Додиковом тајкуну наногица и милиони

Запрећена му је казна и до 10 година затвора, а биће изречено 12 мјесеци ношења наногице, без новчане казне. Чини се да је Драган Ђурић убо праву премију!

Република Српска 30.04.2017 | 09:35 Дванаест година од коруптивне приватизације Ветеринарског завода, о којој је писала још Верица Бараћ, непуне три од отварања истраге, Ђурићеве малверзације су добиле еплилог: годину дана кућног затвора (ако суд одобри његов споразум са тужилаштвом). Бивши челник ФК "Партизан" је пристао да призна кривично дело и потпише споразум којим признаје да је починио злоупотребу положаја службеног лица у привреди, приликом приватизације и пословања Ветеринарског завода. На рачун тих малверзација, инкасирао је 207 милиона динара.

 Шта је то Ђурић тачно признао?

Све је почело тако што је 2005. године његова "Зекстра" најпре купила Ветеринарски завод Земун, велику и успјешну фирму за производњу сточне хране и лијекова, и то по солидној цијени: 9,1 милион евра. Ипак, Врховни суд чак двапут је оспоравао ту приватизацију. На крају је Агенција за приватизацију 2005. трећи, коначни, пут Ветеринарски завод доделила Драгану Ђурићу, тадашњем предсједнику "Партизана".

Како "Зекстра" у почетку није испуњавала услове да преузме Завод (јер се ниједан њен члан УО није бавио пословима који су били примарни за Завод, попут производње хране за животиње), направљен је конзорцијум са фирмом "Банком".

Међутим, тај конзорцијум, правно гледано, није ни постојао, што је довело у сумњу приватизацију. Тек из трећег пута она је успјела, и то након што је држава замијенила Управни одбор Завода, који је одустао од натезања и прихватио Ђурића као газду.

Пандорина кутија афера у Ветеринарском заводу отворена је 2014. године након хапшења (у притвору је провео десет дана, од 13. до 23. јануара те године), Тужилаштво за организовани криминал подигло је годину касније оптужницу против Ђурића и још шесторо окривљених.

"Превише заузет" за коментар

Драган Ђурић јуче је био презаузет да би за "Блиц" говорио о споразуму који је потписао.

- На састанку сам, позовите за сат времена - рекао је јуче, али се потом до краја дана није јављао.

Афере у вези са Ветеринарским заводом

Махинације са земљиштем

Последња у низу Ђурићевих афера је била почетком марта ове године, када је против њега поднесена кривична пријава - опет за малверзације са Ветеринарским заводом. Осумњичени Ђурић и још шест чланова управног одбора су, према наводима кривичне пријаве, 2005. на сједници УО донели одлуку да без тендера прихвате наводну понуду о продаји непокретности продавца. Тако је 12 ари плаћено 2,98 милиона евра, иако је према решењу Пореске управе квадрат вриједио 299.996 динара, чиме су земљиште преплатили за више од 45 милиона динара и за ту суму су оштетили Ветеринарски завод. Сљедеће године, без одлуке УО, измијенили су уговорне одредбе, па је новац исплаћиван на рачуне Зорана Антића, члана одбора против кога је такође поднессена кривична пријава. Он је подизао новац и предавао га Ђурићу, наравно, без икаквих признаница.

Продаја ђубрива

У априлу 2015. године почело је суђење Ђурићу за аферу на линији Азотара - Ветеринарски завод. Оптужница, која је изложена такође пред Специјалним судом, осим њега обухвата још шест особа. Њима је обједињено суђење са процесом против бившег министра пољопривреде Саше Драгина и више десетина других особа за малверзације у Азотари. У оптужници се тврди да је Ветеринарски завод, чији је Ђурић власник, од Азотаре противправно набавио 5,7 тона регресивног ђубрива.

Гурање у стечај

Крајем августа прошле године, Ветеринарски завод, предузеће које је постојало 78 година, пало је у стечај. За 90 радника тиме су престали да важе уговори о раду. Посљедњи уноси у АПР показују да је предузеће 2012. године губило пола, а годину дана касније цијелу милијарду динара. Народна банка држи га у блокади већ годину дана.

Ђурић је имао и послове у Републици Српској, који су коруптивне природе и годинама уназад у врху су афере које се помињу у јавности, на које полицијске и правосудне институције не реагују.



Ђурич је повезан и са врхом власти у Републици Српске, тачније са Милорадом Додиком, са којим је у пословне, по многима, незаконите радње се упустио у вријеме када је он помоћ странаца постао први пут премијер Републике Српске.

Како је Журнал раније писао, у децембру 1998. године Додик, у то вријеме премијер РС, из девизних средстава буџета РС одобрио је кредит у износу од 750 хиљада КМ предузећу “Зекстра рент а цар” са сједиштем у Земуну, без обзира што је ријеч о приватној фирми регистрованој на територији друге државе.

Овај бескаматни кредит је реализован путем тадашња “Агропром банка” А.Д. Бањалука. Рок враћања је био шездесет дана. Истовремено, Додик је у име Владе РС, а без њеног знања, потписао са “Агропром банком” Уговор о комисионом кредиту, према којем Влада РС “одобрава Банци намјенски девизни кредит из девизних средстава буџета у износу од 750.000 КМ”, док ће банка та средства пласирати предузећу “Зекстра рент а цар” Београд (Земун).

Банка је тој фирми исплатила прву траншу у износу од 350 хиљада КМ, што је било противзаконито, јер је Влада РС буџетска средства бескаматно додијелила фирми из државе у којој нема никакве ингеренције.

“Зекстра” је, према истом извору, по Уговору о краткорочном девизном кредиту, паре требало да врати до 31.јануара 1999. године, а банци плати камату од 1,5 посто, али се ништа од тога није десило.

Сачињен је анекс Уговора о краткорочном девизном кредиту, према којем се враћање пара одлаже до 1. марта 1999. године, а “Зекстра” је, према писању Журнала, у фебруару те године вратила само нешто више од 10 одсто узетог новца, односно 47 хиљада КМ.

За 350 хиљада марака, колико му је из буџета РС одобрио Додик, Ђурић је купио једанаест нових аутомобила “опел астра” и у оквиру фирме “Зекстра рент а цар” у Београду и Земуну организовао такси службу. Међутим, у марту 1999. године почиње НАТО бомбардовање Србије, па Ђурић сва возила из Београда,према писању Журнала, пребацује на Додиково имање у Бакинцима код Бањалуке.

Када је завршена акција “Милосрдни анђео”, према писању Журнала, “опел астре” су поново враћене у Београд, а у РС су довезена годину дана касније, у јеку изборне кампање. На крају су аутомобили продани како би се, наводно, намирио дуг “Агропром банци”, што свакако није било довољно. Процјењује се да је банка у том сллучају оштећена за око 250 хиљада марака.

На крају свог првог премијерског мандата Додик је бањалучкој верзији београдске фирме “Зекстра” , према том извору, додијелио још један кредит вриједан 250 хиљада КМ. Новац је дат преко тадашње “Кристал банке”, иако премијер по закону не може направити ниједан једини финансијски аранжман из јавних средстава. Ни те паре наводно нису враћене.

Када је Додик поново постао премијер 2008. године, он наставља своје "пословне" везе са Ђурићем, а у игру улази и најпознатији тајкун Мирослав Мишковић.



Како се тврди, само на једном приватизационом пројекту, чији су актери Додик, Ђурић и Мишковић, буџет РС је оштећен за осам милиона марака, а цијели пројекат реализован је путем фирме “Дарта”, која је купила већински пакет у „Српском Ослобођењу“ за 100 марака.

Након тога “Дарту” купује “Зекстра”, а онда почиње брзопотезно вишемилионско задуживање и стављање имовине “Ослобођења” под хипотеку. Предузеће се задужило код комерцијалних банака за чак 4 милиона марака више од вриједности имовине, односно дупло више од лимита који је фирми одобрила некадашња Дирекција за приватизацију.

Епилог тих радњи је да “Ослобођење” и “Дарта” кредите нису могли вратити, а више та предузећа и не псотоје, док је њихова имовина распродата и отуђена...

Највише помињана афера у Републици Српској, која је и данас у жижи јавности, је  приватизација робне куће "Боска" у центру Бања Луке, коју је купио београдски конзорцијум "Делта-Зекстра" у власништву Ђурића и Мишковића, тада добрих пријатеља Милорада Додика..



Потписани уговор осим потписника и оних који су га, како се тврди, незаконито сачинили нико није видио. Наводно је био похрањен у влади Републике Српске, у министарству трговине, одакле је нестао.

Наводно се води истрага о томе како је и гдје нестао тај уговор, али не и истрага о незаконитим приватизацијама и узимањем кредита који никада нису враћени.

У све ово укључена је и Инвестиционо развојна банка, која је купила обвезнице Боске у вриједности од 15 милиона КМ и која је, такође, поднијела тужбу како би повратила дата средстава.

Ни од те тужбе, као и многих других у Републици Српској, није било ништа, осим што се повлаче у јавности и што се вежу за предсједника Републике Српске Милорада Додика да је у све то умијешан због блиских веза које је имао и са Ђурићем и Мишковићем и којима је омогућио да дођу до вишемилионских средстава.

(БН/Блиц)