Неће бити трешања, малина, грожђа…

Снијег, мраз и ниске температуре који су се периодично смјењивали у данима крајем прошле седмице , довели су до ситуације да воћари и пољопривредници у БиХ имају једну од најгорих сезона у посљедњих десет година.  

Босна и Херцеговина 03.05.2017 | 08:13 Штете се још збрајају, а као посљедица се очекује значајно умањен принос и квалитет производа, али и повећање цијена како пољопривредних производа тако и свих других који су у вези с њима. Ниске температуре су највише оштетиле воће , а посебно род шљиве, трешање, малине, крушке и брескве.

Произвођачи кажу да ће требати неколико година да се воћњаци опораве и доносе род на нивоу претходних сезона.

Што се тиче кукуруза који се у Српској гаји на око 142.000 хектара и чини око 80 посто пољопривреде Републике Српске још увијек је непознато у којој је мјери настрадао.

Ипак једно је сигурно пољопривредници ће и ове године тражити подстицаје и надокнаду штете, иако им је већ свима јасно да држава нема, ни механизме, ни новац, како би заштитили домаћу производњу.

Нема новца

Предсједник Удружења воћара Републике Српске Драгоја Дојчиновић каже да су штете на воћу знатно веће него ранијих година јер су ниске температуре захватиле већу територију. 

"Штете се још увијек збрајају, али већ се зна да је ријеч о милионским износима. Прошле године су штете износиле 25 милиона, а сада ће бити добро ако не пређу 50 милиона марака. Најгоре су прошли воћњаци у Поткозарју, гдје су засади крушке настрадали преко 80 посто, док је шљива, бресква, трешња настрадала у потпуности. У Подрињу, Фочи и Теслићу највишу су штету претрпјели малинари, тако да од бербе малина ове године неће бити ништа“, рекао је Дојчиновић. 

Воћари су данас упутили позив министру пољопривреде, водопривреде и шумарства Републике Српске Стеви Мирјанићу и његовим сарадницима да изађу на терен и да одрже заједнички састанак како би видјели на који начин помоћи воћарству у Републици Српској.

"Састанак са министром очекујемо већ сутра, али да будем искрен не очекујемо неку новчану помоћ, јер и ону за прошлу годину још увијек нисмо добили. Али од разговора и изналаска рјешења не треба бјежати. Оно што могу рећи јесте  да ако власти не пронађу рјешења и механизме да спасу оно мало воћарске производње коју Српска има, воћарство ће овдје потпуно нестати“, истиче Дојчиновић.

Пшеница и поврће у Семберији спашени

У Семберији су ниске температуре наштетиле првенствено воћу и то шљиви, кајсији и брескви. Према ријечима Љубе Малетића, предсједника Удружења пољопривредника Семберије штете се још увијек процјењују, али груба процјена воћара је да она износи  од 35 до 50 посто. С друге стране род пшенице би требао бити у потпуности спашен, као и поврће  јер је углавном ријеч о пластеничкој производњи.

Владимир Усорац, предсједник Удружења пољопривредника и мљекара Републике Српске каже да је још увијек тешко процјенити износ штете на кукурузу који чини око 80 посто пољопривреде Републике Српске.

“Штете у пољопривреди су увијек евидентне, као и чињеница да их држава не измирује. Како ће се све то одразити на цијене, заиста је тешко предвидјети јер ми све увозимо и пшеницу и месо и млијеко и воће. Стога важно је само да је исто преживјело у Пољској и Њемачкој, јер ми од њих увозимо. Није наше да радимо у пољопривреди, ми смо паметни људи, ми треба да увозимо, а за нас да раде Мађари, Чеси, Нијемци, Пољаци и остали”, закључује Усорац.

У Федерацији траже проглашавање стања елементарне непогоде

Ништа боља ситуација није ни у осталим дијеловима БиХ, а јуче се огласио и Сељачки савез ФБиХ који је од федералног премијера Фадила Новалића затражио да се због огромних штета које су ниске температуре, снијег и мраз нанијеле пољопривредницима, прогласи стање елементарне непогоде.

Како су истакли у Херцеговини ове године неће бити ни трешања, али ни грожђа и вина. Колике су штете још увијек је непознаница, али сигурно је да нису мале. 

Како су навели у Савезу, пољопривредна производња у Федерацији је, и без ових непогода, већ је била на кољенима, али ово је кап која је прелила чашу и без помоћи власти, тешко могу надокнадити уложена средства.

Нажалост, пољопривредна поизводња у нашој земљи је већ одавно на кољенима. Ситуација је све лошија из године у годину и све више пољопривредних произвођача одустаје од овог посла.

Сматрају да је тренутно у нашој земљи око 70 посто површина неискориштено, али да ће ситуација бити и гора, јер се нико у свијету пољопривредом не може бавити без државних потицаја и мјера које штите домаћу производњу.

Извор: Бука