он.

Наводи да макроекономски и фискално гледано, ситуација није тако лоша, а и банкарски сектор стоји релативно добро. "Међутим, економски раст је у 2016. години био прилично разочаравајући зато што раст од два посто није ни изблиза довољан. Средњорочно гледано, треба нам раст од барем три до четири одсто да би грађани значајније осјетили побољшање. Да би до тога дошло, БиХ треба инвестиције, а до њих сада неће доћи јер се касни с увођењем акциза. БиХ треба реформе које ће бити трајно имплементиране и без прекида и кашњења. Власти у БиХ су направиле значајан напредак у спровођењу реформи које смо договорили, и то желим јасно рећи. Али да би грађани живјели боље, реформе морају бити одрживе и морају се досљедно спроводити. Процјене говоре да сваке године 30 до 40 хиљада људи напусти земљу. За земљу величине БиХ, то су огромни бројеви. За нас економисте оволики број најобразованијих и најпродуктивнијих људи који напуштају земљу је алармантан. За ММФ је то јасан сигнал да реформе морају бити настављене без одлагања", казао је Пароди.

(БН)