Славски обиљежен Свети Николај

Слава Свети Николај Српски, установљена у календару Српске православне цркве, прије скоро деценију и по након канонизације Светог владике Николаја Велимировића, слави се данас у многим домовима епархије шабачке, али и осталим крајевима Србије. Посебно се обиљежава у лозничком крају где је горостас из Лелића био омиљен и прије и послије Другог свјетског рата.

Србија 03.05.2017 | 16:59 То је и слава крипте нове цркве на "Лагатору", некадашњем имању Вука Стефановића Караџића, оца наше писмености и културе, највећег православног здања у СПЦ, послије Храма Светог Саве на Врачару. Свету архијерејску литиргију у том храму служио је епископ шабачки Лаврентије са свештенством из лозничког краја.

"Свети владика Николај је, несумњиво, највеће чедо које је родила мајка Светосавка после Светога Саве и љубав према њему и његовом горостасном дјелу показују васколики наш род и православни свијет, а срце ми је пуно кад видим како га воле Јадрани, чији су преци још прије Другог свјетског рата били јако везани за њега, приступајући масовно Богомољачком покрету који је водио", рекао је епископ Лаврентије.

"Гдје год је наш владика, родом из Лелића, ударио темеље Богомољачког покрета, људи су остали снажни у вјери и када то није било ни лако ни једноставно", рекао је епископ Лаврентије.



Старешина лозничке цркве протојереј-ставрофор Милан Алексић каже да је крипта мјесто не само за богослужења, већ и за различите културне и духовне садржаје, изражавајући вјеру и наду да ће, у догледно вријеме, то бити и мјесто почивања Вука Стефановића Караџића.

Славу цркви честитао је и Видоје Петровић са сарадницима, градоначелник Лознице, истичући да је „поносан како народ овог дијела Србије, са својим архијерејом, свештенством, монасима и званичницима одаје почаст великанима попут владике Николаја, чије је дјело у духовном и културном погледу уздигло све нас“.

Међу првима који су у Србији почели да славе ову славу је породица Ранковић из Лесковица код Ваљева, чија су домаћинства у близини Манастира Лелића и истоименог родног села владике Николаја.

"Мој отац Александар - Саша Ранковић, који је објавио сва дјела владике Николаја, одмах послије канонизације нашег лелићког и васколикосрпског и свеправославног дива, започео је да слави", прича нам Београђанин Душан Ранковић, чија је породица поријеклом из Лесковица.

"Отац се, у међувремену, прерано упокојио, па сада са доста љубави ову нашу славу славимо моја мајка Драгана, сестра Сара и ја, уз мноштво гостију на челу са баком Вером и дједом Љубомиром, који нас је „задојио“ љубављу према владици Николају", казао је Ранковић.

(БН/В. Митрић)