MMF nije protiv pomoći agraru

Podrška poljoprivrednicima kroz uvođenje plavog dizela ne bi bio dobar potez, rekao je Francisko Parodi, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u BiH.

Bosna i Hercegovina 08.05.2017 | 08:25 On ističe da MMF smatra da bi to oslabilo javne prihode, povećalo korupciju, a možda bilo osporeno od strane Ustavnog suda BiH, jer ta nadležnost pripada entitetima, a ne državi.

"To da je MMF protiv da se pomogne poljoprivrednicima jednostavno nije tačno. I nije tačno da MMF želi da kazni poljoprivrednike", rekao je Parodi.

On kaže da produženi aranžman je trogodišnji program ekonomskih reformi za BiH odobren od strane Borda direktora MMF-a u septembru 2016, finansijske podrške u visini od 550 miliona evra.

"Odobravanje kredita uslovljeno je konkretnim napretkom. Prvi cilj aranžmana je sprovođenje strukturalnih reformi radi povećanja zaposlenosti i jačanja privatnog sektora. Drugi cilj je omogućiti održivost fiskalnih politika, odnosno staviti deficit pod kontrolu. To znači da bi u periodu od tri godine trebalo smanjiti opterećenje javnog duga, a javni sektor učiniti efikasnijim. Treći cilj je održanje finansijske stabilnosti, a banke učiniti sigurnim i jakim kako bi mogle olakšati pristup kapitalu za privatni sektor i osnažiti ekonomiju", naveo je Parodi u intervjuu Nezavisnim.

Po njemu, nema sumnje da je došlo do ozbiljnih kašnjenja za novu tranšu kredita, navodeći da su imali konstruktivne razgovore s vlastima u BiH u Vašingtonu i da im je rečeno da je MMF spreman sazvati sastanak Odbora čim ispune prethodno dogovorene obaveze.

"Prije sastanka Odbora treba ispuniti obaveze koje smo dogovorili. Na državnom nivou treba usvojiti zakon o akcizama i zakon o osiguranju depozita, a na nivou FBiH amandman na zakon o bankama, i ostvariti mjerljiv i nepovratan napredak na obavljanju dubinske analize za "BH Telecom" i "HT Eronet". Čim to bude obavljeno, možemo krenuti sa zakazivanjem sastanka Odbora direktora", rekao je Parodi.

Navodi da su budžeti za 2017. održivi, a javne finansije bi - uz uslov da dođe do finansiranja MMF-a - bile stabilne.

"Podaci iz prvog kvartala nam pokazuju da su finansije manje-više u skladu s našim očekivanjima, a vlasti su uspjele isfinansirati obaveze putem privatnih kreditora. Tako da su javne finansije u relativno dobrom stanju. Međutim, treba imati u vidu da su javne finansije i inače u svim zemljama bolje u prvoj polovini godine jer većina obaveza obično dolazi u drugoj polovini. Tako da ćemo konačnu ocjenu moći dati tek kad vidimo kako će finansiranje ići do kraja godine", rekao je on.

Navodi da makroekonomski i fiskalno gledano, situacija nije tako loša, a i bankarski sektor stoji relativno dobro. "Međutim, ekonomski rast je u 2016. godini bio prilično razočaravajući zato što rast od dva posto nije ni izbliza dovoljan. Srednjoročno gledano, treba nam rast od barem tri do četiri odsto da bi građani značajnije osjetili poboljšanje. Da bi do toga došlo, BiH treba investicije, a do njih sada neće doći jer se kasni s uvođenjem akciza. BiH treba reforme koje će biti trajno implementirane i bez prekida i kašnjenja. Vlasti u BiH su napravile značajan napredak u sprovođenju reformi koje smo dogovorili, i to želim jasno reći. Ali da bi građani živjeli bolje, reforme moraju biti održive i moraju se dosljedno sprovoditi. Procjene govore da svake godine 30 do 40 hiljada ljudi napusti zemlju. Za zemlju veličine BiH, to su ogromni brojevi. Za nas ekonomiste ovoliki broj najobrazovanijih i najproduktivnijih ljudi koji napuštaju zemlju je alarmantan. Za MMF je to jasan signal da reforme moraju biti nastavljene bez odlaganja", kazao je Parodi.

(BN)