Шта је мање зло “куга” или “колера”

Избори за предсједника Француске вјероватно неће донијети изненађење – “естаблишмент” ће успјети да одоли нападима евроскептика и екстремних десничара.

Свијет 07.05.2017 | 17:16 Емануел Макрон је “изабран” да буде насљедник традиције, док Марин Ле Пен покушава да учини оно што њеном оцу није пошло за руком – да Француску поведе путем који иде ван Европске уније и правац у “чауру националне државе”.

Политичка криза широм свијета није заобишла ни званични Париз, док су грађани доведени пред свршен чин, морају да гласају једног кандидата, а већина њих радије то не би учинила.

“Макрон не изазива наду у бирачима, он је мање зло и ови избори се перципирају као бирање између куге и колере. Чак 70 одсто грађана сматра да нико од кандидата не заслужује нити има повјерење грађана. Према истраживањима, 37 одсто оних који су у првом кругу гласали за Макрона су навели нису дали глас за његов програм већ једностанво немају за кога и он је једини кандидат који може да побиједи екстремну десницу. Наши људи, који имају француско држављанство ће углавном дати предност Ле Пеновој, због њеног односа према Косову”, наводи Ивица Младеновић, уредник српског издања ЛМонд дипломатик.

Гостујући у Вестима ТВ Б92, Слободан Зечевић из Института за европске студеије наводи да су ови избори једни од ријетких у којима један кандидат практично не може да изгуби, а другом је потребно чудо да би побиједио.

“Иза Макрона су стали и републиканци и социјалисти, дакле велики дио политичког естаблишмента подржава њега. Француско друштво још није спремно за радикалну промјену коју носи кандидаткиња Националног фронта”, наводи Зечевић.



За разлику од претходних кампања, једна од главних тема била је и однос према Европској унији и еврозони.

“Све је било јасно код Ле Пенове, али потом и није. Схватила је да је напуштање еврозоне непопуларно, није сигурна да би побиједила на референдуму о том питању. Макрон је много реалистичнији, он жели реформу ЕУ, јачање ЕУ, стварање парламента еврозоне и увођење позиције министра финансија еврозоне, као и принципа трансфера новца из богатих у земље које су у кризи, као што је то обичај у САД”, истакао је Зечевић.

Додаје и да је пред Макроном, вјероватним побједником избора, задатак да сачува Пету републику и ЕУ, а уколико то не буде учинио – систем у Француској ће бити јако уздрман, самим тим и систем у друштву европских народа, уколико не успије да убиједи Њемачку да су реформе неопходне.

Уколико побиједи Макрон, земље Западног Балкана чека улазница за другу класу воза званог реформисана ЕУ. У случају побједе Ле Пенове, земље Западног Балкана ће бирати између њеног концепта “Европе нација” и интегрисаније Европске уније фрау Меркел.



СЦЕНАРИО БРОЈ 1: Побједа Ле Пенове – крај ЕУ какве познајемо

Ле Пенова обећава радикалну промјену, која започиње уставним промјенама и преговорима са Бриселом, преко изласка из Шенген зоне слободног путовања, напуштања евра и поновног увођење франка као националне валуте до одржавања референдума о изласку из ЕУ.

Терористички напади су створили страх од странаца и многи подржавају њену политику смањивања имиграције на једну десетину тренутног годишњег нивоа. Залаже се и за принцип “националног приоритета” при запошљавању у односу на странце.

Уколико успије у својим намјерама, излазак Француске значио би крај ЕУ какву данас познајемо и евентуално стварање, како Ле Пенова назива, лабавог савеза “Европе нација”. Међутим, након учешћа у ТВ дебати услиједио је пад популарности, па се према истраживањима очекује да ће освојити 38,2 процента гласова.



СЦЕНАРИО БРОЈ 2: Побједа Макрона – Европа у неколико нивоа

Макрон критикује досадашње функционисање ЕУ, али истиче да постоји простор за “амбициозније европске интеграције”, реформу еврозоне, заједничког буџета и европске одбране (након изласка Велике Британије из ЕУ, Француска остаје једина нуклеарна сила) до интеграција осталих чланица у више различитих брзина.

Није задовољан евром као валутом, називајући је “слабом њемачком марком”, али се залаже за њено очување кроз реформу европских финансија. Побједом Макрона опстаће Европска унија, али је питање колико ће успјети да је реформише. Главног политичког савезника види у Њемачкој, а економску шансу за Француску у изласку Британије из ЕУ, гдје би Париз могао да замијени финансијско вођство Лондона.

(Б92/Блиц)