Нећу да копирам Дулета Вујошевића!

Волим ракију и вино, не волим Барсу и Реал! Тренер Партизана у великом празничном интервјуу за Вечерње новости говорио о многим темама. . .

Фудбал 01.05.2017 | 23:45 Ретки су случајеви да Гробари толико заволе неког тренера да му са трибина узвикују име! Душко Вујошевић је црно-бела институција у том смислу, али не би било претеривање рећи да је Марко Николић, ако ништа друго, оно бар на добром путу да достигне ту количину љубави који највернији навијачи Партизана у свакој прилици испоруче свом великану.

До таквог статуса не долази се лако, поготово не крај фудбалског терена. Млади стручњак је, међутим, изгледа пронашао пут којим се до тих привилегија стиже. А свакако јесте грандиозна привилегија када вас навијаче желе.

О многим темама, поверењу које је задобио код Гробара, серији без пораза откако се вратио, Душку Вујошевићу, с којим га пореде, али и о неким стварима о којима се никада раније није изјашњавао, Марко Николић говорио је у опширном празничном интервјуу за Вечерње новости...

"Не могу да лажем да је небитно када вам неко скандира име, суд публике ми је најважнији. Ако би икад дошло до тога да скандира у супротном правцу, истог секунда више не бих био тренер Партизана, ту не бих имао никакву дилему. Та подршка са трибина много прија, нешто најлепше што сам доживео у Партизану и ствара огромну обавезу. Не значи ми у смислу сујете и ега, већ у смислу посла и емотивно, ствара обавезу да будем сутра бољи него што сам био данас". 

Поређења с Дулетом све су чешћа, она такође пријају...

"Дуле и ја смо различити и није ми идеја да га копирам. Имао је благонаклон однос према мени док је био у клубу. Не могу да кажем да смо пријатељи, али познаници јесмо. Он и Даниловић, пошто их не раздвајам, били су пример сарадње која је била успешна, бранили су интересе Партизана на најбољи могући начин".

Николић је свестан да без обзира на фантастичан низ од 26 победа и четири ремија Партизан још ништа није освојио, те да на највишем нивоу тек треба да буде.

"Чињеница је да серија звучи фасцинантно - 26 победа и четири ремија, посебно када се има у виду да су ту била три дербија, Војводина и много утакмица са екипама из врха. Морам да истакнем две групе људи којима припадају заслуге. То су моји сарадници из стручног штаба који раде јако вредно. Друга група још важнија, реч је о играчима, који су извођачи радова на терену и показали су велику менталну чврстину и снагу да у условима када немате права на грешку одиграју у таквом континуитету са таквом концентрацијом. Наша обавеза је да будемо још бољи у последњих 20 дана".

Млади стручњак црно-беле је преузео у незгодном моменту, када су имали озбиљан заостатак за Црвеном звездом. За такав потез навео је три разлога:

"Прво Партизан. И ту бих ставио тачку. Друго је нека моја природа у којој има ината и жеље за доказивањем, где сам осећао потребу да евентуално дођемо до ситуације да узмем неки трофеј који ми је раније на разне начине измицао. Трећи врло битан разлог је био некакав ваздух међу навијачима Партизана, што сам пратио тих дана. Они су листом или великом већином били за мој повратак и тиме ми створили додатну обавезу".

Помињао се последњих дана и могући одлазак. Наводно, Мандарић је звао...

"Тренер сам Партизана, сувише великог клуба да бих о томе и размишљао у овом тренутку". 

Новац је важан фактор у данашњем фудбалу...

"Добро сам плаћен за српске услове".

Српски фудбал у ружна слика о њему...

"За ружну слику у нашем фудбалу најмање су криви играчи и тренери. Имам утисак да се трудимо да направимо лош имиџ. То је као када би неко држао ресторан и говорио да храна није свежа, да је особље лоше и да су прљави тањири. Ја то не разумем, али не улазим превише у то". 

Марко Николић описао је један свој радни дан:

"Устајем доста рано, ту сам већ око осам на Телеоптику. Пристижу сарадници, иде јутарња кафа, анализа, припрема тренинга, анализа утакмица... Покушавамо да држимо фокус, да нам не промакне ниједан детаљ, они су веома битни. Радим посао који највише волим, то је привилегија ретког броја људи и ништа ми не пада тешко. За ових 17 година није ми се десило да изађем из куће и кажем: Не могу. Кад дође до те фазе иде се из клуба, или пауза. Далеко сам од тога, имам енергије".

За крај неколико кратких питања из чијих се одговара може доста тога сазнати о личности. Прави микс...

Барселона или Реал?

"Нисам превелики љубитељ шпанског фудбала. Немам симпатије ни према једнима ни према другима".

Меси или Роналдо?

"Тешко је рећи, различити су, а толико година доминирају светским фудбалом. Обојица су највећи".

Клуб у Енглеској?

"Раније сам имао симпатије према мањим клубовима јер се навија за клуб из краја, дела града. Нешто најбоље што је постојало је Фергусонов Манчестер".

Клуб у Италији?

"Један од најбољих клубова на свету, клуб који је у свему први у Италији - Јувентус".

Омиљено јело?

"Све волим да једем, гурман сам, иако имам исту килажу већ 15 година. Волим све из мора, до домаће хране, јагњетине, прасетине, воће, поврће. Гриз рецимо не волим одмалена, али то и не једу старији људи".

Омиљено пиће?

"Ретко кад пијем газирано. Волим добру домаћу ракију, вина, ни пиво ми није страно, али не претерујем ни са чим".

Омиљени град?

"Много има добрих градова, ипак, Београд је мој град. Овде сам одрастао, овде ми је све. Било ми лепо у Љубљани и у разним градовима, али онај осећај је посебан - рецимо када се долази са Бубањ потока па се виде светла града на низбрдици... Везан сам свиме у животу за овај град".

Извор: моззартспорт