Neću da kopiram Duleta Vujoševića!

Volim rakiju i vino, ne volim Barsu i Real! Trener Partizana u velikom prazničnom intervjuu za Večernje novosti govorio o mnogim temama. . .

Fudbal 01.05.2017 | 23:45 Retki su slučajevi da Grobari toliko zavole nekog trenera da mu sa tribina uzvikuju ime! Duško Vujošević je crno-bela institucija u tom smislu, ali ne bi bilo preterivanje reći da je Marko Nikolić, ako ništa drugo, ono bar na dobrom putu da dostigne tu količinu ljubavi koji najverniji navijači Partizana u svakoj prilici isporuče svom velikanu.

Do takvog statusa ne dolazi se lako, pogotovo ne kraj fudbalskog terena. Mladi stručnjak je, međutim, izgleda pronašao put kojim se do tih privilegija stiže. A svakako jeste grandiozna privilegija kada vas navijače žele.

O mnogim temama, poverenju koje je zadobio kod Grobara, seriji bez poraza otkako se vratio, Dušku Vujoševiću, s kojim ga porede, ali i o nekim stvarima o kojima se nikada ranije nije izjašnjavao, Marko Nikolić govorio je u opširnom prazničnom intervjuu za Večernje novosti...

"Ne mogu da lažem da je nebitno kada vam neko skandira ime, sud publike mi je najvažniji. Ako bi ikad došlo do toga da skandira u suprotnom pravcu, istog sekunda više ne bih bio trener Partizana, tu ne bih imao nikakvu dilemu. Ta podrška sa tribina mnogo prija, nešto najlepše što sam doživeo u Partizanu i stvara ogromnu obavezu. Ne znači mi u smislu sujete i ega, već u smislu posla i emotivno, stvara obavezu da budem sutra bolji nego što sam bio danas". 

Poređenja s Duletom sve su češća, ona takođe prijaju...

"Dule i ja smo različiti i nije mi ideja da ga kopiram. Imao je blagonaklon odnos prema meni dok je bio u klubu. Ne mogu da kažem da smo prijatelji, ali poznanici jesmo. On i Danilović, pošto ih ne razdvajam, bili su primer saradnje koja je bila uspešna, branili su interese Partizana na najbolji mogući način".

Nikolić je svestan da bez obzira na fantastičan niz od 26 pobeda i četiri remija Partizan još ništa nije osvojio, te da na najvišem nivou tek treba da bude.

"Činjenica je da serija zvuči fascinantno - 26 pobeda i četiri remija, posebno kada se ima u vidu da su tu bila tri derbija, Vojvodina i mnogo utakmica sa ekipama iz vrha. Moram da istaknem dve grupe ljudi kojima pripadaju zasluge. To su moji saradnici iz stručnog štaba koji rade jako vredno. Druga grupa još važnija, reč je o igračima, koji su izvođači radova na terenu i pokazali su veliku mentalnu čvrstinu i snagu da u uslovima kada nemate prava na grešku odigraju u takvom kontinuitetu sa takvom koncentracijom. Naša obaveza je da budemo još bolji u poslednjih 20 dana".

Mladi stručnjak crno-bele je preuzeo u nezgodnom momentu, kada su imali ozbiljan zaostatak za Crvenom zvezdom. Za takav potez naveo je tri razloga:

"Prvo Partizan. I tu bih stavio tačku. Drugo je neka moja priroda u kojoj ima inata i želje za dokazivanjem, gde sam osećao potrebu da eventualno dođemo do situacije da uzmem neki trofej koji mi je ranije na razne načine izmicao. Treći vrlo bitan razlog je bio nekakav vazduh među navijačima Partizana, što sam pratio tih dana. Oni su listom ili velikom većinom bili za moj povratak i time mi stvorili dodatnu obavezu".

Pominjao se poslednjih dana i mogući odlazak. Navodno, Mandarić je zvao...

"Trener sam Partizana, suviše velikog kluba da bih o tome i razmišljao u ovom trenutku". 

Novac je važan faktor u današnjem fudbalu...

"Dobro sam plaćen za srpske uslove".

Srpski fudbal u ružna slika o njemu...

"Za ružnu sliku u našem fudbalu najmanje su krivi igrači i treneri. Imam utisak da se trudimo da napravimo loš imidž. To je kao kada bi neko držao restoran i govorio da hrana nije sveža, da je osoblje loše i da su prljavi tanjiri. Ja to ne razumem, ali ne ulazim previše u to". 

Marko Nikolić opisao je jedan svoj radni dan:

"Ustajem dosta rano, tu sam već oko osam na Teleoptiku. Pristižu saradnici, ide jutarnja kafa, analiza, priprema treninga, analiza utakmica... Pokušavamo da držimo fokus, da nam ne promakne nijedan detalj, oni su veoma bitni. Radim posao koji najviše volim, to je privilegija retkog broja ljudi i ništa mi ne pada teško. Za ovih 17 godina nije mi se desilo da izađem iz kuće i kažem: Ne mogu. Kad dođe do te faze ide se iz kluba, ili pauza. Daleko sam od toga, imam energije".

Za kraj nekoliko kratkih pitanja iz čijih se odgovara može dosta toga saznati o ličnosti. Pravi miks...

Barselona ili Real?

"Nisam preveliki ljubitelj španskog fudbala. Nemam simpatije ni prema jednima ni prema drugima".

Mesi ili Ronaldo?

"Teško je reći, različiti su, a toliko godina dominiraju svetskim fudbalom. Obojica su najveći".

Klub u Engleskoj?

"Ranije sam imao simpatije prema manjim klubovima jer se navija za klub iz kraja, dela grada. Nešto najbolje što je postojalo je Fergusonov Mančester".

Klub u Italiji?

"Jedan od najboljih klubova na svetu, klub koji je u svemu prvi u Italiji - Juventus".

Omiljeno jelo?

"Sve volim da jedem, gurman sam, iako imam istu kilažu već 15 godina. Volim sve iz mora, do domaće hrane, jagnjetine, prasetine, voće, povrće. Griz recimo ne volim odmalena, ali to i ne jedu stariji ljudi".

Omiljeno piće?

"Retko kad pijem gazirano. Volim dobru domaću rakiju, vina, ni pivo mi nije strano, ali ne preterujem ni sa čim".

Omiljeni grad?

"Mnogo ima dobrih gradova, ipak, Beograd je moj grad. Ovde sam odrastao, ovde mi je sve. Bilo mi lepo u Ljubljani i u raznim gradovima, ali onaj osećaj je poseban - recimo kada se dolazi sa Bubanj potoka pa se vide svetla grada na nizbrdici... Vezan sam svime u životu za ovaj grad".

Izvor: mozzartsport