Драган Џајић: Никад нисам био изнад радничке класе!

Док је градио планетарну фудбалску каријеру или док је једнако успешно водио Црвену звезду као функционер, за уранке није имао времена. И тек сада, у статусу пензионера и почасног председника црвено-белих, коначно је могао да на миру и у породичном окружењу прослави Први мај.

Фудбал 04.05.2017 | 18:00 Легендарни Драган Џајић (70) у разговору за „Ало!” се са сетом присећа најпопуларнијег празника југословенског радног народа.

- Раније ми је увек некако било жао што, док цела земља потпада под ту празничну еуфорију, ја са својим саиграчима и тренерима Први мај дочекујем на тренинзима, на којима планирамо тактику за наредну утакмицу. Док породице крећу на уранак, ја се будим у карантину. Временом сам се навикао да због професионалних обавеза не могу да планирам породична дружења, па све то сада надокнађујем. Најважније ми је да Божић и крсну славу Светог Јована испоштујем по српским обичајима, а томе сам научио и своје ћерке - каже Драган Џајић.

Наш најбољи фудбалер свих времена се ипак радо сећа тих ретких првомајских уранака у којима је био актер.

- Било је то док сам био дечак, док нисам упловио у озбиљне фудбалске воде, све док нисам отишао од куће. Углавном бих са друштвом из основне школе одлазио на неко излетиште, али не много далеко од мог Уба. И овај предстојећи Празник рада ћу провести тамо са породицом, само што сада нисам више за неко роштиљање у природи, више сам за лагану, кућну варијанту и дружење са родбином и пријатељима.

Поред незаобилазног уранка, за Џају је прва асоцијација на Празник рада - војна парада!

- Све до неке 1965. године за Први мај су биле организоване спектакуларне војне параде на улицама Београда. Био је то велики догађај, који је 80 одсто грађана с нестрпљењем ишчекивало. Касније су оне померене за 9. мај, за Дан победе над фашизмом. У таквом амбијенту смо одрастали и живели и глупо би било да сад то критикујем или нападам. Било је то неко друго време, али ми је драго да се за Први мај и данас млади окупљају и друже.

Иако је Џајића на врхунцу његове славе народ третирао као неко фудбалско божанство, наш саговорник истиче да је он увек ходао чврсто по земљи.

- На фудбалске утакмице је највише долазила радничка класа. Они су били моји навијачи. Због њих и Црвене звезде или због репрезентације сам и ја давао максимум. И никада се према тој публици нисам понашао надмено. Никад нисам ходао по небу. Понашао сам се најнормалније и када сам имао 17 година, а тако се понашам и данас. Једноставно, човек сам из народа и увек сам био уз свој народ - наглашава Драган Џајић.

Фудбал је најлепши посао!

Фудбал је забава, али и посао којег се Драган Џајић не био одрекао ни у неком другом животу.

- Да се поново родим, изабрао бих фудбал! Можда неки мисле како је фудбалерима лако, али треба бити поштен и сагледати реално ствари. Пуно је ту одрицања, труда и рада. Неки мисле, ти зарадиш плату тако што одиграш тих 90 минута и одеш кући. Заправо, најлакше је одиграти ту утакмицу, али све до тог тренутка је много напорно. И физички и психички. Фудбал има добре и лоше стране, али фудбал је мој живот и не бих га мењао за други. Ако га неко доживљава као посао, онда је то најлепши посао на свету - с пуно страсти говори Џајић.

Извор: блиц.рс